уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Политичари и безбедњаци на сигурним везама

Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 27.08.2017. у 22:00
Срђан Печеничић

У једној ствари српски привредници не каскају за финансијским магнатима с Волстрита. И једни и други за пословну комуникацију радије користе апликације попут „воцапа”, „сигнала” или „вајбера”, него да шаљу мејл или окрећу број телефона. Да је тако у Америци, сведочи недавно писање „Њујорк тајмса” на ову тему, док саговорници „Политике” наводе да се прекоманда с мејла и телефонског разговора на софтвер за четовање код економских, али и политичких елита у Србији усталила последњих година.

Разлика је, кажу, само у мотивима: док предузетници преферирају апликације због ефикасности, политичари то чине из безбедносних разлога. И оба су оправдана.

Наводећи лично искуство, Драган Варагић, саветник за пословну примену интернета, наводи да и сам с готово свим својим клијентима разговара преко „вајбера”.

„Та апликација, као и ’воцап’, па и ’месинџер’ на ’Фејсбуку’, у претходних су четири или пет година постали сасвим уобичајен начин пословне комуникације у Србији, а разлог је ефикасност, и то без додатних трошкова. Да не говоримо о ’скајпу’ који је дуго присутан код нас нарочито откад у Србији постоји много појединаца и фирми које раде за иностранство. За њих је ’скајп’ нарочито подесан јер има могућности попут конференцијских позива за већи број људи”, наводи Варагић.

У том смислу, безбедносни аспект је само додатна предност апликација у односу на мејлове и друге видове контакта. Утолико пре што, како сматра наш саговорник, корисници интернета у Србији не маре претерано за своју онлајн безбедност.

„Штавише, да би добили нешто бесплатно, многи су склони да на интернету оставе све могуће личне податке на најразличитијим сервисима. Они који уопште не размишљају о безбедности су код нас знатно бројнији од оних који панично размишљају о томе, па уместо ’гугла’ користе претраживач ’дак дак гоу’ који се рекламира као безбедан јер не бележи историјат ваших претрага”, оцењује Варагић.

У ове друге, којима је сигурност комуникације примарна, свакако би спадали политичари. Према речима Истока Павловића, предавача на Факултету за медије и комуникације, управо они, али и особе повезане с безбедносним пословима, у Србији најрадије користе „сигнал” за размену поверљивих информација. Ако се присетимо скандала с хаковањем мејлова Хилари Клинтон у америчкој председничкој кампањи, увидећемо да то није без разлога. На тај пример се недавно позвао и „Њујорк тајмс”, пишући о томе како припадници пословних и политичких елита у САД увелико прелазе на апликације у страху од прислушкивања и сајбер-напада. Та мода посебно је узела маха с устоличењем Доналда Трампа за шефа Беле куће, због страха да ће нови председник интензивирати мере надзора над комуникацијама.

„Ако код нас видите да је неко инсталирао ’сигнал’ на свом телефону, вероватно то није без везе учинио. Пре ће бити да се бави одређеним послом за који му је потребно уверење да је његова комуникација потпуно безбедна”, запажа Павловић.

Све сличне апликације су, међутим, у суштини безбедне, додаје он, јер омогућују енкрипцију порука то јест њихово шифровање тако да буду неразумљиве за евентуалне уљезе који би их пресрели.
„Ситне разлике су у томе што поједине апликације слове за сигурније, као што су ’сигнал’ или ’телеграм’, јер имају неколико нивоа енкрипције. Али, енкрипцију користе и ’воцап’, ’месинџер’ и остали. Насупрот томе, мејлови су најједноставнији за пресретање је увек остају негде сачувани”, каже он.

Насупрот томе, додаје Павловић, многе апликације имају и опцију „тајног чета” уз помоћ којег поруке, иако већ шифроване, могу да се аутоматски обришу после слања.

„Такође, неки од ових софтвера, као што је ’сигнал’, имају јавно доступан изворни код програма, па сваки програмер може да уђе у њега и види да ту нема могућности нити тајно додатих функција да се поруке корисника складиште на друго место без њиховог знања. С друге стране, и ’фејсбук месинџер’ каже јавно да се садржај нигде не шаље и да испарава, али немојмо бити сто одсто сигурни да код ’фејсбука’ нема могућности да се накнадно дође до тих порука. Кад је реч о ’воцапу’, и за њега се тврди да је безбедан баш као ’сигнал’, али ми не можемо да видимо његов изворни код јер није јавно доступан, тако да није извесно да је то тако”, наводи Павловић, закључујући да није онда чудо што се престрављени људи опредељују за „сигнал”.

Двосекли мач ове тематике крије се у томе да и они који планети баш и не желе добро комуницирају апликацијама како њихови планови не би били проваљени, попут виновника бомбашких напада на Париз 2015. године, који су користили „воцап” и „телеграм”. Управо зато Боро Бањац, бивши начелник Управе за борбу против организованог криминала МУП-а, сматра да би ову комуникацију такође требало уредити законима.

„Сигурно је апликацијама могуће предухитрити прислушкивање и хакерске нападе, али претпостављам да и светске службе безбедности имају на уму могућности злоупотребе и вероватно предузимају одређене мере како би ушле у читање таквих порука. Било би добро када би комуникација преко апликација могла да се у безбедносном смислу смести у законске оквире и да се пропише да може да се контролише под одређеним процедурама, као што се ради и с другим начинима комуницирања”, закључује Бањац.


Коментари0
c989e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља