петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:25

Ципрас реконструише и буџет и владу

Ради већег поверења поверилаца, грчки премијер мора да постигне суфицит од три милијарде евра, али и да промени свој тим
Аутор: Јасмина Павловић Стаменићсреда, 23.08.2017. у 10:25
Ципрас и министар финансија Цакалотос, који је избегао смену (Фото: Ројтерс/Кристијан Артман)

Од нашег дописника
Атина – Кратак одмор за грчку владу само је одложио старе проблеме око дуга, док су пожари на више од стотину локација отворили питање неспремности државе да се суочи са ватреном стихијом.

Био је то и повод да се покрене лавина оптужби на рачун премијера Алексиса Ципраса, који је окаснио да, на лицу места, у невољи, буде са народом. Због тога му је, између осталог, опозиција упутила злобне коментаре „да је земљи потребан премијер, а не глумац”. Уз то, ватрогасци се нису сложили са званичним ставом да су сви пожари били подметнути и сматрају да је добар део њих редовна последица врућина, појаве на коју треба унапред рачунати и за њу се припремити.

Министар за заштиту грађана Никос Тоскас признао је да Грчка нема довољно „канадера” и неопходне опреме за борбу против пожара, мада тврди да је то требало променити много раније, када је било више новца, и да је сада тешко све надокнадити. Од 18 расположивих „канадера”, пожаре широм Грчке гаси само њих четири, јер су остали неисправни. У региону Атике, којем припада Атина, уместо 2.000 ватрогасаца има их само 400.

Списак проблема са којима Ципрасова влада улази у јесен је позамашан. До краја септембра мора да спроведе 66 мера, а до краја године чак 95 потеза неопходних како би комплетирала обавезе према повериоцима. Њихови представници већ почетком септембра стижу у Атину у нову инспекцију. Реч је о непопуларним мерама у сфери јавне администрације, приватизације, смањењу социјалних бенефиција... Све у свему, влада до краја године мора да уштеди 1,2 милијарду евра или неће добити обећаних 800 милиона евра од Европског стабилизационог механизма.

Ова трка са временом само је део посла у 2017. години уколико Грчка жели бар мало да стане на ноге и испуни постављене задатке. На првом месту, ту је достизање примарног суфицита од 1,75 одсто БДП, односно – више од три милијарде евра. Ради тога грчка влада ће морати да смањи трошкове болница, које су ионако у тешкој ситуацији, као и да наложи резања у сфери социјалне помоћи, што ће изазвати додатно незадовољство.

Влада је приморана и да притисне пореске обвезнике јер, према неким изворима, за четири месеца мора да обезбеди 26 милијарди евра, и то углавном од пореза. Без тога неће испунити захтеве нестрпљивих кредитора. Говорка се да је изненадни долазак у Атину већ за идућу недељу најавила директор ММФ-а Кристин Лагард, која тражи пријем код председника Прокописа Павлопулоса.

Мало наде улива тврдња немачког „Билта” да ће Атини на име камата на грчке обвезнице које се налазе у немачким банкама бити исплаћено 660 милиона евра. Предуслов за наплату је одобрење немачког парламента, јер су милиони „закључани” у немачком буџету. Наплате те своте неће бити ни ако Грчка не оконча такозвани трећи програм фискалног усклађивања.

Премијер Ципрас тврди да ће идуће године Грчка успети да се ослободи туторства и кредитних пакета помоћи. Он намерава да, у име бољег рејтинга и већег поверења код иностраних партнера, реконструише владу. За сада се нагађа да ли ће то бити његов први корак већ наредних дана или ће сачекати традиционални сајам у Солуну почетком септембра, на којем нацији треба да предочи смернице владе. Изгледа да, иако је било другачијих гласина, министар финансија Еуклид Цакалотос неће мењати функцију и можда ће бити унапређен у првог потпредседника владе.

За Атину је од посебне политичке и економске важности чињеница да је, после Немачке, Грчка друга европска земља у коју, недуго након што је преузео функцију, француски председник Емануел Макрон стиже седмог септембра. Очекују се даља подршка у преговорима око реструктурисања грчког дуга и у напорима Атине да већ 2018. године изађе из меморандума са повериоцима, то јест да се до тада ослободи барем дела обавеза. Биће речи и о новим француским инвестицијама и даљем јачању билатералне сарадње у свим областима.

На међународном плану важно је и одржавање првог грчко-италијанског савета за сарадњу 14. септембра на Крфу, на којем ће се премијер Ципрас срести са Паолом Ђентилонијем.

Разговори о даљим инвестицијама из арапског света водиће се у Атини  деветог новембра на Евроазијској конференцији којој ће, како јављају овдашњи медији, присуствовати званичници, банкари и бизнисмени из тог дела света.


Коментари1
528da
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Klime Arsov-Skopje
Radovao bih se kad bi i Srbija i Makedonija imali dugove kao Grcka, pod uslovom da raspolazu postojnom grckom infrastrukturom, a ne kao ja smukom prelazim 430 km.Skopje-Beograd (i vozim po 6-7 sati) pri poseti mojih rodjaka i prijatelja u Beogradu i Novom Sadu. U Grcku je milina voziti se po sjajnim autoputevima, od juga do severa, od istoka do zapada. Bolje duzan, nego ruzan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља