четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02
ИСТОЧНА СТРАНА

САД не верују Украјини

Аутор: Слободан Самарџијанедеља, 20.08.2017. у 21:51
Украјински председник Порошенко (други слева) у посети фабрици „Јузмаш” (Фото: Ројтерс)

На релацији Украјина–САД нешто гадно не штима. Сва настојања званичног Кијева да себе промовише у најбољег и највернијег следбеника политике Вашингтона на истоку европског континента као да су се саплела након неочекиваних информација које су у протеклим данима преплавиле све светске медије.

Најгромогласнија је свакако била она по којој је Северна Кореја свој војни нуклеарни програм успела да подигне на застрашујући ниво захваљујући ракетним моторима набављеним – у Украјини. Од произвођача „Јужмаш”, из Дњепропетровска, истог оног код којег сличне производе пазаре и Руси.

У тренутку, као да се све окренуло наглавце.

Причу је покренуо „Њујорк тајмс”, амерички дневни лист који је током протеклих година у великој мери изгубио некадашњи кредибилитет, али којег и данас цитирају сви они којима су потребне сензације. Како год било, паника која је завладала у украјинском државном руководству јасно је показала да где има дима, има и ватре. Чак је и председник Петро Порошенко сматрао за потребно да се огласи. Ипак, слаба вајда.

А онда још један удар. Амерички Федерални истражни биро докопао се човека који је направио компјутерски програм којим су, наводно, Руси успели да се убаце у сервере Демократске партије Хилари Клинтон и, захваљујући прикупљеним подацима, обезбеде сигуран изборни пораз некадашње прве даме САД. Не треба ни помињати да је и ову причу први објавио „Њујорк тајмс”.

Изненађење је било потпуно тек када се испоставило да је откривени хакер, који себе звучно назива „Профексер”, такође – Украјинац. То што поменути, како је признао истражитељима, није лично учествовао у америчким предизборним вратоломијама, већ је свој програм „П.А.С. веб шел” продао незнано коме (Русима, Американцима, или неком трећем…) за добре паре, омогућило му је да, до даљег, „сачува живу главу на раменима”. Ипак, зар се Порошенко није, управо у име Украјине и својих сународника, заклео у вечиту верност Америци? Или можда неко ради против њега?

Објективно, није тешко разумети којим су се мотивима руководили и „Јужмаш” и „Профексер”. Тако би се понашао и било који пословни човек или компанија у САД, па и шире. Треба преживети, и ни једна прилика за зараду не сме се олако пропустити. У том смислу, увођењем санкција Русији, Американци се нису водили никаквим другим интересима сем веровањем да могу да се убаце на неко тржиште у свету које тренутно попуњава друга страна. А европски простор је још увек и те како актуелна позорница. Политика је ту тек да замаскира праву слику ствари, па како се ко снађе...

Украјина се од „наранџасте револуције” наовамо није баш снашла. У суштини моћна држава (гледајући број становника, величину и економски потенцијал) нашла се на правој геополитичкој ветрометини и с временом претворила у споредног играча на глобалној сцени. Истовремени пад утицаја САД у ЕУ као да је логично водио ка приснијој сарадњи Кијева и Вашингтона. Притом, источни партнер је био спреман много шта да жртвује зарад овако важног савезништва. Западни гигант је овај гест схватио више као поклоњење него као позив на искрену сарадњу. Не чуди стога што су санкције уведене Русији, изузетно тешко погодиле – Украјину. Бившој чланицу СССР-а није помогло ни то што је, у међувремену, уклонила све споменике посвећене вођи велике Октобарске револуције Владимиру Иљићу Лењину.

Питање које се свакако намеће је: како су Американци уопште могли себе да убеде да у Украјини, и поред Порошенка, имају искреног савезника, и обратно? Да ли у војним структурама у Вашингтону данас седе људи који на свет не гледају у целости, већ се концентришу само на поједине тачке у нади да би на тај начин могли да спрече неумољиви пад сопственог утицаја? И да ли на другој страни, у Кијеву, више немају ниједан адут којим би могли да одговоре на изазове које намеће садашње време. Као да им оно што се дешава у Немачкој, Француској, Великој Британији ни на који начин не сигнализира да се много шта мења. Посебно у Европи. Ни чињеница да ће и бивши немачки канцелар Герхард Шредер ускоро ступити у службу код руског нафтног гиганта „Росњефта”, никоме овде није сигнал. Додуше, није ни Американцима…

Али, вратимо се на завод „Јужмаш” у којем су прве ракетне моторе произвели још давне 1944, дакле у време Великог отаџбинског рата (Другог светског). Као и хакер „Профексер”, овдашње руководство је, једноставно, схватило да им без пара нема опстанка. А оно што они производе данас је тражена роба. У том смислу и негирање да су њихови ракетни мотори стигли у Северну Кореју више се користи као прилика за додатно рекламирање, него као – кајање. Уосталом, сви знају да се ракетни мотори не производе тек тако, у радионици иза куће.

А „Профексер”? Како му буде. Званични Кијев се сигурно неће претерано трудити да га заштити…


Коментари7
f1418
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dakic Zeljko
Ko drugome jamu kopa,sam u nju PADA!To je najjasnija poruka,mozda i od BOGA za Ukrajinu i Imperiju ZLA SAD!Ako Sev.Koreja moze da dobaci do SAD,nije im,u Imperiji, bas svejedno da i njihovi civili budu sprzeni!A mogli bi i Rusi i Kinezi da tajno doniraju diktatoru,po koju savremeniju raketu da se odnos snaga malo ujednaci!U UN ,ocigledno nisu objektivni,jer bi po svemu trebalu uvesti sankcije i za SAD,zbog ratnohuskacke politike prema Sev.Koreji,a glasala bi vecina clanica za tu meru!SAD ,zaista najhitnije,treba izolovati,pod sankcijama,jer politikom gdina Trampa,vode ceo SVET u propast!
Боривоје Банковић
Америка не да не верује Украјини, него не верује никоме. Да сам газда Америке, ни ја не бих веровао никоме, знајући шта ја радим другима.
nikola andric
Pretpostavlja se neki ''trgovacki moral'' dok je i deci jasno da se ne moze prodati sto se nema nego samo sto se ima. Ukrajinci odavno proizvode za rusku vojnu industriju a kad nestanu uobicajeni kupci moraju se naci drugi. Trump samo sto se vratio sa pazara u Juznoj Arabiji. Taj ''moral'' je poznat od vremena Marije Antoanete: '' a zasto ne jedu kolace kad nemaju hleb?''.
ANTE BAN
Bitno je da SAD vjeruju Putinu i Rusiji!
Миро Марковић
Ко са ђаволом сади тикве, оне му се о главу објијају, каже наш народ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља