петак, 17.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:20

Прва јавна расправа о стратегији културе

Академик Миро Вуксановић истакао да се САНУ, осим њене библиотеке и законске одредбе, у стратегији не помиње
Аутор: Снежана Ковачевићпетак, 01.09.2017. у 21:53
Расправа у Матици српској (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – У Матици српској је одржана прва јавна расправа поводом предлога о десетогодишњој стратегији развоја културе Србије. Реч је о документу Министарства културе, на којем је на 135 страница понуђено виђење данашњице у овој области, њени приоритети и важна питања која се тичу српског културног простора, наслеђа... Расправи је присуствовао министар културе Владан Вукосављевић који је навео да су овим стратешким документом предвиђена већа издвајања за културу.

Издвајања сада износе 0,68 одсто друштвеног производа, што је скоро при дну лествице земаља у окружењу, а препорука Уједињених нација је да тај износ буде барем један проценат. Стратегијом се издвајања повећавају, како је објаснио министар, сваке године за 0,1 одсто, тако да након десет година – 2027, износе скоро два процента БДП-а.

Један од учесника јавне расправе, књижевник и академик Миро Вуксановић оценио је да је израда стратегије храбар и изазован подухват Министарства културе, али да је „прва рука” текста ипак само „прва рука”.

„И највећи писци своје штиво данима и годинама дотерују, домишљају, поправљају и скраћују, мере, одбацују вишкове и понављања. Тако би требало да раде и писци стратегија, када смо већ такву именицу усвојили. Прва рука је само прва рука”, казао је Вуксановић.

Он сматра да би било „природније” да уместо десетогодишње стратегије имамо ону за четири наредне године, колико траје мандат министра. Јер сматра да ће будући министри нудити своје идеје и да ствар бива још неизвеснија ако министри често, и страначки, буду мењани. „Било би логичније”, сматра академик, „утолико пре што ми не знамо сигурно где ћемо за десет година бити – близу, унутра или изван ЕУ.”

Академик је истакао да се Српска академија наука и уметности, осим њене библиотеке и законске одредбе, не помиње. „То је лако поправити. Довољна је једна потпуна реченица. Макар као о Матици српској и Српској књижевној заједници, о обема у четири реда, с Летописом у фусноти, а иза њих о Заводу културног развитка у осам редова”, ироничан је Вуксановић.

Он је оценио да би Министарство културе требало да покрене поступак да се енциклопедијски завод оснује у Матици српској, говорио је о писмености и потреби да се ћирилично писмо заштити... У стратегији, каже, није видео ни Теслин ни музеј геноцида који се помињу у јавности, а предвиђа се седам нових музеја. Отварање толиког броја, оцењује, јесте самоиронија, јер је „познат наш начин рада”.

„Имајући на уму како се примењују стратегије науке и образовања, обимне и раније усвојене, а као да их нема, има основе за цинизам да ћемо имати музеј стратегија”, каже Миро Вуксановић.

Председник Огранка САНУ у Новом  Саду Стеван Пилиповић поручио је у свом уводном излагању да је у стратегији културе потребно активније утемељити етичке норме. Он је, говорећи о учесталим оспоравањима научних радова – доктората, навео како недостатак етике постаје културолошки проблем.

У јавној расправи учествовала је између осталог и Снежана Смедеревац, проректор Филозофског факултета новосадског универзитета. Напомињући да не долази из области културе, она је понудила своје виђење предложене стратегије кроз призму науке, односно података. У том смислу, указала је на то да наилазила на различите и контрадикторне податке који се налазе у стратегији културе и који се, с друге стране, приказују на сајту Завода за статистику Србије.

Тако, по њеним речима, она сада не зна да ли Србија има 29 позоришта, како обавештава Завод, или 35, како пише на сајту „Е-култура”. Такође није јасно колико у Србији има чланова библиотеке: да ли је то 7,5 одсто становништва, а треба да их буде, по стратегији, 12 одсто, или их већ има 12 одсто, како наводи статистички завод... Домаћин јавне расправе био је председник Матице српске Драган Станић, а на дебату су стигли бројни посленици културе и науке.

Министар Вукосављевић очекује расправе и у другим градовима Србије, након чега до краја године и њено усвајање у републичком парламенту. 


Коментари45
75a10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ana Dobrijevic, FPN
Jedna te ista osoba ovde drzi predavanja o cirilici. Je li to ministrov bot? Realna cinjenica je da je Nacrt strategije pisan na brzinu, da ne odgovara potrebama vecine zaposlenih i angazovanih u kulturi, i da svako nametanje nedovrsenih i nepotpisanih rukopisa znaci suspenziju demokratskih tekovina kulture jedne sredine.
Cugalj Gordana
@Dragoljub Zbiljic Molim vas, ne zamenjujte teze, predlozeni tekst Nacrta je ispod svakog nivoa. A za razliku od ministra i njegovih zaposlenih,u Srbiji ima dovoljno kompetentnih ljudi da kazu ne nestrucno napisanom i nepotpisanom Nacrtu o kome se nedemokratski, tj. fingirano "raspravlja".
Препоручујем 1
Драгољуб Збиљић
ОДГОВОР. Поштована Ana Dobrijevic, FPN, да ли сте прочитали Нацрт стратегије? Знате ли шта је нацрт, шта је предлог, а шта је коначан документ. Вама је важно само напасти неки документ без читања. За мало веће поштовање документа довољна је чињеница да је неко први пут препустио заинтересованима да предложе побољшање текста Нацрта стратегије. Како бисте и којим текстом Ви поправили културу у Србији која се смишљено урушавала 70 година, а последње две деценије нарочито.
Препоручујем 0
Krstivoje
Konsultacije sa strucnjacima u oblasti kulture, akademicima, ligvistima, ministar je trebalo da obavi pre nego sto strategiju pusti u javnost. Ne razumem cemu ovo sve?
Драгица Бурсаћ Церовић
Не може да се консултује, кад он мисли да све сам може и најбоље зна - боље и од академика, експерата; министар је искључив, форсира само једну идеолошку позицију (највише зазире од тзв. ДС кадрова у култури), и не жели да чује никога, аутистичан је, а такав му је и круг сарадника,на жалост. Ниједног ту виђенијег имена нема. Да закључим, дипл. правник не само да се меша у ствари културе већ жели своју визију културе да наметне и имплементира као нашу. Можда то јесте за његово добро, али - судећи према понуђеном тексту Нацрта, за наше није.Обашка што је свака могућа интервенција на тексту од стране добронамерних унапред проглашена за култур-трегерску. Поставља се питање за кога је написан тај Нацрт када га културни посленици у Србији листом одбацују? Ипак, дубоко верујем да овај Нацрт неће бити усвојен и да ћемо ускоро добити новог, за ствари културе компетентног министра.
Препоручујем 9
Milos Pavlovic
Akademik je u pravu. Ako bismo pristupili EU strategija bi trebalo da se menja, te je tako ovaj posao pod znakom pitanja. A u strategiji mnogo arhaizama, za evropske pojmove. Nista to nece vredeti, vec koliko sutra. Zato bi bolje bilo da ministar radi na povecanju budzeta, departizovanju, obucavanju kadrova,obezbedjivanju opreme i medjunarodne saradnje,nego sto se bavi nekakvim strategijama.
мр Драгана Мојсић
Мени изгледа да се све ово свело на препуцавање или ћирилица или латиница,уместо и ћирилица и латиница. Ћирилично писмо је званично државно писмо, учи се у школама, а мислим да овим агресивним приступом и министарства и појединаца одбијате људе од сопственог писма. Ефекат је потпуно контра, исто као и стратегија. Није вам добар приступ. Једном стратегијом се ништа не решава. Поврх тога, стратегија је лоше написана, а делови, иако су на ћирилици, чак нису написани у духу српског језика. То вам не смета, на пример? Хајте мало охладите, култура није само ћирилица, а стратегија треба да брани живу културу а не хијероглифе. Ствари у природи и култури имају своје животне циклусе и ваши вапаји их неће зауставити.
Драгољуб Збиљић
СРБЕ ЈЕ ДВОАЗБУЧЈЕ У СВЕМУ РАЗБИЛО, РАЗЈЕДИНИКЛО! Не знам у чему је мр поштована Драгана Мојсић, али мислим да није лингвиста. И, изгледа, није ни читала Нацрт Стратегије. да јесте читала, видела би зашто "Ћирилица", у ствари, најлошијим дело Нацрта стратегије сматра баш део о неговању српског језика и ћирилице. Тај део је пошао од онога што је најмање у складу баш с Европом и светом у решењу питања писма српског језика. Тамо набројане мере нити ће ишта помоћи ћирилици нити су оне усклађене са српским Уставом нити су усклађене с праксом у Европи и свету. А и Ви кажете да је "ћирилица званично државно писмо". Не знам шта то Вама значи. Вероватно оно што значи и Ивану Клајну -- "режимско писмо". У томе је највећи проблем ћирилице. Њој се мора вратити пуни суверенитет какав имају сва друга писма у другим језицима. Сви народи, па и Хрвати, имају своје једно писмо за свој језик. И оно није само државно него је и народно. Нико у Европи и свету не одређује више писама за свој језик и народ.
Препоручујем 3
Василије
Стратегија не може да донесе ништа добро кад су је писали трећеразредни намештеници министарства.
Milenka
Vise od polovine teksta Strategije je prepisano, a ostatak je cista besmislica,posebno onaj "istorijski deo". Hvala politici koja jedina objektivno izvestava sta se stvarno desava u kulturnom zivotu Srbije. Podrzavam predlog prethodnika da se Nacrt povuce iz procedure u istom momentu.
Препоручујем 4
Minja
@ Vasilije Mislite prepisivali?
Препоручујем 8

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља