понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.08.2017. у 21:33 Ј. Рабреновић

Дозвољени минус без одласка у банку прилично кошта

Број услуга које банке у пакету с текућим рачуном нуде све је већи
(Фото Ројтерс)

У банкама, као што је познато, свака услуга се плаћа. А комфор је најскупљи. Па тако неко може да добије дозвољени минус по текућем рачуну на неколико година, без обавезе да га обнавља. Клијенти банака обично забораве да су изабрали такву услугу. Међутим, банка их на то подсети једном годишње. Али то „подсећање” и продужавање минуса наплати око један одсто од износа уговорене позајмице.

Један наш читалац добио је смс да му је банка, без подношења захтева, обновила дозвољени минус и то је морао да плати неколико стотина динара.

Како је могуће добити позајмицу без потврде послодаваца? Па може јер тако пише у уговору о пакету текућег рачуна и дозвољеног минуса, који је он потписао.

У Сосијете женерал банци, која клијентима нуди овакву услугу објашњавају њену суштину:

– Клијентима одобравамо дозвољену позајмицу по текућем рачуну на 12 месеци, уз могућност да се након истека тог рока дозвољена позајмица продужи на додатних 12 плус 12 месеци, укупно три године, при чему не постоји обавеза подношења новог захтева за позајмицу и самим тим доласка клијента у банку. Уговорна документација коју клијент добија и са којом се саглашава својим потписом садржи информацију о овој могућности, као и информацију о накнади за одобрење за сваку обнову дозвољене позајмице, која конкретно износи један одсто од износа уговорене дозвољене позајмице. Осим овог производа клијент има могућност да се од почетка определи да узме дозвољену позајмицу на 12 месеци, која такође има одређену накнаду за одобрење, при чему након истека периода од 12 месеци треба поново да дође у банку и да потпише нови уговор уколико жели да и даље користи производ – кажу у овој банци. Ако неко помисли да једном одобрени минус траје три године, радио не радио, банке су нашле модус да се заштите. У већини банака ако неко дуже од два месеца не прима плату дозвољени минус пада у воду.

Дозвољени минус спада међу најскупље банкарске услуге и банке на ову погодност зарачунавају камату и до 30 одсто годишње. Мотив за високу цену из угла банака је јасан: за клијенте је то најједноставнији вид позајмице за којим брзо могу да посегну, а то им банка и наплати. По слову прописа грађани морају да отворе текуће рачуне за своја примања, а до коришћења дозвољеног минуса на истом том рачуну је мали корак. Због тога Народна банка већ неколико година на свом сајту има табелу, коју редовно ажурира, са ценама ових услуга како би грађанима омогућила да имају преглед висине и себи изаберу најповољнију понуду. У Србији има чак 7,4 милиона текућих рачуна, а њих је отворило 4,9 милиона грађана што значи да неки грађани имају по два и више рачуна. Није тешко закључити да је и број дозвољених минуса приближан.

Број услуга које банке у пакету с текућим рачуном нуде све је већи. Клијент зависно од пакета за који се определио има и девизни рачун, дебитну картицу, трајни налог за плаћање, електронске сервисе попут електронског и мобилног банкарства, смс-а, неколико чекова бесплатно, дозвољено прекорачење до одређеног износа без камате, повољнији курс за продају девиза, осигурање од финансијских губитака због злоупотребе платне картице, осигурање од незаконитог коришћења мобилног телефона, осигурање имовине, здравствено осигурање, картице за одложено плаћање, у случају узимања кредита нема накнаде за обраду кредитног захтева. У скупљим пакетима добија се и апликација за трговање хартијама од вредности, као и погодности код куповине производа и услуга у одређеним партнерским компанијама банке што у пракси значи пет одсто попуста на плаћање туристичког аранжмана па до десет одсто попуста на цену здравствених услуга код приватника.

У Народној банци Србије (НБС) кажу да су Законом о платним услугама прописана правила у вези са наплатом накнада за те услуге, а које између осталог укључују и отварање и вођење платног рачуна.

 – У складу са чланом 12. Закона о платним услугама, пружалац платних услуга има право да за пружање тих услуга кориснику платних услуга наплати накнаду. Питање накнада које банке наплаћују корисницима спада у домен пословне политике тих банка, којом они настоје да у већој или мањој мери буду конкуренти на тржишту платних услуга по појединим сервисима – кажу у централној банци.

Подсећају и да је НБС започела израду новог законског решења, које је засновано на најбољој европској пракси и које има за циљ да још више до изражаја дођу механизми слободног тржишта и конкуренције, додатним унапређењем транспарентности у овој области. Намера НБС је да будуће законско решење омогући корисницима платних услуга једноставнији начин за поређење понуда различитих банака и тако им помогне да одлуче која од тих банака, са најповољнијим накнадама, најбоље задовољава њихове потребе.

Коментари8
c5aa9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милица новаковић
Постоје две врсте платиша.Они којима је време новац,обично млађи,запослени људи са бољим примањима.Они желе за што краће време да заврше посао плаћања без обзира на таксу.Друга врста су најчешће пензионери и они који имају ниска примања а више времена.Они непогршиво знају где најмање кошта плаћање појединих рачуна,спремни су ради уштеде да чекају у реду.Дуго сам се питала зашто пензионери чекају на исплату пензије у банкама уместо да подигну на аутомату у било које доба дана.Скоро сам прочитала да је због уштеде од 145 дин. месечно колико поштанска штедионица узима за одржавање рачуна.
Рајковић Ненад
Ко о чему, банке о поверењу. Ко стоји иза овог натписа на билбордима по Србији? Надам се да ће покренути лавину и заузда стране банке...али ми се све чини да су те банке некако заштићена, можда чак и законом.
vuk grujic
ljudi bi trebalo pre svega pazljivo da slusaju sta im pricaju u bankama,da otvore oci i usi,i da dobro citaju sta potpisuju!!
Сале Земунац
Као прво ваш читалац је прошао сасвим добро, јер је пре свега уштедео на времену. Што се тиче тога да му је то наплаћено неколико стотина динара то би му се десило и да је чекао у реду и исто завршио на шалтеру. Наиме само извештај кредитног бироа, који је обавезан, кошта око 250 динара, затим ту је меница која кошта 50 динара.
Deki
Pre oktobra 5, domace banke nisu radile ljudima to sto rade strane banke. Da su ostale domace banke, nebi se ovako drzava pljackala kao sto se sada pljacka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља