четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Колективна мрзовоља

Аутор: Зоран Миливојевићсубота, 02.09.2017. у 09:00

Да ли и ви примећујете да је свакодневном животу све више мрзовољних људи? Тој епидемији мрзовоље успешно одолевају само деца и млади.

 Какво је то унутрашње стање које називамо мрзовољом, а за које постоји толико израза у нашем језику као што су зловоља, смркнутост, мргудност, намргођеност, натмуреност ...?

Мрзовоља је дуготрајније емоционално стање – расположење или, тачније, лоше расположење или нерасположење. Супротности мрзовољи су доживљај животне енергије, елан, полет, надахнутост, добро расположење.

Постоје два главна разлога за мрзовољу. Први је када се људи не осећају добро у својој кожи. На пример, када покушавају да функционишу упркос главобољи. Слично је и када су веома уморни, исцрпљени, ненаспавани, и када постоји неки органски разлог за то што се осећају лоше.

У јавној комуникацији без обзира на то колико је особа мрзовољна, она не треба да тиме оптерећује друге

Други разлог за мрзовољу јесте што су људи незадовољни својом животном ситуацијом, а не виде начина како да је промене. Када ујутро устану, а када у дану пред њима нема, као што није било ни осталих дана, никакав разлог да се нечему радују, људи постају мрзовољни. Тако, на пример, када су незадовољни својим послом, а не усуђују се да га промене, сваког понедељка се буде мрзовољни.

Људи имају права на своју мрзовољу, да буду забринути, песимистични, апатични. Проблем са мрзовољним људима је што негативно утичу на друге. Када је особа мрзовољна она постаје претерано критична, усмерена на негативно, што чини да често агресивно реагује у контакту са другим људима. Њене агресивне реакције су често неоправдане или претеране зато што своју лошу емоцију која је настала из једног разлога, неселективно „празне” на људе са којима су у контакту.

Стручни назив за мрзовољу је дисфорија (од грчког dysphoros) што дословно значи „тешко носити”. Они тешко носе неко своје бреме, али често тако поступају да их други доживљавају као „тешке људе” које је тешко подносити.

Да ли неко ко се из неког свог разлога лоше осећа – ко је мрзовољан – има права да због тога грубо комуницира са другима који нису ни у каквој вези са тим разлогом?

То је питање степена цивилизованости. Када неко сматра да тиме што се он лоше осећа стиче право да то своје осећање свима показује и да се тако „празни”, он греши. Мрзовољни људи својим поступцима само погоршавају односе са другима што за последицу има да постају још мрзовољнији.

И зато нечија мрзовољност треба да постане приватна ствар – нешто што особа задржава за себе или дели са онима који су јој блиски. У јавној комуникацији без обзира на то колико је особа мрзовољна, она не треба да тиме оптерећује друге. У цивилизованој заједници без обзира на то како се неко осећа, он изласком у јавност ставља своју социјалну маску и труди се да буде љубазан према другима. Борба против мрзовоље је борба за љубазније и позитивније друштво.


Коментари45
4f38c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Berislavci
Mujo je bio mrzovoljan, na poslu ga naljutio sef a kuci Fata. Da bi poboljsao svoje raspolozenje on pojase svoje staro biciklo i uputi se ka gradu. Na prilazu gradu zaustavi ga saobracajac. "Vi vozite totalno neispravno biciklo: gde Vam je zvonce, nemate prednje svetlo, slabe Vam kocnice, nemate blatobran...Kazna Vam iznosi 100 eura!"-kaze saobracajac Muji. Mujo vadi novcanik i trese se od smeha, toliko se smejao da nije mogao pare da izvadi iz novcanika! Pita ga saobracajac: "Sta se bre toliko smejes?" A Mujo ne moze, pa ne moze da se zaustavi. Hi-hi-hi... ha-ha-ha ... hi-hi-hi... Na to ce saobracajac: "Kazi bre zasto se tako slatko smejes, pa cu ti oprostiti kaznu!" A Mujaga saobracajacu: "Ah, koliku ce tek kaznu platiti Haso, on ide iza mene a nema biciklo!" P.S. Ako svakog dana cujemo dva tri dobra vica to je 1000 godisnje, sto predstavlja nezamenljivu gimnastiku duha i sigurno cemo uvek biti vedri i raspolozeni, te sa lakocom stvarati kolektivno raspolozenje.
Dusica Gavrilovic
Коментар...Tekst je napisan kratko, strucno i jasno, sto je prvi pokazatelj pismenosti uvazenog, po mom skromnom misljenju, najkvalitetnijeg psihoterapeuta Srbije, a i sire.
Milovan B.
To je psihoterapijska škola moralne i socijalne higijene zasnovana na frojdizmu i socijalnim odnosima devetnaestog veka. U prvom planu je društveni zahtev, a ne individualna potreba, što je potpuno suprotno aktuelnim shvatanjima individualizma, ličnih sloboda, ljudskih prava i konceptu otvorenog društva.
Zoran
Dug je put do osmeha zadovoljstva. Do tada dopustimo ljudima da se ponašaju onako kako se osećaju. Nije u redu adresirati stigmatizirajuće optužbe na kolektiv, jer ne samo da je politički nekorektno, već je i činjenično problematično. Malo je u maniru NVO i socijalnog inženjeringa.
Ljubica
Poenta je mera u svemu. Niti usiljen i po svaku cenu osmeh niti namrgođen i neprijatan stav. Normalno je da svi nekada budemo neraspoloženi, ali ne da svakodnevno budemo neprijatni, zajedljivi i da se nadiremo drugima bez razloga. Ljubaznošću možemo nekome popraviti dan, a isto tako i drugi nama. Svi imamo probleme, a oni se neće rešiti tako što smo neljubazni prema drugima. Neljubaznošću samo upadamo u začarani krug, mi smo takvi prema drugima, onda oni prema nama, stalno smo u konfliktu i samo pogoršavamo već postojeće probleme. Čak primećujem da je kod nekih to postala navika, stil komunikacije ili "lični pečat". Dok drugi, u zaista teškim životnim situacijama, ipak ostaju smireni, ljubazni i svoje frustracije ne ispoljavaju na drugima. Više je do čoveka nego do okolnosti. Nama danas fali malo više vere i ljubavi, poštovanja prema drugima. Problemi nas pritiskaju sve, ali moramo da nađemo smisao koji je iznad problema. Posledično smo manje neraspoloženi i neljubazni.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља