Банке су у већини уговора о стамбеним кредитима осигураних код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК), а таквих је у Србији око 90.000, пребациле терет плаћања премије осигурања на грађане. Иако је то незаконито, што је потврђено и пресудом Трећег основног суда у Београду, банке су ове износе, који су се обрачунавали од 1,5 до 4,2 процента од одобрене суме зајма, наплаћивале клијентима, чиме су они практично финансирали банку у њеном послу осигурања.

Да ни понашање НКОСК-а у овом послу није било јасно, потврђује и чињеница да је уговором о осигурању кредита између НКОСК-а и банке било предвиђено да банка не сме да мења услове кредита на штету корисника, што је и логично, јер се тако повећава ризик од активирања полисе осигурања, објашњава Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива”.

– Међутим, банке су од 2008. године масовно кренуле у једнострано повећавање камата, чиме су увећале месечне обавезе клијената и довеле их у тежи положај. НКОСК није реаговао, иако је уговором предвиђен раскид полисе осигурања у случају да банка погоршава услове отплате кредита – каже за „Политику” Гавриловић.

После писања „Политике”, овом удружењу су се јављали корисници стамбених кредита како би се распитали да ли постоји могућност да и судским путем остваре своја права и од банака траже новац од незаконито наплаћених накнада, које су у тренутку узимања кредита биле једна од највећих и оптерећујућих ставки.

Проблем је утолико већи што клијенти који су плаћали осигурање од њега немају никакву корист. Како каже Дејан Гавриловић, и након активирања полисе, када НКОСК надокнади одређени губитак банке, клијент има обавезу да НКОСК-у покрије тај износ.

Стручњак за европско право адвокат Војин Биљић за наш лист каже да актуелна пресуда о незаконито наплаћиваним премијама за осигурање стамбених кредита код НКОСК-а можда крије одговор на питање зашто институције Србије оклевају да реше проблем кредита индексираних у швајцарским францима. И то у тренутку када у готово свим европским земљама постоји консензус о неправичности ових кредита.

– Србија је самим оснивањем Националне корпорације смело одлучила да пословним банкама осигура наплату потраживања по кредитима, чак и у ситуацији где је уговорена валутна клаузула у швајцарским францима. И данас, шест година откако су ови кредити забрањени Одлуком НБС из 2011. године, на сајту НКОСК-а могуће је наћи услове за премију уколико је кредит у швајцарцима. То суштински значи да се НКОСК, а самим тим и држава, обавезао да банкама плати пуне износе рата кредита обрачунатих у швајцарским францима, уколико клијенти то не буду учинили – каже Биљић и додаје да је ово облигационоправни однос који углавном не зависи од евентуалног проглашења ништавости валутне клаузуле.

Он каже да је Србија можда и једина држава која банкама гарантује пуну наплату рата кредита, али и држава која на себе преузима терет непоштеног банкарског пословања и кршења закона од стране банака.

– Због овога је неопходно преиспитати рад НКОСК-а и проценити ризик, јер ћемо бити сведоци да државу очекују огромни издаци када се коначно примени закон и валутна клаузула у швајцарским францима огласи ништавом, па банке крену у наплату од државе. Немамо луксуз да поново чекамо пресуде међународних арбитража, нити грађани Србије смеју да финансирају било чију неодговорност, лакомисленост и расипништво – каже Биљић.