Ниш – Од свог осни­ва­ња пре ма­ње од го­ди­не да­на, Огра­нак Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Ни­шу по­кре­нуо је низ ко­ри­сних ини­ци­ја­ти­ва и ре­а­ли­зо­вао је ве­ли­ки број зна­чај­них про­је­ка­та. За­хва­љу­ју­ћи по­др­шци пред­сед­ни­ка СА­НУ Вла­ди­ми­ра Ко­сти­ћа оче­ку­је се да ће се ни­шка на­у­ка још ви­ше раз­ви­ја­ти, че­му се на­да­ју пред­сед­ник и пот­пред­сед­ник Oгранка СА­НУ у Ни­шу, ака­де­ми­ци проф. др Ни­но­слав Сто­ја­ди­но­вић и проф. др Ми­ло­рад Мит­ко­вић. До­пи­сни члан СА­НУ проф.

Мит­ко­вић је­дан је од нај­по­зна­ти­јих ор­то­пе­да на про­сто­ри­ма Ср­би­је, али и ши­ре.

Не­у­мор­ни ино­ва­тор, ис­тра­жи­вач и по­кре­тач ре­во­лу­ци­о­нар­них про­је­ка­та у хи­рур­ги­ји и ор­то­пе­ди­ји у обла­сти збри­ња­ва­ња осо­ба с отво­ре­ним и дру­гим ком­пли­ко­ва­ним пре­ло­ми­ма и сло­же­ним уро­ђе­ним и сте­че­ним де­фор­ми­те­ти­ма, по­кре­нуо је још јед­ну ве­о­ма ко­ри­сну иде­ју.

„Же­ли­мо да се на ди­рек­тан на­чин по­мог­не мла­дим на­уч­ним рад­ни­ци­ма и ис­тра­жи­ва­чи­ма ко­ји се ба­ве ино­ва­тор­ским ра­дом и да ин­спи­ри­ше­мо мла­де да се ба­ве на­у­ком и умет­но­шћу. Због то­га смо са­чи­ни­ли вр­ло ди­на­ми­чан план ак­тив­но­сти ко­ји пре све­га пред­ви­ђа одр­жа­ва­ње мо­ти­ва­ци­о­них ску­по­ва о ре­а­ли­за­ци­ји ори­ги­нал­них ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња ов­де, у Ср­би­ји, јер је то ко­ри­сни­је и за ис­тра­жи­ва­че и за на­шу зе­мљу”, ка­же проф. Мит­ко­вић.

Ка­ко об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник, до про­на­ла­за­ка се до­ла­зи раз­ми­шља­њем о про­бле­ми­ма с ко­ји­ма се сре­ће­мо у сва­ко­днев­ном жи­во­ту. 

„Уоча­ва­ње про­бле­ма је нај­ва­жни­ја, али тек пр­ва сте­пе­ни­ца у ра­ђа­њу иде­је о то­ме, ка­ко би се про­блем ре­шио. А ка­да се ре­ше­ње на­ђе, тре­ба га оп­ти­ми­зо­ва­ти и те­сти­ра­ти и про­на­ћи про­стор за се­риј­ску про­из­вод­њу и про­да­ју. Уко­ли­ко се утвр­ди да ће се по­сле та­квог ис­тра­жи­ва­ња мно­го ефи­ка­сни­је ре­ша­ва­ти ве­ли­ки про­бле­ми љу­ди, ја­сно је да ће се ма­сов­но при­хва­та­ње но­вог ре­ше­ња про­гре­сив­но уве­ћа­ва­ти и ви­ше ко­ри­сти­ти. Из тог раз­ло­га је нај­ва­жни­је да се та­лен­то­ва­ни на­уч­ни рад­ни­ци пре све­га мо­ти­ви­шу за рад, јер ре­зул­та­ти до­ла­зе ка­сни­је.”

Че­сто се, ис­ти­че проф. Мит­ко­вић, у ака­дем­ским и њи­ма бли­ским кру­го­ви­ма код нас мо­же чу­ти ка­ко је нео­п­хо­дан но­вац за про­јек­те и ре­а­ли­за­ци­ју до­брих иде­ја. То ни­је слу­чај са­мо у Ср­би­ји, не­го сву­да у све­ту:

„Још је Ни­ко­ла Те­сла био про­тив та­квих ста­во­ва и по­зна­то је да је нај­ви­ше пре­ба­ци­вао сви­ма ко­ји су тра­жи­ли огро­ман но­вац са­мо да би раз­ми­шља­ли о иде­ја­ма. Наш и свет­ски ге­ни­је је отво­ре­но го­во­рио ’да се раз­ми­шља­ти мо­же и без ми­ли­он до­ла­ра’. И за­и­ста Те­сли­не иде­је у про­на­ла­за­штву, ко­ји­ма су од при­ро­де оте­те мно­ге тај­не и ко­је су ци­ви­ли­за­ци­ји олак­ша­ле и олак­ша­ва­ју жи­вот, на­ста­ле су раз­ми­шља­њем, а не тр­ком за нов­цем. Чи­ње­ни­ца је да је Те­сла мо­гао, ко­ри­сте­ћи сво­је па­тен­те, да ор­га­ни­зу­је про­из­вод­њу сво­јих мо­то­ра или ве­ли­ке фа­бри­ке и да за­ра­дом фи­нан­си­ра да­ље про­јек­те, чи­ме би се аку­му­ли­рао ве­ли­ки но­вац. Мо­жда би се, да је та­ко по­сту­пио, нај­ве­ћа на­гра­да да­нас у све­ту зва­ла Те­сли­ном, а не Но­бе­ло­вом. Он је имао уз­ви­ше­не иде­а­ле, ко­је ми у Огран­ку СА­НУ у Ни­шу же­ли­мо да пре­не­се­мо на мла­де ис­тра­жи­ва­че и на­уч­ни­ке ка­ко би мно­го лак­ше до­шли до сво­јих ци­ље­ва и кре­ну­ли и ње­го­вим и сто­па­ма Ми­лан­ко­ви­ћа, Пу­пи­на, Цви­ји­ћа, Ан­дри­ћа и свих дру­гих у све­ту зна­ме­ни­тих Ср­ба. Нај­ве­ће је за­до­вољ­ство, а ја сам то не­бро­је­но мно­го пу­та осе­тио, кад год не­где у све­ту на­и­ђем на из­у­зет­но по­што­ва­ње срп­ских на­уч­ни­ка и на­ше на­у­ке, са­мим тим и на­ше зе­мље”, ре­као је за наш лист др Ми­ло­рад Мит­ко­вић.