уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:43
НА ТЕРИТОРИЈИ ГРОЦКЕ

Мистериозни каменови из Брестовика

Годинама су вредни археолошки налази мештанима служили као клупе на локалној аутобуској станици – На основу изгледа, детаља и габарита, претпоставља се да су делови неке монументалне грађевине из античког римског периода, сагласни су стручњаци
Аутор: Зорица Атићсубота, 26.08.2017. у 08:00
На сигурном у башти Ранчићеве куће под контролом Центра за културу (Фото: З. Атић)

Да живот у Гроцкој, вековима старој вароши крај Дунава, пише историјске романе, сведочи и „мистериозно камење” из Брестовика. Необично велики комади су наочиглед мештана и разних пролазника годинама стајали на локалном аутобуском стајалишту крај Смедеревског пута. Ту су путници одмарали ноге чекајући превоз, служили су им као монументалне камене клупе. Мало ко је и помислио да су монолитни блокови нешто више од обичних камених громада, да су ти габаритни блокови, по свему судећи, вредни археолошки налази.

Према локалној причи, камење је неко од мештана довукао на то место, али нико не зна ни кад ни како. Претпоставка је да је неки домаћин на њих „налетео” док је обрађивао њиву и да их се ослободио тако што им је нашао нову намену крај пута.

И до последњег момента до премештања мештани су ту седели не слутећи да седе на вредним сведоцима прошлости. У тренутку подизања људи су се питали како ће убудуће да чекају превоз.

– Годинама ту стоје и никоме нису ни требали ни сметали, што их сад носите. Хоћемо ли добити клупе уместо њих? – уследило је питање.

Клупе су обећане, каменови однети на сигурно.

Сада су у пространој башти Ранчићеве куће. Чим је Центру за културу дојављено да је један од каменова који одају утисак потенцијалних археолошких налаза померен са места на коме је стајао, брзо се реаговало. Уз помоћ руководства општине Гроцка које је без одлагања предузело све што је било потребно, они су смештени тамо где ће бити на безбедном, али и доступни за озбиљнија истраживања.

Преношење није било једноставан посао, била је неопходна механизација локалног стоваришта и кранска дизалица регистрована за тежину од две тоне. У томе је, вероватно, и тајна зашто су археолошки артефакти опстали толике године покрај пута.

О покретним археолошким налазима обавештене су надлежне установе, а у ишчекивању њихове процене, контактирани су стручњаци из области археологије, архитектуре и историје уметности. Њихов суд је, на основу увида у фотографије, јасно потврдио да је правовремена акција преношења била оправдана, јер у питању су заиста археолошки налази. На основу изгледа, детаља и габарита, претпоставља се да су делови неке монументалне грађевине из античког римског периода. На њима је приметна рељефна обрада, односно камена пластика која се као венац надовезује на сва три пронађена камена, што указује на то да се ради о сегментима велике римске грађевине јавне намене или пак сакралне архитектуре из најдаље 4. века. Ако се њихова претпоставка покаже као истинита, град Београд ће бити богатији за сазнање о постојању античке грађевине монументалних димензија из времена највећег сјаја Сингидунума.

Овај вредан антички налаз на територији Брестовика није усамљен јер се недалеко од локације где су они затечени налази и чувена касноримска гробница с краја 3. и почетка 4. века. Гробница из Брестовика, споменик културе од великог значаја за нашу земљу, једна је од најбоље очуваних грађевина овог типа на територији Србије и састоји се од прилазног трема, простора за обреде и крипте за сахрањивање. Сматра се да је припадала високом чиновнику или пак војсковођи Римског царства и да је само једна од многих и сличних у овом крају. У њој су крајем 19. века, када је откривена, пронађена три зидана саркофага, мермерна статуа покојника у природној величини, камене скулптуре лавова, генија смрти...

Само на територији насеља Брестовик општине Гроцка  до сада су евидентирана три налазишта: „Комплекс локалитета Подунавље – Хладна вода – Вртлог – Микуље” (у статусу претходне заштите), „Бели брег” и „Голи брег”. Археолошки материјал са Голог брега у Брестовику налази се на чувању у Народном музеју и Музеју града Београда.

Грочанска територија, која се пружа дуж Старог дунавског и Римског пута, а потом Цариградског друма, са вароши Гроцка из 16. века која се у списима као Гардец помиње исте 878. године из које датира и први писани помен Сингидунума, очигледно и даље крије многе тајне које тек чекају да буду откривене.


Коментари3
71173
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorica Atic
Poštovani Božidare, kada tekst u celini bude dostupan (od sutra 27. 08., danas se čita u štampanom izdanju), videćete da u ovom kraju ima dosta antičkih nalaza, kao i da se u blizini nalazi i antička kasnorimska grobnica iz 3-4. veka. Tako da kamen nije donet s nekom drugom namerom, već pronađen negde u blizini pri poljskim radovima i na autobuskoj stanici "prenamenjen" u praktične svrhe. Područje Brestovika ima do sada tri zvanična arheološka lokaliteta, a ovi nalazi ukazuju na do sada neistražene mogućnosti lokaliteta. Smatra se da su tu posede dobijali zaslužni visoki činovnici i vojskovođe Rimskog carstva, za vernu službu u Singidunumu. Ostaje da se istraži kakvoj su građevini su pripadali ovi kamenovi monumentalnih dimenzija...
Божидар Митровић, доктор правних наука
Живот је пун невероватних обрта. Не треба искључити и варијанту да је то Римско лукавство - да свуда остављају римске каменове, па и тамо где никада Римљни нису крочили. Ради примера: у порти Грачанице на Косову и Метохији су у време социјализма порушили гробницу породици Поповић, у којој је увек најмање један представник био свештеник. У исто време су у порту Грачанице унели стуб са латинским натписом из Римске епохе, који се ту никада није налазио нити је икада било предмета са окупационим писмом Латина. Али ето већ данас неки траже (могуће и са снимцима тог стуба испред Грачанице) да се ти српски манастири прогласе за Косовске манастире или слично. Предлажем да о томе направите репортажу док још има живих Поповића који знају када је унет тај римски стуб. Поповићи су 2012. год. говорили о томе на округлом столу у галерији Прогрес "О прогонима (научника и других који су говорили да је СлоВенска историја старија од званичне)" у оквиру научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ.
komentar na okupacionom pismu
"... са окупационим писмом Латина. " Dakle, ovo je vrhunac ksenofobije! To me podseca na Talibane koji ruse sva kulturna blaga koja ne odgovara njihovoj ideologiji. Kako bi bilo da se uništi Trajanova tabla u Djerdapskoj klisuri koja je napisana "okupacionim pismom"? Ili se trazi od Latina da je skinu i odnesu? Baška to da Vam je autor natpisa Zorica Atic odgovorila "okupacionim pismom Latina".
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља