недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Аустерлиц против Вишеграда

Кампања француског председника Макрона против увоза јефтине радне снаге из земаља ЕУ с ниским стандардом први је корак ка одвајању богатих чланица ЕУ од сиромашног Истока
Аутор: Милош Казимировићнедеља, 27.08.2017. у 21:41
Савез за „Нову Европу”: Фицо, Макрон, Керн и Соботка (Фото: Ројтерс/Хајнц-Петер Бадер)

Агенције и светски медији испратили су прошлонедељну, летњу турнеју француског председника Емануела Макрона по средњој и источној Европи као кампању против организованог увоза јефтине радне снаге из земаља ЕУ с ниским стандардом. Суштина те Макронове иницијативе, међутим, била је сасвим другачија.

Био је то први корак ка одвајању богатих западних чланица ЕУ од сиромашног Истока, унутар граница ЕУ.

Подвајање ЕУ у такозвану заједницу држава које напредују у две брзине ка, ипак, далеком циљу уједињене Европе (како се у Бриселу дефинише евентуална сепарација на богате и сиромашне унутар ЕУ) или подела на стару и нову Европу, како амерички коментатори кажу за претеће разједињење Европе, могло би да уследи већ поткрај године. Макрон је назвао наводно неизбежно разграничење унутар ЕУ – иницијативом за ново конституисање Европе.

У посети Салцбургу, у Аустрији, где је средином прошле недеље уживао са супругом Брижит у летњим (позоришним) играма, Макрон је разговарао са шефовима влада средњоевропске трилатерале Аустрија–Чешка–Словачка: с аустријским канцеларом Кристијаном Керном, чешким премијером Бохуславом Соботком и словачким премијером Робертом Фицом. Предочио им је да ће на самиту ЕУ у октобру ове године бити разматрана француска иницијатива за нови договор о регулисању увоза организоване радне снаге с истока ЕУ на богати запад.

Тај нови регулатив не би подразумевао ограничење индивидуалне слободе избора радног места, већ би представљао кочницу социјалном дампингу чији су протагонисти предузећа из земаља ЕУ с нижим стандардом која широм Европе наступају као извођачи радова и доводе раднике у контингентима. При томе, својим радницима плаћају наднице у матичној земљи, а приде избегавају плаћање (далеко виших) социјалних дажбина у земљи у којој изводе радове.

„Не долази у обзир да се начела јединственог тржишта и право слободе кретања злоупотребљавају за финансирање социјално слаби(ји)х”, рекао је Макрон и додао: „Ако бисмо то прихватили, довели бисмо у питање основну идеју европског заједништва!”

Имајући у виду да се два представника поменуте трилатерале – Чешка и Словачка – такође сврставају у сиромашне и социјално нејаке чланице ЕУ, речити и слаткоречиви француски председник је предочио користи које би те две земље имале од новог регулатива: „Био би спречен одлив вама прекопотребне стручне радне снаге на запад”. У следећем даху објаснио је да је регулатива о приливу радне снаге на запад само први корак у конституисању „Нове Европе”, на нивоу Евроленда: „Дошло је време да се чланице Евроленда конституишу као јединствена заједница, са сопственим парламентом и са одвојеним буџетом унутар ЕУ.”

Макрон, наравно, није пропустио прилику да истакне како су Чешка (мада није чланица Евроленда) и Словачка у срцу средње Европе и да заслужују да постану равноправне чланице нове Европе: „Резервисали смо места за вас, за заједничким столом.”

„Унапређење” Чешке и Словачке у неко будуће, али одабрано чланство у богатијој ЕУ, индиректно упућује на прагматичке циљеве француског председника: премијери Чешке и Словачке су 2015. заједно с бившим аустријским канцеларом Фајманом основали „Групу Аустерлиц” чији је зацртани циљ јачање средњоевропског заједништва, али која је истовремено контрапол Вишеградској четворци којој, уз конзервативну Пољску и Мађарску, такође припадају Чешка и Словачка.

Семе раздора је, дакле, посејано, исход сучељавања група Аустерлиц и Вишеград већ унапред познат: Вишеград неће моћи (као до сада) да блокира одлуке богатог запада. Тим пре што су премијери Чешке и Словачке извесно већ прихватили Макронову опцију. Премијер Фицо је после састанка истакао да је Словачка и даље заинтересована за регионалну сарадњу у оквирима Вишеградске групе, али да је њено место „на другој страни” – на европском Западу. Чешки шеф владе Соботка је приметио да је Вишеград постао „токсична група”, мада није рекао кога њен отров угрожава.

Група Аустерлиц, узгред појашњено, названа је по родном месту чешког премијера – Славков (Аустерлиц). Али, име тог градића подсећа на легендарну победу Наполеона над трупама царева Русије и Аустрије код моравског Аустерлица 1805. године. Тако ни мало не зачуђује да су познаваоци прилика у Аустрији, и француски коментатори, већ назвали Макрона Наполеоном 21. века који кроји нову карту Европе, истини на вољу – политичким средствима.


Коментари10
6b32a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lola
Na jednoj strani Francuzi i Brisel dozvoljavaju nekontrolisanu migraciju miliona sa bliskog istoka i iz Afrike a na drugoj strani se pripremaju da zatvore pristup radnicima iz sopstvene unije. Francuska hipokrizija je na zavidnom nivou jer su tako zestoko napadali Britaniju zbog Bregzita tj pobune Engleza protiv nekontrolisane migracije radnistva mada je cak i okoreli protivnik EU i tvorac Bregzita Faraz uvek isticao da nije protiv kontrolisane migracije iz zemalja istocne EU ali da ta kontrola bude u Londonu a ne blanko dozvola od Brisela. Koliko vidim iz ovog ali i drugih clanak Makaron hoce da uvede blanko zabranu na svo kretanje radne sange. Iz svega ovoga sledi da se obecavaju kule igradovi da se namami u EU a posle... Mi Srbi treba da skupo da naplatimo ulazak u EU jer su uzdrmani Bregzitom a Makron je nepopularniji u istoj fazi i od Sarkozija i od Olanda te vanredni izbori nisu nezamislivi pogotovu ako najavljeni strajkovi radnistva protiv reformi radnih zakona uzmu maha.
miloš Kazimirović
Viegrad ili Višehrad? Srpski naziv toponima Višegrad je u većini slučajeva - Višegrad, bilo da je reč o srpskom, o bugarskom, o mađarskom ili o češkom Višegradu. Drugačije nazivamo samo Višgorod u Ukrajini i Višogrod u Poljskoj. Uzgred, Višegradska grupa, ili četvorka, nazvana je po mađarskom Višegradu, kao što je to pravilno komentarisao Ištvan Vago. Za kraj i ovo: češki toponim nazivamo Višegrad, a ne "Višehrad", kao što prestonicu Prag ne zovemo "Praha". pozdrav, Autor
Ilic Momcilo
Jos uvek nismo svesni, koliko smo srecni sto smo se oslobodili komunisticke i Titove diktature kao i kvazi drzave SFRJ.Vreme ce pokazati nas neverovatan dobitak ulaskom u demokratiju punu ljudskih prava.Jos samo da polozimo prijemni ispit,zavrsimo odgovarajuci fakultet,pa masters i izdrzimo "probni rad",pa ce se u sledecem veku pokazati koliko nam se isplatilo strpljenje i vera u pobedu.Samo da zadovoljimo doktore drustvenih,ekonomskih i ratnih NATO nauka i bicemo na konju.Malo matorom,ali konj je konj,ne gledajmo mu u zube.Posebna je prica kad su u pitanju nasi francuski Prvosvetsko ratni prijatellji,kojima smo tada obavili odlican posao,pa ce nas 100% podrzati ponovo.Lepo nam je porucio nas pajtos Makron.
Čeh
VIŠEHRAD ! Pogrešno je Višegrad. Četvorka se sastala u rezidenciji koja se nalazi u VIŠEHRADU ( VYŠEHRAD na češkom). Višehrad je zamak smešten u Pragu, glavnom gradu Češke. Najvjerojatnije je sagrađen u 10. veku, na brdu iznad reke Vltave. U zamku se nalazi Bazilika sv. Petra i Pavla, kao i Višehradsko groblje, na kome su pokopane neke od najznamenitijih ličnosti češke istorije: Anton Dvoržak, Bredžih Smetana, Karel Čapek i Alfons Muha.
Pavle Petrovic
Ako se tamo nalazi bazilika Petra i Pavla, onda sam ja za to.
Препоручујем 0
Vágó István
Visegradska cetvorka je nazvana po gradu Visegradu na krajnjem severu Madjarske, gde Dunav skrece sa madjarsko-slovacke granice ka Budimpesti. Tamo su 15.02.1991. 4 zemlje bivseg istocnog bloka uspostavile politicko-ekonomsku saradnju sa ciljem prikljucenja evro-atlantskim integracijama (izmedju ostalog). To je u originalu Visegrád, a ne Višegrad (Bosna i Hercegovina) ili Vyšehrad (Češka).
Препоручујем 2
Прикажи још одговора
slobodan
Nisu se oni obogatili svojim radom,nego tudjim,pa ce sad da se odvoje....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља