понедељак, 01.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 27.08.2017. у 22:00 Тома Тодоровић
ПРЕКО ПУНЕ ЛИНИЈЕ

За идеје није нужан новац

Одељење САНУ у Нишу покренуло акцију да се млади научни радници инспиришу да резултате својих истраживања остваре у Србији
Универзитет у Нишу. седиште огранка САНУ (Фото С. Лазаревић)

Ниш – Од свог осни­ва­ња пре ма­ње од го­ди­не да­на, Огра­нак Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Ни­шу по­кре­нуо је низ ко­ри­сних ини­ци­ја­ти­ва и ре­а­ли­зо­вао је ве­ли­ки број зна­чај­них про­је­ка­та. За­хва­љу­ју­ћи по­др­шци пред­сед­ни­ка СА­НУ Вла­ди­ми­ра Ко­сти­ћа оче­ку­је се да ће се ни­шка на­у­ка још ви­ше раз­ви­ја­ти, че­му се на­да­ју пред­сед­ник и пот­пред­сед­ник Oгранка СА­НУ у Ни­шу, ака­де­ми­ци проф. др Ни­но­слав Сто­ја­ди­но­вић и проф. др Ми­ло­рад Мит­ко­вић. До­пи­сни члан СА­НУ проф.

Мит­ко­вић је­дан је од нај­по­зна­ти­јих ор­то­пе­да на про­сто­ри­ма Ср­би­је, али и ши­ре.

Не­у­мор­ни ино­ва­тор, ис­тра­жи­вач и по­кре­тач ре­во­лу­ци­о­нар­них про­је­ка­та у хи­рур­ги­ји и ор­то­пе­ди­ји у обла­сти збри­ња­ва­ња осо­ба с отво­ре­ним и дру­гим ком­пли­ко­ва­ним пре­ло­ми­ма и сло­же­ним уро­ђе­ним и сте­че­ним де­фор­ми­те­ти­ма, по­кре­нуо је још јед­ну ве­о­ма ко­ри­сну иде­ју.

„Же­ли­мо да се на ди­рек­тан на­чин по­мог­не мла­дим на­уч­ним рад­ни­ци­ма и ис­тра­жи­ва­чи­ма ко­ји се ба­ве ино­ва­тор­ским ра­дом и да ин­спи­ри­ше­мо мла­де да се ба­ве на­у­ком и умет­но­шћу. Због то­га смо са­чи­ни­ли вр­ло ди­на­ми­чан план ак­тив­но­сти ко­ји пре све­га пред­ви­ђа одр­жа­ва­ње мо­ти­ва­ци­о­них ску­по­ва о ре­а­ли­за­ци­ји ори­ги­нал­них ре­зул­та­та ис­тра­жи­ва­ња ов­де, у Ср­би­ји, јер је то ко­ри­сни­је и за ис­тра­жи­ва­че и за на­шу зе­мљу”, ка­же проф. Мит­ко­вић.

Ка­ко об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник, до про­на­ла­за­ка се до­ла­зи раз­ми­шља­њем о про­бле­ми­ма с ко­ји­ма се сре­ће­мо у сва­ко­днев­ном жи­во­ту. 

„Уоча­ва­ње про­бле­ма је нај­ва­жни­ја, али тек пр­ва сте­пе­ни­ца у ра­ђа­њу иде­је о то­ме, ка­ко би се про­блем ре­шио. А ка­да се ре­ше­ње на­ђе, тре­ба га оп­ти­ми­зо­ва­ти и те­сти­ра­ти и про­на­ћи про­стор за се­риј­ску про­из­вод­њу и про­да­ју. Уко­ли­ко се утвр­ди да ће се по­сле та­квог ис­тра­жи­ва­ња мно­го ефи­ка­сни­је ре­ша­ва­ти ве­ли­ки про­бле­ми љу­ди, ја­сно је да ће се ма­сов­но при­хва­та­ње но­вог ре­ше­ња про­гре­сив­но уве­ћа­ва­ти и ви­ше ко­ри­сти­ти. Из тог раз­ло­га је нај­ва­жни­је да се та­лен­то­ва­ни на­уч­ни рад­ни­ци пре све­га мо­ти­ви­шу за рад, јер ре­зул­та­ти до­ла­зе ка­сни­је.”

Че­сто се, ис­ти­че проф. Мит­ко­вић, у ака­дем­ским и њи­ма бли­ским кру­го­ви­ма код нас мо­же чу­ти ка­ко је нео­п­хо­дан но­вац за про­јек­те и ре­а­ли­за­ци­ју до­брих иде­ја. То ни­је слу­чај са­мо у Ср­би­ји, не­го сву­да у све­ту:

„Још је Ни­ко­ла Те­сла био про­тив та­квих ста­во­ва и по­зна­то је да је нај­ви­ше пре­ба­ци­вао сви­ма ко­ји су тра­жи­ли огро­ман но­вац са­мо да би раз­ми­шља­ли о иде­ја­ма. Наш и свет­ски ге­ни­је је отво­ре­но го­во­рио ’да се раз­ми­шља­ти мо­же и без ми­ли­он до­ла­ра’. И за­и­ста Те­сли­не иде­је у про­на­ла­за­штву, ко­ји­ма су од при­ро­де оте­те мно­ге тај­не и ко­је су ци­ви­ли­за­ци­ји олак­ша­ле и олак­ша­ва­ју жи­вот, на­ста­ле су раз­ми­шља­њем, а не тр­ком за нов­цем. Чи­ње­ни­ца је да је Те­сла мо­гао, ко­ри­сте­ћи сво­је па­тен­те, да ор­га­ни­зу­је про­из­вод­њу сво­јих мо­то­ра или ве­ли­ке фа­бри­ке и да за­ра­дом фи­нан­си­ра да­ље про­јек­те, чи­ме би се аку­му­ли­рао ве­ли­ки но­вац. Мо­жда би се, да је та­ко по­сту­пио, нај­ве­ћа на­гра­да да­нас у све­ту зва­ла Те­сли­ном, а не Но­бе­ло­вом. Он је имао уз­ви­ше­не иде­а­ле, ко­је ми у Огран­ку СА­НУ у Ни­шу же­ли­мо да пре­не­се­мо на мла­де ис­тра­жи­ва­че и на­уч­ни­ке ка­ко би мно­го лак­ше до­шли до сво­јих ци­ље­ва и кре­ну­ли и ње­го­вим и сто­па­ма Ми­лан­ко­ви­ћа, Пу­пи­на, Цви­ји­ћа, Ан­дри­ћа и свих дру­гих у све­ту зна­ме­ни­тих Ср­ба. Нај­ве­ће је за­до­вољ­ство, а ја сам то не­бро­је­но мно­го пу­та осе­тио, кад год не­где у све­ту на­и­ђем на из­у­зет­но по­што­ва­ње срп­ских на­уч­ни­ка и на­ше на­у­ке, са­мим тим и на­ше зе­мље”, ре­као је за наш лист др Ми­ло­рад Мит­ко­вић.

Коментари4
444d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Скерлић
У свакој фирми, одељење које троши највише новца - а готово ништа не зарађује је одељење за иновације и истраживања. Ваљда је то основа разумевања модерне економије? Штавише тако је одувек било. Тесла је потрошио цео свој живот на проналаске на којима се и дан данас богате други, а он сам од тог богатства готово ништа није видео. Другим речима, ако и имате добар и тестиран производ, то никако не значи да ћете се њиме обогатити. Штавише, историја је препуна примера у којима кајмак са добрих производа скидају већ позиционирани крупни капиталисти у спрези са државним институцијама. Односно, слуга Јернеј ће остати слуга до краја свога живота. Част изузецима, који се на прсте могу избројати.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Vise od polovine Srpskog naroda ( 51% ) zivi u diaspori. Nijedan od njih nije clan SANU. Za nji se verovatno smatra da su glupi i prosti . ( Lepo od vas, odelita braco ) .
Vladija Sarac
Dovoljno je pogledati listu inostranih clanova SANU i videti da je dijaspora vrlo dobro zastupljena ... izgleda da je problem sto tzv. Dr Wongar nije u SANU ...
venture capital
Za ideje nije potreban novac ali za testiranje ideje ili npr izradu prototipa itekako jeste potreban novac. A s obzirom da je retko koja ideja pun pogodak iz prve...U Americi je ulaganje novca u ideje poznato kao venture capital a silikonska dolina ne bi ni postijala da nije bilo venture capital-a. Nasi imucniji ljudi bi mogli da urade nesto slicno umesto da cuvaju pare pod slamaricu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља