недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:37
ИСТОЧНА СТРАНА

Украјинске потрошене године

Аутор: Слободан Самарџијанедеља, 27.08.2017. у 22:00
Шеф Пентагона Џејмс Матис на прослави Дана независности у Кијеву (Фото: Ројтерс/Глеб Гаранић)

Војну параду без оружја, али под строгом паском представника туђих армија мало ко може да оцени као несумњив доказ да у једној независној држави све иде како ваља. А управо такав утисак провејавао је у четвртак током дефилеа одржаног у Кијеву у част 26. годишњице независности Украјине. Нажалост, већ следеће вечери, погибија још једног припадника украјинске армије на граници са побуњеним Донбасом показала је да славље у престоници није имало никакво оправдање.

Али, то је била прилика да украјински медији нашироко пренесу обећање министра одбране САД Џона Матиса да ће велика прекоокеанска земља доделити бившој совјетској републици војну помоћ вредну 175 милиона долара. Шта, заиста, стоји иза Матисових речи, није тешко закључити. Посебно ако се зна да су две земље недавно закључиле и споразум о испоруци америчког угља Украјини, и то по цени четири пута вишој од цене угља који свом суседу испоручују рудари из Русије.

Од 24. августа 1991, када се одвојила од Совјетског Савеза, Украјина као да не може да нађе своје право место на међународној арени. И даље дубоко зависна од Русије, а без јаке унутрашње власти, постала је погодно тле за мешетаре и са Истока и са Запада. А они нису много оклевали.

Свесни тога да не могу да рачунају на власти у Кијеву, у Москви су једноставно решили да под своју управу врате Крим, црноморско полуострво које је још од царских времена било под руском управом и на којем је историјски настањен углавном руски живаљ. Потоње побуне у Доњецкој и Луганској области само су потврдиле многобројне украјинске слабости.

Лакоћа са којом су поједине бивше републике Совјетског Савеза и државе чланице некадашњег Варшавског пакта примљене у чланство Европске уније, уместо да изазове природну сумњу, у Кијеву је протумачена као отворени позив и осталим некадашњим идеолошким противницима. Испоставило се да је такво размишљање из основа погрешно. Уследили су притисци и условљавања са Запада, ништа мањи од оних са Истока. Најављена испорука америчког офанзивног наоружања у Украјини, уз сву реторику о помоћи једној сувереној земљи у невољи, не може да се тумачи другачије, већ као додатни корак у пропаст.

„Испорука америчког оружја Украјини тешко да ће допринети успостављању мира у Донбасу”, објашњава Леонид Слуцкиј, руководилац Комитета за међународне односе руске Думе. „Ово само показује да ’америчким командирима’ власти у Кијеву и у време када је САД предводио Барак Обама, уопште није стало до окончања овог сукоба. Реч је пре свега о настојањима Вашингтона да ојача сопствени утицај, пре свега војни, што ближе уз границе Руске Федерације. У том смислу, одржавање напетости уз повремене погибије у Донбасу, на линији разграничења, најисплативије је решење”, сматра Слуцкиј, по којем без политичког решења проблема у оквирима такозване нормандијске четворке за Украјину нема изласка из садашњег кошмара.

Ништа више оптимистично не делује ни чињеница да је Украјина морала да пристане на испоруке прескупог америчког угља. Предвиђене количине неће ни за јоту поправити економску ситуацију у овој земљи, али зато отварају додатни простор за утицај Вашингтона на овим просторима уз додатно везивање руку властима у Кијеву. „Предвиђене количине евентуално испорученог угља могле би да обезбеде додатних 1,4 милиона мегавата електричне енергије. Ако то посматрамо кроз податак да Украјина годишње троши 143 милиона мегавата, све постаје јасније”, објашњава Гари Картрајт, стручњак за европска енергетска питања. Овакав потез САД оцењен је у ЕУ, а посебно у Немачкој, као отворени притисак и настојање да се заобилазним путем куповина прескупих америчких енергената наметне и појединим државама уније.

Питање које се неминовно намеће је шта је заиста прослављано у четвртак у Кијеву: да ли је реч о истинској привржености независности домовине, или се радило о промоцији новог америчко-украјинског савезништва, ма колико оно било оптерећујуће за бившу совјетску републику? Биће да је пре реч о овом другом.

„Украјина је потрошила своју независност”, објашњава тамошњи политичар Виктор Медведчук. „Да се не лажемо: наша држава је данас под страном управом. Највиша политичка фигура у земљи више није председник Петро Порошенко, већ амбасадор САД у Кијеву који преноси све ’жеље и предлоге’ Вашингтона. Украјински политичари одавно не раде у корист сопственог народа, већ у интересу међународних мешетара. Управо по њиховим налозима ’независна’ власт тера Украјину у дужнички бездан, претвара државу у обичну робу за продају.”

Кијевска парада поводом Дана независности, у којој је главна улога додељена воду америчких војника који су украјинском престоницом прошетали са високо подигнутом заставом САД, само је потврда потрошених година и безизлаза у којем се нашла друга по величини европска држава.


Коментари5
ce890
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав Јовановић
Русија и Украјина да се уједине, и овај конфликт изазван западним гадостима ће одмах бити завршен. Запад завађује Словене.
Nikola Nesic
Nije jasno gde Srbija vidi interes da bez ikakvog direktnog sukoba, ili nagoveštaja neprijateljstava, se toliko podsmeva i konfrontira sa Ukrajnom. Karakteristiku koju živo pripisujemo novim članovima NATO saveza, u vidu poslušnosti SAD, mi iskazujemo slepo prema sadašnjem neprijatelju Rusije. Koliko je to nepromišljeno i naivno je jasno prvo iz činjenice da je ovo velika zemlja, koja sutra može biti bitan činilac u EU, a drugo, niko ne zna koliko može potrajati njihov nesporazum sa Rusijom. Da li naša epska omađijanost Putinovom Rusijom nas zaista rukovodi u vrlo komplikovane svetske odnose, i da li mi razlikujemo politiku i interese od laičkih stavova frustrirane nacije nizom poraza i totalne nemoći da komuniciramo sa civilizovanim svetom.
Бранко Срб
На нашу жалост Србија је земља лоших људи. Овај рат је имао и једну додатну жртву - српски морал. На примеру те несреће се заправо видело колико смо лицемерни и непоштени. Народ патника и страдалника, жртва свакојаких неправди, показао је исто сатанско лице, као и његови непријатељи, према народу који пати сличну судбину. На тај начин смо себи одузели право на сузе и Правду - јер смо и сами неправедници. Хипнотисано додворништво Россији и Путинбогу огледа се у непрестаном ботовском понављању мантри: фраза, парола,.. Фиксирале су се историјске конструкције које се подмећу често - мисле да ће тако посати истините! Као да је свет постао са Россијом. Преко ноћи Србавци посташе стручњаци за те стране: повест, језик, културу,.. У лику Путина су се у противприродном блуду стопиле Царска Россија и Стаљинов СССР - Бела и Црвена - обе огрешене о Србе. Степен удворништва том кентауру је огомних размера. Безумно! Србавштина убија Украјинце, на њиховој земљи. Одузимамо туђе а своје нисмо сачували..
Препоручујем 6
Lale
а зашто вама господине смета да Срби не симпатишу оне који ратују за рачун српских непријатеља? Срби симпатишу украјински народ који им је близак по много чему али не симпатишу фашизам којег су "зарадили" на Мајдану, уз свесрдну помоћ наших западних пријатеља.
Препоручујем 100
Милча Петринсћи
Војна парада у Кијеву, у "независној" Украјини (није независна држава Хрватска НДХ, него независна Украјина) као да је одржана у Москви главном граду Русије или СССР-а. Све исто: униформе, офицери, сержанти, барабанчики, стројеви корак, војнички марш, читава церемонија параде, само уместо Путина на трибини стоји Потрошенко Чоколадовић. Ни евроамерички окупатори не успевају да избришу руско у Украјини. То показује и податак да се од 45 милиона украјинаца једва 5% војника одазива позиву на мобилизацију. Једва сакупише 20-30.000 бандеровских нацифашиста и професионалних убица из других држава и пола од њих нађубри руске њиве у Донбасу. На окупираном Косову и Метохији и хрватско-муслиманској федерацији у БиХ бар променише титовке и шапке и уведоше осмоугаоне америчке, остадоше им паповке, униформе... Шта бандеровски фашисти урадише од богаате Украјине, која може произвести толико хране да исхрани бар половину човечанства? Дочекаше да их колачићима нахрани Викторија Нуланд и то само једном.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља