Крагујевац – Kамено лицe Силвије Вернети, директорке компаније „Фијат-Крајслер аутомобили Србија“, није одавало ништа приликом обраћања премијерке Ане Брнабић новинарима који су у Владу Србије дошли како би сазнали шта је епилог преговора о условима прекида штрајка у крагујевачкој фабрици. Неки медији пишу да незаинтересованост менаџерке Вернети за догађаје у Крагујевцу не треба да чуди – групација „Фијат-Крајслер“, наводе, има много већих проблема него што је штрајк на брдовитом Балкану.
(Фото Фијат)
Проблеми су финансијске природе: „Фијат-Крајслер“ донео је одлуку да у 2017. пошто-пото поспеши продају својих аутомобила на тржишту САД, па је цене неких својих модела спустио и 5.000 долара. Говори се и „интерном канибализму“ у италијанско-америчком гиганту, с обзиром да се неки модели „преклапају“ и изгледом и ценом, збуњујући купце. На пример, робуснији „500Х“ и наш „500Л“ су прилично слични, па амерички купци не знају шта тачно купују и зашто један ауто кошта 30.000, а други 25.000 долара.
Ипак, штрајк у Крагујевцу није био тако небитан. У светлу онога што тек треба да се деси, обустава рада и протести висином плате незадовољних крагујевачких радника могли су да спусте цену и поремете најављену продају групације „Фијат-Крајслер“ коју неки страни медији виде као већ готову ствар. Наиме, чим је вест о могућој продаји обзнањена, вредност „Фијатових“ акција је скочила на Миланској берзи, а позитивно је реаговала и Шангајска берза која бележи раст кинеске аутомобилске индустрије.
После неколико неуспелих преговора са различитим компанијама, медији сада пишу да је за групацију „Фијат-Крајслер“ заинтересован кинески аутомобилски џин „Грејт вол мотор“. Тешко је, међутим, очекивати да би Серђо Маркионе, главни стратег „Фијата“, могао донети одлуку о продаји целокупног поноса италијанске индустрије. Вероватно је у питању аранжман о продаји неколико важних брендова, попут „крајслера“, „џипа“, „доџа“... Реч је, заправо, о некој врсти докапитализације италијанско-америчке групације, која бележи више него скромне резултате у продаји својих модела, иако се још увек води као седми по снази произвођач аутомобила у свету.
Уколико дође до договора Маркионеа са Кинезима, каква би позиција у том случају припала крагујевачкој фабрици?
„Фијатова“ фабрика у Крагујевцу јесте модерно опремљена, нису јој мали ни капацитети који се мере производњом 300.000 возила на годишњем нивоу, али производња од свега 85.000 у прошлој години (исти је план и за 2017) говори да у срцу Шумадије нешто не штима. „Шумови“ не потичу само од малих плата, већ и од све слабије продаје „500Л“, чија је производња почела 2012. и кога су се купци одвећ заситили. Података о продаји рестилизоване верзије овог модела још нема, али је мало вероватно да ће „нашминкана“ верзија „освојити срца купаца широм света“, што је средином године, на свечаности у Крагујевцу, пожелео наш председник Александар Вучић.
Кинези би, дакако, могли повећати производњу у Крагујевцу, али је проблем у томе што су они, према писању светских медија, заинтересовани само за „мале“ и „велике“ аутомобиле. У првом реду, кад је реч о „Фијату“, то су модели „панда“ и „џип“. И Маркионеу и Кинезима је јасно да се у производњи „средњих“ путничких аутомобила не могу такмичити са Немцима.
У том смислу, крагујевачкој фабрици се не смеши лепа будућност, тим пре што се „панда“ производи у Пољској, срцу Европе коју кинески аутомобилски цунами жели да „запљусне“, из више разлога. Уосталом, „Фијат“ у Европи има своје велике погоне и у Италији и у Турској, што је, опет, Кинезима интересантније од Србије.
Нама у прилог иде само спољнополитички сегмент приче о најављеној продаји дела групације „Фијат-Крајслер“. Са Кинезима смо у добрим односима, а можда би они могли да остваре и оно што је до сада било немогуће – извоз српских аутомобила у Русију и друге земље чланице Евроазијске економске уније. Можда је управо због тога наша влада инсистирала да се штрајк у Крагујевцу што пре оконча и радници врате на посао.
Можда је наша држава, како је то „Политика“ пре пар месеци писала, уочи истека десетогодишњег уговора са „Фијатом“ који важи до 31. децембра 2018, почела да размишља о новом аутомобилском произвођачу у Крагујевцу. У том контексту треба гледати и на формирање Савета за сарадњу са Русијом и Кином на чијем је челу бивши председник Томислав Николић, чије добре личне контакте са званичницима ове две државе никако не треба занемарити.