уторак, 28.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:28

Суша неће драстично повећати цене хране

Иако постоје разлози за поскупљење пољопривредно-прехрамбених производа, није реално очекивати да ће се то догодити, највише због ниске куповне моћи, кажу стручњаци
Аутор: Јелица Антељчетвртак, 24.08.2017. у 22:00
Ове го­ди­не оче­ку­је се око 4–4,5 ми­ли­о­на то­на укупног рода кукуруза (Фо­то Танјуг/Јарослав Пап)

Тропске врућине донеле су ове године велике проблеме домаћој пољопривреди и док се полако сабирају резултати и губици, потрошачи очекују одговор на питање да ли ће се и у којој мери све то превалити на њихов буџет. Аграрни стручњаци процењују да је домаћа пољопривреда због суше претрпела штету од готово милијарду евра, а само на кукурузу више од половине тог износа. Понуда ће сигурно бити мања, а то се одмах тумачи као могућност за повећање цена на тржишту.

Ипак, према мишљењу стручњака, иако постоје разлози за поскупљење, не значи да ће га сигурно и бити.

Агроекономски аналитичар Милан Простран каже да према његовом мишљењу до озбиљнијег раста цена хране неће доћи из три разлога.

– Прво, раст цена сировина (пшенице, кукуруза, соје, сунцокрета и шећерне репе) зависиће од цена на берзама, друго оно што ће сигурно успоравати раст јесте ниска куповна моћ грађана која, по правилу, у случају екстремног раста цена, редукује потрошњу и иде ка јефтинијим намирницама. А треће је то што би у случају поскупљења шансу видели и увозници, који би одмах реаговали и понудили јефтиније производе. Куповна моћ је, ипак, одлучујућа и питање је ко би куповао скупље намирнице – каже наш саговорник.

Стручњаци се слажу да држава има механизме да спречи екстремно повећање цена. Уколико дође до знатнијег поскупљења, ту је увоз робе којој цена расте, али и могућност смиривања тржишта интервенцијама из робних резерви. Све је то боље него да опет дође до скока цена пољопривредних и прехрамбених производа, а онда и до инфлације, због чега би расле не само цене пољопривредно-прехрамбених, него и других производа.

У Министарству трговине кажу да, уколико буде поремећаја на тржишту или ценовне нестабилности, посебно брашна и пшенице, држава ће интервенисати из робних резерви.

Осврћући се на резултате овогодишње производње, Простран наводи да су, кад је реч о житарицама, у првом полувремену ове године забележени просечни приноси. Пад пољопривредне производње условио је други део године, који је обележен екстремним временским условима.

– Моје процене су да можемо очекивати пад пољопривредне производње до 20 одсто у односу на вишегодишњи просек и чак 30 одсто у односу на прошлу годину. После кукуруза, који је имао највећи пад, ту је и соја са 60 одсто смањења, шећерна репа са 20 до 30 одсто, сунцокрет са 10–15 процената мање. Те културе носе већину обима производње и њихов пад утиче на кретања на тржишту – каже Милан Простран.

Све ће то, како објашњава, сигурно утицати на раст цена водећих ратарских култура, а у другој фази довести и до мањег раста цена хране. На питање да ли се може очекивати поскупљење меса, будући да ће и сточна храна поскупети, Простран објашњава да ми већ сада имамо високе цене меса и да је сигуран да би произвођачи били задовољни да тако и остане.

– Цене свиња прошле године су биле између 105 и 110 динара по килограму живе ваге, а данас су између 160 и 180 динара. Свињари нису незадовољни, јер су у међувремену већ постигли много већу цену меса од прошлогодишње. Цене меса, посебно телетине, већ су достигле висок ниво и не видим да ту има простора за поскупљење. Колико сам пратио реакције наших произвођача, они би били задовољни кад би се цена задржала или ако би порасла који проценат више – објашњава Простран и додаје да и кланична индустрија има своју производњу и до 40 одсто. Он сматра да ће сигурно бити испипавања пулса купаца, али кад виде да продаја не иде и цене ће стати на истом нивоу.

Према мишљењу нашег саговорника, ова година није најекстремнија коју памтимо. Ни близу, рецимо, 2000. години. Тада смо због високих температура имали тек 2,4 тоне кукуруза по хектару (укупно 2,9 милиона тона).

– Ове године очекује се око 4–4,5 милиона тона, што је боље – каже Простран и додаје да Србија мора потпуно да мења производну филозофију у пољопривреди. Између осталог, да у јесен сејемо што више култура попут, јечма, ражи, пшенице, уљане репице, крмних култура које могу издржати високе температуре и доносе род без обзира на климатске промене.


Коментари4
6ecc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Па и без суше увозе се свакојаки производи. Како многи производи у иностранству нису скупљи то онда утиче на цене.
Милош Јовановић
Само ће поскипети 100%
marko
Народ се свео на минимум тако да је то главни тржишни фактор а не такозвана понуда и потражња. Скок цена неће бити скок већ минимални могући раст.
Hranislav
Zazvučalo je ozbiljno, kao da mi isključivo jedemo ono što se rodi na našim njivama, a ne neko đubre koje zovemo hrana iz uvoza.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља