понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:19

Главобоља и вртоглавица због пијачних наочара

Уколико себи не могу да приуште оквире и диоптријска стакла из оптичарских радњи, онда је боље да људи у годинама не носе никакве
Аутор: Марија Бракочевићпонедељак, 28.08.2017. у 20:20
(Фото: Пик­са­беј)

По­сле уче­ста­лих гла­во­бо­ља и по­вре­ме­них вр­то­гла­ви­ца, пен­зи­о­нер­ки Не­вен­ки Г. из Бе­о­гра­да „си­ну­ло” је да би мо­жда тре­ба­ло да пре­кон­тро­ли­ше и вид. На оч­ном пре­гле­ду ле­кар је уста­но­вио да ће, сем на­о­ча­ра за да­љи­ну, па­ци­јент­ки­ња убу­ду­ће мо­ра­ти да но­си и ста­кла за чи­та­ње. И по­ред то­га што јој је пре­пи­сан ди­оп­триј­ски ре­цепт, уме­сто код оп­ти­ча­ра, ова ше­зде­сет­ше­сто­го­ди­шња­ки­ња се упу­ти­ла пра­во на пи­ја­цу.

Ту је, ка­ко ка­же, ви­де­ла број­не ки­не­ске рад­ње у ко­ји­ма про­да­ју мо­дер­не и, још бо­ље, ве­о­ма јеф­ти­не на­о­ча­ре са од­го­ва­ра­ју­ћим ста­кли­ма.

– За 300 ди­на­ра сам ку­пи­ла нај­јед­но­став­ни­је окви­ре. Имам јед­не ко­је ми слу­же за сва­ки дан, а но­ве ће ми по­слу­жи­ти са­мо за чи­та­ње. Да ку­пим ки­не­ске, а не не­ке ква­ли­тет­ни­је, пре­су­ди­ла је упра­во це­на. За на­о­ча­ре у оп­ти­чар­ским рад­ња­ма не­мам до­вољ­но нов­ца. Тре­ба­ло би ми око 5.000 ди­на­ра, а бо­га­ми сам ви­де­ла и да у рад­ња­ма има по­је­ди­них окви­ра ко­ји ко­шта­ју ко­ли­ко из­но­си мо­ја по­ло­ви­на пен­зи­је – ис­ти­че пен­зи­о­нер­ка са Во­ждов­ца. 

Ра­мо­ви ло­шег ква­ли­те­та
При­ли­ком ку­по­ви­не но­вих на­о­ча­ра ста­ри­ји па­ци­јен­ти би нај­пре тре­ба­ло да по­твр­де да ли им рам до­бро на­ле­же и да ли је ду­жи­на др­шке до­вољ­но ду­гач­ка. О све­му то­ме мо­гу нај­бо­ље да се кон­сул­ту­ју са оп­ти­ча­ри­ма ко­ји от­кри­ва­ју да им пен­зи­о­не­ри че­сто на­вра­ћа­ју у њи­хо­ве рад­ње тра­же­ћи да им на „фалш” на­о­ча­ре угра­де ди­оп­триј­ска ста­кла. У нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва мо­ра­ју да их од­би­ју, јер су та­кви ра­мо­ви ве­о­ма ло­шег ква­ли­те­та. При­ли­ком уград­ње ста­кла од­мах пу­ца­ју, а и ста­кла се од њих че­сто кру­не. За­то оп­ти­ча­ри ис­ти­чу да не сме­ју да ри­зи­ку­ју да оште­те му­ште­ри­ји­ну ро­бу. Не­ки шра­фо­ви на окви­ри­ма су ту као украс и не­ма­ју ни­ка­кву функ­ци­ју, а не­ки ка­да се јед­ном од­вр­ну не мо­гу да се вра­те у пр­во­би­тан по­ло­жај, што је та­ко­ђе ве­ли­ки про­блем, на­во­де у јед­ној оп­ти­чар­ској рад­њи на Во­ждов­цу.

На­о­ча­ре за вид, ку­пље­не на кар­тон­ској ку­ти­ји на тро­то­а­ру, у ки­не­ској роб­ној ку­ћи или не­кој ло­кал­ној рад­њи ко­ја при то­ме ни­је оп­ти­чар­ска, без об­зи­ра на при­сту­пач­ну це­ну, ипак ни­су без­бе­дан про­из­вод, по­ру­чу­ју струч­ња­ци. 

– Мо­ји па­ци­јен­ти не ко­ри­сте че­сто ки­не­ске на­о­ча­ре, јер до­ла­зе ре­дов­но на кон­тро­ле и упо­зна­ти су да та­ква ста­кла мо­гу ви­ше да им шко­де, не­го да им ко­ри­сте. Они ко­ји их ипак ста­вља­ју тре­ба­ло би да зна­ју да, но­се­ћи та­кве на­о­ча­ре, мо­гу да из­гу­бе на ква­ли­те­ту ви­да. Окви­ри ку­пље­ни на пи­ја­ци и ули­ци има­ју на оба ста­кла исту ди­оп­три­ју, што мо­же би­ти про­блем за оне па­ци­јен­те ко­ји­ма ле­кар утвр­ди раз­ли­чи­ту ди­оп­три­ју. Јер, вид код ста­ри­јих љу­ди ни­је нај­че­шће јед­нак, по­себ­но код оних ко­ји има­ју ка­та­рак­ту. Мно­ги пен­зи­о­не­ри су је опе­ри­са­ли на јед­ном оку, па је и та­ква раз­ли­ка бит­на, јер код опе­ри­са­них очи­ју не до­ла­зи у об­зир но­ше­ње та­квих на­о­ча­ра – на­по­ми­ње др Гор­да­на Пе­рић, спе­ци­ја­ли­ста оф­тал­мо­ло­ги­је из бе­о­град­ског До­ма здра­вља „Во­ждо­вац”.

До­да­тан про­блем је раз­мак зе­ни­ца ко­ји ни­је код свих исти, док је на та­квим на­о­ча­ри­ма уни­вер­за­лан. Ако ни­је при­ла­го­ђен, очи ће се ви­ше на­пре­за­ти, ја­вља­ће се гла­во­бо­ља, не­ла­го­да, су­зе­ње очи­ју, бр­жи за­мор... 

– Код та­квих на­о­ча­ра ни­су цен­три­ра­на ста­кла, па се цен­трал­ни вид раз­вод­ња­ва, а на­о­ча­ре не да­ју ква­ли­те­тан вид, по­себ­но код ста­ри­јих осо­ба. За­то је бо­ље да ки­не­ске и на­о­ча­ре ко­је су па­за­ри­ли на ули­ци уоп­ште и не но­се. Оба­шка то што ве­ће ди­оп­три­је ни­је мо­гу­ће про­на­ћи код Ки­не­за, као ни  ци­лин­дрич­на ста­кла – до­да­је др Пе­рић.  

Она пред­ла­же ста­ри­јим гра­ђа­ни­ма да је бо­ље да на­ба­ве јеф­ти­ни­је на­о­ча­ре, нај­о­бич­ни­ји со­ци­јал­ни оквир и бе­ла ста­кла, за шта им је по­треб­но до 20 евра. 

– Уко­ли­ко ни то не мо­гу се­би да при­у­ште, он­да је нај­бо­ље да не но­се ни­ка­кве на­о­ча­ре – из­ри­чи­та је др Гор­да­на Пе­рић.

О нај­бит­ни­јим ком­по­нен­та­ма – ди­оп­три­ји и раз­ма­ку зе­ни­ца, про­из­во­ђа­чи на­о­ча­ра сум­њи­вог по­ре­кла го­то­во ни­ка­да не во­де ра­чу­на. Пре­про­дав­ци ипак уве­ра­ва­ју да су ста­кла без­бед­на јер чак и „ла­жња­ци” има­ју УВ фил­те­ре, до­ду­ше ма­њег оп­се­га. На­о­ча­ре са за­штит­ним фил­те­ри­ма ко­ји од­би­ја­ју штет­не сун­че­ве зра­ке по­жељ­но је но­си­ти, сма­тра др Пе­рић, а то мо­гу би­ти и окви­ри ку­пље­ни на ули­ци.

– Ста­ри­ји љу­ди тре­ба да на­ба­ве сун­ча­не на­о­ча­ре, али ако не­ма­ју нов­ца за оне ква­ли­тет­ни­је ко­је су нај­че­шће и ску­пље, он­да не­ка узму ста­кла са те­зги. Јер, та бо­ја ста­ка­ла ће шти­ти­ти њи­хо­ве очи, по­себ­но љу­де ко­ји има­ју ка­та­рак­ту. Ка­да је ја­ко сун­це та­квим љу­ди­ма зе­ни­ца се ску­пља, па лак­ше об­не­ви­де. За­хва­љу­ју­ћи обо­је­ном ста­клу лак­ше ће им се отво­ри­ти зе­ни­ца, а са­мим тим би­ће им ла­год­ни­је док су на­по­љу – по­ја­шња­ва др Гор­да­на Пе­рић.


Коментари5
bad78
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zlatko Bajić
Nekada davno država je gra!janima plačala najjednostavnije ramove ukoja su ugradjivana medicinski ispravna stakla. A sada?I dalje to rade.ali u nekim drugim zemljama koje nisu lideri u regionu kao mi srećnici. Meda Vodolija
Dejan Dimitrijevic
Mislim (ne tvrdim) da su naocare kupljene u apoteci sasvim dobre i da je u njima i realna cena, a opticarske radnje visestruko naduvavaju cene i deru li deru...
Јован К.
Наочаре које се продају у апотекама имају уграђена пластична сочива (стакла) од пластике лошијег квалитета и индекса преламања. Оба "стакла" имају исту диоптрију, а зна се да се тако нешто скоро никад не среће у пракси - најчешће се диоптрије разликују, нису исте за оба ока. Још већи проблем је код пацијената који имају астигматизам, јер се таква (цилиндрична) стакла не уграђују у "апотекарске" наочаре, или тзв. магнифајере. Зато је најбоље такве наочаре користити само у случају да Вам оне праве нису при руци.
Препоручујем 1
Jordan
bio sam u optičarskoj radnji kada je trgovac doneo punu torbu sa ramovima za naočare.Doktor je bio zauzet pregledom pacijenta,a trgovac je pogrešno shvatio da sam ja zapošljen u radnji.Razgledao sam ramove i bio iznenađen što ih trgovac prodaje od 100. do 500.din.E te "kvalitetne" ramove Optičari nam posle prodaju za 5.000 ,pa neke i za 15.000.dinara.Tako dolaze do enormne zarade, a narod nema ko da zaštiti.U Makedoniji su kompjuterski pregledi i naočare nekoliko puta jevtiniji nego u Srbiji.
zarije bulatović
tako je prijatelju, video, kupio, bacio pare, a ništa nisam bolje prošao. od njih me je glava bolela danima. na kraju išao kod pijačnih trgovaca i probao do beskonačnosti, kupio dva rama identična onim koje sam platio kod optičara, kombinovao stakla i evo posle dve godine mi se dioptrija nije promenila, 63 godine, aktivan , radim.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља