четвртак, 12.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:02

Чување банака о државном трошку

Србија је можда једина земља која банкама гарантује пуну наплату рата стамбених кредита, каже адвокат Војин Биљић
Аутор: Јелица Антељчетвртак, 31.08.2017. у 21:51
(Фото Д. Јевремовић)

Банке су у већини уговора о стамбеним кредитима осигураних код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), а таквих је у Србији око 90.000, пребациле терет плаћања премије осигурања на грађане. Иако је то незаконито, што је потврђено и пресудом Трећег основног суда у Београду, банке су ове износе, који су се обрачунавали од 1,5 до 4,2 процента од одобрене суме зајма, наплаћивале клијентима, чиме су они практично финансирали банку у њеном послу осигурања.

Да ни понашање НКОСК-а у овом послу није било јасно, потврђује и чињеница да је уговором о осигурању кредита између НКОСК-а и банке било предвиђено да банка не сме да мења услове кредита на штету корисника, што је и логично, јер се тако повећава ризик од активирања полисе осигурања, објашњава Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива”.

– Међутим, банке су од 2008. године масовно кренуле у једнострано повећавање камата, чиме су увећале месечне обавезе клијената и довеле их у тежи положај. НКОСК није реаговао, иако је уговором предвиђен раскид полисе осигурања у случају да банка погоршава услове отплате кредита – каже за „Политику” Гавриловић.

После писања „Политике”, овом удружењу су се јављали корисници стамбених кредита како би се распитали да ли постоји могућност да и судским путем остваре своја права и од банака траже новац од незаконито наплаћених накнада, које су у тренутку узимања кредита биле једна од највећих и оптерећујућих ставки.

Проблем је утолико већи што клијенти који су плаћали осигурање од њега немају никакву корист. Како каже Дејан Гавриловић, и након активирања полисе, када НКОСК надокнади одређени губитак банке, клијент има обавезу да НКОСК-у покрије тај износ.

Стручњак за европско право адвокат Војин Биљић за наш лист каже да актуелна пресуда о незаконито наплаћиваним премијама за осигурање стамбених кредита код НКОСК-а можда крије одговор на питање зашто институције Србије оклевају да реше проблем кредита индексираних у швајцарским францима. И то у тренутку када у готово свим европским земљама постоји консензус о неправичности ових кредита.

– Србија је самим оснивањем Националне корпорације смело одлучила да пословним банкама осигура наплату потраживања по кредитима, чак и у ситуацији где је уговорена валутна клаузула у швајцарским францима. И данас, шест година откако су ови кредити забрањени Одлуком НБС из 2011. године, на сајту НКОСК-а могуће је наћи услове за премију уколико је кредит у швајцарцима. То суштински значи да се НКОСК, а самим тим и држава, обавезао да банкама плати пуне износе рата кредита обрачунатих у швајцарским францима, уколико клијенти то не буду учинили – каже Биљић и додаје да је ово облигационоправни однос који углавном не зависи од евентуалног проглашења ништавости валутне клаузуле.

Он каже да је Србија можда и једина држава која банкама гарантује пуну наплату рата кредита, али и држава која на себе преузима терет непоштеног банкарског пословања и кршења закона од стране банака.

– Због овога је неопходно преиспитати рад НКОСК-а и проценити ризик, јер ћемо бити сведоци да државу очекују огромни издаци када се коначно примени закон и валутна клаузула у швајцарским францима огласи ништавом, па банке крену у наплату од државе. Немамо луксуз да поново чекамо пресуде међународних арбитража, нити грађани Србије смеју да финансирају било чију неодговорност, лакомисленост и расипништво – каже Биљић.


Коментари11
fc494
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
''Србија је самим оснивањем Националне корпорације смело одлучила да пословним банкама осигура наплату потраживања по кредитима''. И шта даље човек да каже и пише када види да држава некоме осигурава профит, има ли то било где у свету у некој озбиљној земљи? Ајд што им осигурава профит, него и нама још намеће додатни трошак у виду особља. Не можеш а да се не запиташ, па зашто онда банка уопште и има персонал за кредитирање када је све покривено од стране државе. А следи и просто питање, шта држава ради да заштити грађане, или барем неки други бинис од самих грађана. Једино што ради то је да су грађанима смањене плате и пензије да би се очигледно финасирали они који имају највише и чувене субвенције по радном месту. Какво смо потонуће доживели као држава и друштво.
Viki
U VB svaki korisnik kredita sam placa osiguranje kredita. To sto je sud doneo presudu jos uvek ne znaci da je u pravu. Cuveno sudijsko uverenje.
Stepica Milic
Gospodin Gavrilovic i "Efektiva" nisu bas u potpunosti u pravu, ali im je posao da napadaju banke i sa te strane je njihova izjava razumljiva. Ajde umesto bankaka da pricamo o trgovcima u maloprodaji, to je valjda svima jednostavnije i mnogo su manje omrazeni. Da bi plasirao svoj proizvod trgovac ima gomilu troskova koje mora da podmiri - trasport, osiguranje, skladistenje, zakup i sl. Svi ti troskovi su ukljuceni u maloprodajnu cenu proizvoda zajedno da cenom kostanja samog proizvoda, porezomi ostalim taksama i na sve to na kraju ide i PDV. Da li se iko buni sto svi ti troskovi prodavca padaju na teret kupca i sto on na kraju sve to placa? Ne, zato sto je to svima logicno. Isto tako je i sa bankama, to je realno trosak koji banka ima i koji mora da bude naplacen od klijenta jer ce u suprotnom banka raditi sa gubitkom. To bi isto tako moglo biti ukljucenu u proviziju za obradu kreditnog zahteva, ali NBS i regulatori traze da se te provizije smanje cak i ukinu - ali trosak postoji.
Ana
(izvinite nije bilo mesta u predhodnom komentaru pa nastavljam) Još su tražili od probavca stana da potpiše da mugu da uknjižim hipoteku a da novac još nije dobio na njegovu očevinu (kako je čovek objasnio). I sad to nije da sam jednostavno kupila nešto kod trgovca. Već je hipoteka na stan koji sam kupila njima garancija. Oni traže da ja njihovu procenu koja možda u nekom promilu možže biti pogrešna a što zavisi od nekih globalnih kretanja osiguram kod države. Oni nikome ne odgovaraju samo državi, i to neće. Hoće da ja odgovaram i moja država. To je potpuno van svake pameti.
Препоручујем 19
Ana
Mislim da ste u svom poređenju pomešali babe i žabe. Banka nije trgovina, njen proizvod je kredit. Bolje je poređenje da fabrika traži da je osiguram, ili osiguravajuća kuća da je reosiguram kod nekog trećeg. mislim da osiguravajuće kuće takođe sebe osiguravaju kod neke velike osiguravajuće kuće, ali ne traži od mene da plaćam i to osiguranje. "Realan" trošak koji banka ima ja pokrivam sa skoro 12.000 evra kamata, jer je stan koji sam kupila jako mali. Skoro pa kao zelenaši u srednjem veku. Nikakvu obradu oni nisu izvršili, vršili su moji na poslu iz računovodstva, veštak kojeg sam ja platila a sa kojim oni imaju ugovor, notar kog sam ja platila... Oni su sve dobili na gotovo, još sam dužna i da im prijavljujem samu sebe i svog muža, da svaki moj trošak vide. I da preko njih dobijam platu. I obavezno da uzmem dozvoljeni minus koji me svakog meseca košta oko 12 evra i da plaćam što kaže gospodin Ljubomir i to što sama sebi dajem usluge jer koristim njihov sajt, i još su od prodavca stan
Препоручујем 26
Саша Китић
Ко , када и како ће обештетрити оне који су кредите користили ? Овако испаде да су банке и НКОСК имали договор џентменски ћутања .
Stevan
@Ana potpuno razumem isto sam osetio na svojoj kozi prilikom uzimanja stambenog kredita.S obzirom da sam tada vec uplatio kaparu prodavcu stana bilo je kasno da odustanem.Banka mi je zahtevala uplatu od 3,5 hiljadd eura namenjenih osiguranju kod NKOSK od kojih ja kao gradjanin ove zemlje ne dobijam apsolutno nista.Onda sam pisao NKOSK i trazio objasnjenje sta sam ja zapravo platio i sta za to dobio, kako to meni i kada moze da pomogne i naravno nikad nikakav odgovor nije stigao.Tako da je moje objasnjenje da je NKOSK i ta premija legalizovano pljackanje jadnih gradjana ove nase zemlje koji su prinudjeni da uzmu kredit za stan da bi resili stambeno pitanje za sebe i porodicu.Tu zelenasku semu, kao i neke druge, je instalirala klika predvodjena gdinom Dinkicem.Nazalost ni danas niko nema hrabrosti ni volje da je razmontira jer ocigledno neko od toga ima debelu korist.Sto se banaka tice sve je poznato nego jedino ostaje da se presavije papir pa na sud po svoj tesko zaradjeni novac.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља