Сједињене Америчке Државе одобриле су први медицински третман за „редизајнирање” имуног система пацијента тако да сам напада ћелије рака. Америчка управа за храну и лекове саопштила је да одлука представља „историјски моменат за медицину”, објавио је Би-Би-Си, а пренела Бета. Такозвани „живи лек” прави се за сваког пацијента посебно, од белих крвних зрнаца из његове крви.

Ћелије се потом генетски програмирају да траже и нападају ћелије рака, па се тако нови лек прилагођава пацијентима, за разлику од конвенционалних лекова, као што су хемотерапија или операције. За већину пацијената проблем ће сигурно представљати цена терапије, јер компанија „Новартис” третман наплаћује 475.000 долара.

Професор др Звонко Магић, начелник Института за медицинска истраживања Војномедицинске академије, на основу првих сазнања о овом великом новитету, за „Политику” каже да је, заправо, одобрена генска терапија пацијената до 25 година, оболелих од акутне лимфобластне леукемије (АЛЛ). 

За сада је одобрено само лечење пацијената са том болешћу, и то оне групе болесника код којих класични облик терапије није имао ефекта (15 до 20 одсто оболелих).

– Велика су очекивања стручне и шире јавности да ће модификација овог приступа у скоријој будућности омогућити ефикаснију терапију солидних тумора, као што су карцином плућа, дојке, дебелог црева. Сам поступак подразумева коришћење генетички модификованих белих крвних ћелија (Т-лимфоцита) пацијента, које се прикупљају и шаљу у лабораторију где су ради генетичка модификација ћелија. Она подразумева активирање новог гена, чији продукт (протеин) омогућава да се модификоване Т-ћелије специфично усмере и убијају леукемијске ћелије, које на својој површини имају специфичан антиген (ЦД19) – објашњава др Магић.

Успешност овог терапијског поступка проверена је у клиничкој студији у неколико клиника у САД, на 63 пацијента. Ипак, др Магић напомиње да код неких пацијената могу да се јаве и нежељени ефекти, као што су синдром ослобађања медијатора запаљења у циркулацију, неуролошке компликације, инфекције, смањење крвног притиска и оштећење функције бубрега, који су за сада успешно третирани.

– Ова терапија је за сада скупа, али је реално очекивати да ће се у будућности цена смањити. Реч је о великом достигнућу савремене медицине, до кога се дошло захваљујући великом напретку имунологије и генетике. До сада је спроведено више хиљада клиничких студија за лечење малигних болести генском терапијом, али ово је прва студија коју је ФДА одобрио за лечење малигне болести – истиче др Магић.

Примаријус др Владимир Ковчин, онколог из Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, за „Политику” каже да је више пута у последње три деценије било говора о томе да је пронађен неки револуционарни лек против рака и да треба да прође доста времена да би се медикамент рутински користио.

– Улога овог лека је добра јер не уништава здраве ћелије, већ напада само болесне. То је одлично решење у теорији, али мислим да није лек који ће моћи да лечи све карциноме – појашњава др Ковчин.

И професор др Војин Ракић, директор Центра за биоетичке студије и шеф Унеско Катедре за биоетику за Европу, сматра да би нови медикамент можда могао да буде третман који је од историјског значаја за медицину. Најпре, то је прва генска терапија коју је одобрила надлежна владина агенција у САД (ФДА), а уједно је пример „персонализоване медицине” или „индивидуализоване медицине”, која терапију прилагођава пацијенту.

– Поменута генска терапија, за разлику од постојећих третмана рака, као што је хемотерапија, примењује поменути тип савремене медицине, која је донедавно сматрана само „медицином будућности”. Уколико се ова терапија покаже успешном, одређен број пацијената моћи ће да буде излечен од опаке и распрострањене болести. Колико ће ова терапија бити успешна тек ће се показати. Она би требало да буде ефикасна на релативно кратак рок у случају многих типова малигнитета, али то није довољно. Њени ефекти на пацијента на дужи рок тек би требало да се покажу – додаје Ракић.

Отварање етичких питања

Професор др Војин Ракић упозорава да цена третмана отвара етичка питања. То што тренутно може да буде доступна само богатима, с моралне тачке гледишта је потенцијално неодрживо. У етичком смислу, не може се оправдати ситуација да животи бивају спасавани само онима који могу да плате око пола милиона долара.

– У случају да је поменути третман ефикасан и безбедан на дужи рок, свака одговорна држава има моралну дужност према својим грађанима да такав третман субвенционише. Уколико је реч о терапији од виталног значаја за људе који болују од опаке и распрострањене болести, тешко да би се могло замислити много шта значајније на шта би држава требало да троши новац својих пореских обвезника него на њу, односно на спасавање великог броја живота својих грађана – закључио је Ракић.