петак, 03.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 03.09.2017. у 08:00 А. Микавица

Слободне зоне мамац за инвеститоре

У 14 зона у 2016. инвестирано је 236,41 милион евра. – У њима послује више од 200 мултинационалних компанија са око 26.000 запослених
Милан Ристић (Управа за слободне зоне)

Слободне зоне као покретаче економског раста, Србија је открила са закашњењем од најмање три деценије. Држава се дуго опирала да инвеститорима одобри олакшице које зоне чине привлачним за улагања, али је то коначно учинила 2006. године, усвајањем важећег Закона о слободним зонама. Данас их је 14 широм земље, у њима послује више од 200 мултинационалних компанија, од којих 71 производи за извоз, са тачно 25.175 запослених последњег дана прошле године.

Слободне зоне сваке године бележе раст промета робе и услуга, извоза и броја запослених.

Према извештају о пословању слободних зона у 2016. години, који је Влада Србије усвојила на првој седници у августу, у њима је лани инвестирано укупно 236,41 милион евра. Извeзено је за 2,15 милијарди евра, што је 16 одсто вредности укупног извоза земље у 2016, који је износио 13,42 милијарде.

– Најважније је да се број запослених у слободним зонама повећава сваке године, а у прошлој години тај раст је износио више од 13 одсто, тако да данас у њима ради више од 26.000 људи – каже Милан Ристић, директор Управе за слободне зоне. Тренд раста пословања у зонама ће се наставити, јер садашњи корисници додатно инвестирају, а нови инвеститори се распитују за услове и најављују свој долазак. Тако је „Мишлен” у Пироту прву инвестицију од 240 милиона евра у изградњу новог погона, прошле године повећао за још 90 милиона евра.

Стране инвеститоре у српске слободне зоне Пирот, Зрењанин, Суботица, Нови Сад, Шабац, Ужице, Смедерево, Крушевац, ФАС – Крагујевац, Ниш – југ, Апатин, Свилајнац, Врање и Прибој, не привлачи само то што им држава не наплаћује царину и ПДВ на увезену опрему и репроматеријал, него и могућност бесцаринског извоза у земље Европске уније ЦЕФТЕ, Русију, Турску, Белорусију и Казахстан, са којим Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Компаније које у тим ограђеним просторима производе, не плаћају царину и порез на додату вредност на увезену опрему и репроматеријал, али ни на услуге и енергенте, а имају и поједностављене царинске процедуре.

– За наше слободне зоне интересују се и компаније из кинеске – напомиње Ристић. – Већ их имамо у Руми, у Баричу, као испоставама шабачке и београдско зоне, а почели су разговори и са представницима Руске Федерације о оснивању индустријске зоне у саставу једне од слободних зона.

Занимљиво је да је у српским слободним зонама највише произвођача делова за аутомобилску индустрију, пре свега каблова. Од великих мултинационалних компанија у њима су: „Фијат”, „Мишлен”, „Дрекслер Мајер”, „Континентал” „Јазаки”, „Лир”, ПКЦ, затим „Сименс”, „Сваровски”, „Панасоник”, „Ваљаоница бакра”и „Импол севал”.

Зараде запослених у слободним зонама су ниске, каже наш саговорник, али су оне привукле инвеститоре у неразвијеним подручјима што је знатно допринело смањењу високе незапослености. Доласком нових инвеститора просек зарада расте, јер се повећава и потражња за радном снагом.

Директор Управе за слободне зоне каже да не треба повећавати садашњи број слободних зона, али наглашава да Србија треба да задржи све постојеће погодности пословања у њима до уласка земље у Европску унију.

– С обзиром на то да је отворено поглавље 29 о царинским питањима, наш Закон о слободним зонама мораће да се промени, како би се ускладио са важећим прописима ЕУ – указује Ристић. – Kако би се тај период искористио за довођење нових инвеститора, битно је да наши преговарачи инсистирају да промене закона ступе на снагу даном пријема Србије у ЕУ. Таква могућност постоји, јер је и Хрватска тако поступила.

Уласком у ЕУ, слободне зоне ће наставити са радом, јер их у ЕУ има више од 80, али одређене погодности, као што су неплаћање царине и ПДВ на увоз опреме и репроматеријала, мораће да буду укинуте.

Коментари5
858fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Simonovic
Bezobrazno je da ne objavite komentare ljudi koji znaju o ovoj temi a objavljujete negativne komentare onih koji ni puno ime nisu dali. Subvencije drzave se ne daju zonama nego svim investitorima koji se kvalifikuju kod RAS-a i Ministarstva privrede. Prosecna plata u zonama je daleko visa od republickog proseka. U jednoj zoni na jugu Srbije je preko 70.000 sto je vise nego u Vojvodini. Slobodne zone ne narusavaju konkurentnost i u njima se ne placa PDV i carina samo u slucaju da finalni proizvod ide na ino trziste. U slucaju plasmana robe na srpsko trziste na ino komponentu se placa i carina i PDV. Stranim fimama koje su u zonama prodajemo domacu sirovinu, rad i energiju i to ide u izvoz. Slobodne zone postoje i u EU (D, Fr, Es). Zone su atraktivne za investicije i kombinuju niz pogodnosti za poslovanje. Zone ne nude jeftinu radnu snagu za razliku od ostalog dela drzave. Drzava ne gubi nista ako investitor izgradi na livadi i zaposli narod. Da su zone negativne nemci bi ih prvi ukinuli
Dusan
Nece biti. Ono sto strance privlaci nisu vase prazne ledine nego pismeni i vredni narod koji ste im dali po bangladeskim platama. Bez vucicevih 200 eur mesecno
Nemanja Marjanovic
Slobodne zone u Srbiji konkretno znace fabrikovanje najjeftinije radne snage u Evropi zarad vecite politicke kampanje: davanje nevidjenih subvencija za radno mesto (to je mito po meni- nije subvencija), prodaja zemlje stranom kapitalu po necuvenim pogodnostima i zaposljavanje Srpskih radnika po najnizim cenama. Po nekim fabrikama plate su 17.000 dinara mesecno i 22.000 dinara. Dakle strategija drzave je cisto propagandnog tipa: dajem i pare i zemlju samo nam zaposlite bilo koga da mozemo da kazemo u kampanji da zaposljavamo! Na duze staze ovo ce toliko unistiti, vec unistenu, ekonomiju da se NIKADA vise necemo povratiti a o sopstvenoj proizvodnji da i ne govorimo.
Stefan
Nazalost drugacije ne moze da bude... Cena rada kao i svega drugoga na trzistu zavisi od ponude i traznje. Ako imamo opstine sa hiljadama neobrazovanih i nezaposlenih cena takvog rada ce biti najmanja moguca.
Jeremija
Slobodne zone nisu nikakve šanse za državu, pošto ne ubire ni carinu ni PDV. To je zamajavanje i izvrdavanje pravog smisla postojanja slobodnih zona. U Srbiji, SZ su način da se država prevari, a da je sve gotovo legalno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља