среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 31.08.2017. у 16:00 Александар Милетић
40. ЕВРОБАСКЕТ: ИГРАЧИ КОЈИ СУ ПИСАЛИ ИСТОРИЈУ

Јунаци под утицајем Америке

На првим шампионатима, пре осам деценија, главну реч водили играчи са америчких колеџа, а сведоци смо у којој мери данашња слика шампионата зависи од „фактора НБА”
Селектор Ђорђевић очекује да из нашег састава неко обележи шампионат (Фото Ненад Неговановић)

Европска првенства се памте углавном по шампионима, али и по играчима због којих је публика долазила на стадионе (некада су кошаркаши играли у фудбалским храмовима) и у дворане. Почев од 1935. и првог евробаскета у Женеви, у којој је три године раније основана Светска кошаркашка федерација (ФИБА), многи су ловили славу у игри под обручима. Неки су је и уловили и уписали своје име масним словима у алманасима који се радо читају у освит нових великих битака за назив првака Европе...

Пранас Талзунас, рођен у Чикагу 1913, био је један од оних литванских играча који су пре Другог светског рата доносили нова знања, стечена на америчким колеџима. Био је први који је изводио хорог шут на европским шампионатима, што је допринело да га прогласе за најбољег (МВП) на „Евробаскету 1937“ у главном граду Летоније Риги. Натпросечне висине за то време (183 цм) кошеве је углавном давао из непосредне близине, вешто ротирајући око својих чувара. 

Две године касније, на свом терену у Каунасу, Литванци су опет били први, али с новим атипичним јунаком. Френк Лубин (тада 29 год) дошао је у своју домовину из Калифорније, овенчан златом са америчком репрезентацијом на Олимпијским играма у Берлину 1936. Био је прави џин у то време (198 цм), али није могао да буде проглашен за најбољег играча, пошто је важило Фибино правило да кошаркаши виши од 190 цм не улазе у конкуренцију за то признање. На том шампионату био је и играч и тренер.

На првом послератном шампионату, у Женеви 1946, појавио се Мађар Иштван Немет који је у то време био европски „краљ хорога“. Тим оружјем је мучио противничке екипе, што су му олакшавала тадашња правила: пошто није постојало правило „три секунде“, могло је да се игра са фиксним центром испод коша који је могао ту да стоји до миле воље. Немет је био један од узора нашем Бори Станковићу, потоњем генералном секретару Фибе, од кога је видео хорог када је мађарски Пошташ долазио у госте Црвеној звезди на Келемегдан. Непосредно после тог евробаскета. Станковић је, иначе, први Југословен који је изводио тај шут и то веома успешно.

Прича се да је Италијан Ђузепе Стефанини први извео скок-шут на том шампионату у Женеви (1946). 

Наша репрезентација је дебитовала на европској сцени у Прагу 1947, а већ у тој првој генерацији – иако недовољно стасалој за медаље – било је виртоуза о којима је страна штампа писала у суперлативу. На једном турниру у Француској, уочи „Евробаскета 1953“ у Москви, француске новине су Александра Геца најавиле као „играча број 1 Југославије“. Тако га је крстио и чувени француски тренер Робер Биснел. Гец је, путујући са Звездом по Европи, имао прилику да види најбоље европске играче, али и амерички „путујући циркус“ Харлем. Пошто је иначе био сјајан имитатор, Гец је „скинуо“ многе потезе „глобтротерса“, па и нека „уврнута” додавања, поједине дриблинге, што је донекле применио и у Москви 1953.

Средином педесетих неки европски кошаркаши некако су набављали, од рођака или пријатеља, шеснаестмилиметарске филмове из Америке, са мечевима НБА. Тако је југословенски репрезентативац, „летећи Задранин” Јосип Ђерђа први радио „ролинге“ и „леђне дриблнге“, упијајући као сунђер потезе свог идола Боба Кузија, легенде Бостон „селтикса“. Стекао је симпатије публике широм Европе, па и на првенству у Москви 1965.

Шездесетих су се појавила два непоновљива играча која су, донекле, променила кошарку. Заједничко им је било то што су слободна бацања шутирали одоздо, „из колена“. 

Први је наш Радивој Кораћ (193 цм), који је играо нетипичног центра, окретног, увек у контри, чија левица је срушила многе рекорде. Био је три пута најбољи стрелац европских шампионата (1959, 1961, 1963), а и данас се налази на другом месту по просеку поена на свим утакмицама (24,8), иза Грка Никоса Галиса (31,2). У једној ТВ емисији, у Белгији, погодио је 100 „пенала“ из 100 покушаја! 

Други центар је совјетски џин Јанис Круминш (218 цм) који је – ма колико његов изглед говорио супротно – био врло луцидан играч. У време кад су ретки били кошаркаши виши од два метра, он је био чудо над чудима. Против совјетског тима се зато увек правила посебна тактика (рецимо, из наше селекције чувао га је, како је само он знао, Немања Ђурић, са 198 цм).

Појавом Крешимира Ћосића (МВП евробаскета 1971. и 1975), крајем шездесетих, у кошарци се појавио појам „ол раунд“ играча. Са 211 цм могао је да игра све. И за време студија на колеџу „Бригам Јанг“ (1969-73), а и после тога, наставио је да брани боје Југославије на евробаскетима, као један од стубова генерације с неколико вансеријских асова: Зоран Славнић, Драган Кићановић, Дражен Далипагић (МВП 1977), Мирза Делибашић. Сваки од њих је, на свој начин, оплеменио континенталне шампионате. Ћосић и Далипагић су одбили понуде два НБА клуба - први Лејкерса, други Бостона - у време кад та лига малтене није ни помишљала да ангажује странце.

Кошаркашки савез Југославије је седамдесетих и осамдесетих стално био загледан у Америку, у коју је сваке године слао на турнеје репрезентацију. Наши најбољи играчи су стицали огромно искуство калећи се против јаких колеџа (ривали су им били и асови попут Меџика Џонсона, Лерија Бирда и Мајкла Џордана) што им је доносило помак у односу на конкуренцију на евробаскетима.

У то време, моћној југословенској генерацији могао је, донекле, да парира само Совјетски Савез. Захваљујући Сергеју Белову (МВП 1969) који је био мајстор игре „један на један“, префињени бек шутер, способан да се појави и у улози плеја или крила.

Средином осамдесетих у жижи су били југословенски „Моцарт“ Дражен Петровић (Југославија, мвп 1989), совјетски горостас Арвидас Сабонис (Совјетски Савез, МВП 1985) и мала, али набијена турбомашина за кошеве - Никос Галис (Грчка, МВП 1987, најбољи стрелац 1983, 1987, 1989, 1991). 

С појавом „златних момака из Бормија“ (омладински светски прваци 1987) Југославија је опет завладала Европом. Дражену Петровићу су се прикључили Владе Дивац, Тони Кукоч (МВП 1991), Дино Рађа и Александар Ђорђевић, као и још неки сјани играчи који нису били „бормијевци“ - Жарко Паспаљ, Предраг Даниловић...

После грађанског рата у Југославији, на „Евробаскету 1995“ у Атини засијале су нове звезде, попут Дејана Бодироге и Шарунаса Марчуљониса (МВП 1995, иако је Ђорђевић са 41 поеном у финалу одлучио шампиона и поставио рекорд европских шампионата). Од тада су све већи утицај на континентални шампионат имали играчи из НБА (од Олимпијских игара у Барселони 1992. избрисана је граница између професионалаца и аматера). Али постоје и други утицаји из најјаче лиге, као онај због којег је Србија овог лета остала без Николе Јокића, Грчка без Јаниса Адетокумба... 

Од Истанбула 2001. до данас, међу осам најбољих играча евробаскета шесторица су били из НБА: Предраг Стојаковић (Југославија, МВП 2001), Дирк Новицки (Немачка, 2005), Андреј Кириленко (Русија, 2007), Пау Гасол (Шпанија, 2009, 2015) и Тони Паркер (2013), док су сви најбољи стрелци из те америчке лиге: Дирк Новицки (2001, 2005, 2007), Пау Гасол (2003, 2009, 2015), Тони Паркер (2011, 2013).

Видеће се ко ће на предстојећем евробаскету моћи да парира Пауу Гасолу. Како ствари стоје, Србија ће имати два кандидата, Богдана Богдановића и Бобана Марјановића.

Коментари0
c853d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља