субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
Пола века Корта Малтезеа

Балада о усамљеном морнару

Корто, који је умногоме слика свог аутора Хуга Прата, угледао је свет пре педесет година и временом прерастао у мит о јунаку који више воли слободу и лутање од богатства и стизања до циља
Аутор: Ана Оташевићчетвртак, 31.08.2017. у 21:45
Корто Малтезе, носилац ауторског права X Cong S.A.

Лежерно опружен на пешчаном спруду, у тамноплавом капетанском сакоу са морнарском капом на глави, руку прекрштених на грудима, Корто Малтезе је загледан у море док му пред очима играју галебови. „Корто, морнару, увек ћеш љубити море”, обраћао му се његов творац, Италијан Хуго Прат, парафразирајући Бодлерове стихове из песме „Човек и море”. Овог лета је тачно педесет година од када је славни морнар са качкетом и алком на левом уху запловио у „Балади о сланом мору”.

Мит о антихероју који путује светом, упада у невоље, туче се, спасава невољнике, трага за благом и решава тајне створен је у дванаест графичких романа које је Прат урадио за живота. Пола века од његовог настанка интересовање за Корта Малтезеа не јењава. Нови албуми, изложбе у великим светским музејима, књиге и филмови сведоче о томе зашто је Прат заслужан што се на стрип данас гледа као на озбиљну уметност, попут књижевности.

Корто је израз времена које су обележили бунтовни и некомформистички дух, рокенрол и контракултура. Није необично што се појавио годину дана пре 68. када су у Америци демонстрирали против рата у Вијетнаму, у Боливији убијен Че Гевара, када је полетео први Сојуз, Антонионијев „Blow up” победио у Кану, а Дорси објавили први албум. Прат је у то време имао четрдесет година и богат авантуристички живот.

Одрастао је у Венецији, загледан у море. Као дечак је открио Африку, фашизам и љубав, научио да црта и да мрзи колонијализам. На фотографији из 1945. у ослобођеној Венецији, у којој је носио различите униформе, његово издужено лице правилних црта, са продорним светлим очима, густом црном неуредном косом и бором која му се урезала на челу необично подсећа на лик Корта Малтезеа који ће створити двадесетак година касније. Код њега је такође важан поглед, његове очи је најтеже нацртати.

Малтешки капетан чијим венама струји циганска крв умногоме је оличење Пратовог номадског духа. Попут Песое који је тврдио да имамо два живота, онај који сматрамо стварним и онај из наших снова којим бисмо волели да живимо, Прат је сматрао да је прави живот сан.

Као стрип-аутор развио се у Аргентини где је стигао са 22 године и где је провео десетак година цртајући, путујући и водећи боемски живот. На њега би могао да се примени рецепт Жана Коктоа – прво живети, онда писати. Корто је лик у који је унео своје животно искуство. Први пут се појавио у споредној улози, у првим епизодама „Баладе о сланом мору” која је у јуну 1967. почела да излази у Италији.

Стрип-магазин који је основао Пратов пријатељ угасио се две године касније, али је његов рад примећен. Убрзо је прихватио позив из Француске, где се у новим епизодама објављеним у стрип-магазину Пиф Корто појављује у главној улози. Био је то почетак нове авантуре која ће Прату донети светску славу.

У лик Малтезеа унео је сопствено искуство са далеких мора и егзотичних места у време док још нису била туристичке дестинације, од Патагоније, Баије у Бразилу, Перуа, Етиопије, до Нове Гвинеје и Тахитија. Уградио је у њега и своје занимање за древне цивилизације, келтске легенде и ирске баладе, грчке митове и афричке приче и своју склоност ка езотерији.

У његову самотњачку и ироничну природу унео је и сопствени амбивалентан однос према женама који је изразио на следећи начин: „Жене би биле дивне када би могао да паднеш у њихов загрљај уместо у њихове шаке”. Међу децом коју је имао са венчаним и невенчаним женама је и ћерка коју је добио са једном мулаткињом из Баије, као и деца њених сестара и син као успомена на боравак међу индијанцима из Амазона.

Страсно је читао велике класике и савремене писце, од Хомера, преко Сент Егзиперија до Умберта Ека. У својој библиотеци је, кажу, имао тридесет хиљада књига. Инспирацију је налазио у романима великих пустолова. У својим лутањима Корто се среће са Конрадом и Џеком Лондоном, упознаје Хесеа и Јуџина О’Нила, иде траговима Рембоа и Пола Гогена.

Поред књижевности на Прата су утицали и филмови „Побуна на броду Баунти” Френка Лојда, „Буђења црвене вештице” са Џоном Вејном, „Лорд Џим” Ричарда Брукса са Питером О’Тулом у главној улози, као и Хјустонов „Малтешки соко” који му је дао идеју за име јунака.

У чему је тајна привлачности Пратовог јунака? Корто, који је умногоме слика свог аутора, симбол је слободног човека, меланхолични усамљеник који „душу мотри у бескрају пучине”, антихерој који више воли слободу и лутање од богатства. Путовање је за њега авантура коју вреди проживети, важнија од циља. Што је ближи циљу више га обузима меланхолија. По томе је супротан данашњем човеку коме је ова слобода недостижна, који живи спутан и условљен у свету свеприсутних дистопија.

Пратова поетика причања приче је стална игра између стварног и измишљеног, прошлог и садашњег. „Говорим истину као да је реч о лажи, за разлику од многих који покушавају да лаж прикажу као истину. На тај начин се читање удвостручује, утростручује и читалац открива да су неке ствари које сам рекао заправо истините. Тако се заинтересују да истражују даље”, рекао је у једном интервјуу пред смрт, 1995. године. У времену које дефинише појам постистине ове речи добијају нови смисао.

 


Коментари1
92424
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Strip je u Francuskoj prava umetnost ali je i kod nas u proslom veku bio kulturoloski fenomen koji je uticao na citve generacije, nazalost danasnji svet je iznedrio neke nove medije koji na jedan brutlan nacin uticu na sazrevanje novih generacija. Lik Korta je antipod svemu u cemu mi zivimo danas a njegov lik romanticnog sanjara i lutalice koji sledi svoju viziju slobode, pravde i istine je daleki nikada ne dosanjani san jedne generacije klinaca koji su nazalost odrasli.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља