субота, 18.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:27

​У трци за Крим Путин био бржи

Аутор: Жарко Ракићсубота, 02.09.2017. у 22:00

Трампови заокрети: „Америка на првом месту, војне акције у иностранству морају да буду брзо окончане“ – било је једно од предизборних обећања председничког кандидата Доналда Трампа. Неколико месеци после усељења у Белу кућу сада већ председник САД Доналд Трамп погазио је ово предизборно обећање.

Амерички председник жели да појача војно присуство САД у Авганистану где Вашингтон, већ готово 16 година, покушава да заведе ред и успостави демократију по западном кроју.

„Ми ћемо напасти“, изјавио је Доналд Трамп најављујући нову америчку стратегију у Авганистану – земљи са сигурно најдужим ратним стажом на планети.

Билборд постављен на улицама Крима  (Фото:: Ројтерс / Андреј Озборн)

 

Аналитичари су уочили да нова Трампова стратегија у Авганистану има  три кључне тачке: јачање америчких трупа на терену, повећану помоћ режиму у Кабулу како би се авганистанска власт оспособила да самостално управља земљом и притисак на суседне државе, пре свега Пакистан – први пут се, међутим, спомиње и Индија – да се искрено укључе у борбу против талибана и Исламске државе.

Када је отворена расправа о слању додатних трупа у Авганистан – 3900 војника – откривено је да Американци тренутно тамо имају много бројнију армаду него што се то раније претпостављало. Уместо осам хиљада у Авганистану већ ратује 11 хиљада америчких војника па ће са појачањем које је најављено то заиста бити моћна војна сила.

Ситуација на терену демантује, међутим, такав утисак. Рат бесни пуном снагом. Од почетка године око 200 хиљада Авганистанаца избегло је пред раним пожаром, а влада у Кабулу контролише свега 57 одсто државне територије.

Основно питање је да ли ће Доналд Трамп обезбедити довољну подршку да спроведе у живот нову војну стратегију у Авганистану. Поред традиционалних политичких противника Трамп би могао да се суочи и са снажним отпором у својој Републиканској странци где се се све гласније чују захтеви да се новац предвиђен за ратовање у Авганистану паметније потроши у Америци. А уколико овај отпор буде баш јак, амерички председник би могао да направи нови заокрет од 180 степени. А то би, како коментарише немачки „Шпигл“ већ био прави Доналд Трамп.

„Протеривање“ Русије из Црног мора: Украјинска криза имала је, изгледа и неке добро прикривене стране. Таква једна се, прича се, по свему судећи тицала Крима – стратешког полуострва на северу Црног мора.

Двојица немачких аутора Ралф Рудолф и Уве Маркус управо су објавили књигу „Спасавање Крима“ која на нови начин осветљава део догађања у Украјини 2014. године. Њихова основна теза је да су САД и НАТО планирали да смену власти у Кијеву искористе за преузимање Крима и претварање полуострва у њихову главну тврђаву на Црном мору.

Овај план је предвиђао да се поморске рупе САД и НАТО у мају 2014. појаве испред обала Крима и затим трајно заузму полуострво. Стратешки то би значило потпуно „протеривање“ Русије из Црног мора.

Западни план је, кажу немачки аутори, имао само једну слабу тачку – није рачунао на реакцију Москве. Процењујући да би Русија могла да изгуби сваки утицај у Украјини после промене власти у Кијеву, Москва је још у фебруару 2014. године предузела одлучне кораке у дефинисању и спровођењу своје нове безбедоносне политике.

Председник Владимир Путин је 22. фебруара наредио да крене акција поновног припајања Крима Русији. У том тренутку, пишу немачки аутори, САД и НАТО су већ покренули своје поморске снаге из Медитерана према Црном мору. Сви водећи западни медији прећутали су ове информације иако се знало да САД и НАТО имају планове да се преко Црног мора ушанче на границама Русије.

Уследила је трка с временом коју је убедљиво добио Путин. После референдума на Криму, средином марта, полуострво је припојено Русији. САД и НАТО остали су кратких рукава.

А припајање Крима Русији био је један од главних разлога за увођење санкција Запада Русији. Три године касније, и ко зна колико додатног стезања каиша санкција, Запад није ништа постигао покушавајући да економским мерама „васпитава“ Москву. Напротив, као и свака батина и санкције имају два краја, па су цену за њихово спровођење почели скупо да плаћају и на Западу.

Ту настаје нови проблем. Европљани плаћају много већи цех и све гласније се буне због оштре политике САД према Русији која њих озбиљно кошта. Некако спонтано за гласноговорника европског покрета против санкција наметнуо се немачки министар иностраних послова Зигмар Габријел. Овај немачки социјалдемократа оштро је критиковао најновији амерички пакет санкција Москви који, између осталог, предвиђа оштре казне за европске фирме које послују с Русијом. Попут немачког хемијског концерна БАСФ или велике аустријске нафте компаније ОМВ.

Габријел је поновио да Европа неће седети скрштених руку и да ће бранити своје економске интересе. Шеф немачке дипломатије је, истовремено, упозорио Американце да њихова политика према Русији води у ново “ледено доба“ што може имати несагледиве последице за односе у свету.


Коментари19
a057d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Matija Soskic
Nacin na koji je Rusija zauzela Krim je cudan. Putin je tvrdio da to nisu ruski vojnici, iako su imali ruske uniforme, jer je po njemu svako mogao da ih kupi u radnji. Rusija je prekrsila medjunarodni sporazum koji je potpisala o teritorijalnom integritetu Ukrajine, a da tragedija bude jos veca, Putin smatra da Rusija ima pravo da intervenise i pripoji Rusiji delove susednih zemalja ako su Rusi u njima "ugrozeni".
zorankg
matija,moras malo vise da citas istoriju,ali ne ove knjige koje pisu evropljani-jer ona je lazna,vec moras malo da citas arapske knjige i u njima ces naci neke stvari od kojih ces biti zapanjen.naravno stare crkvene ruske knjige ce ti isto otvoriti malkice oci. pozz.
Препоручујем 8
Nicola
Kosovo?
Препоручујем 15
Petar Ilic
Dobro je sto je Politika objavila ceo clanak tako da je sad jasnije odakle vetar duva kad se prica o tome da je Putin bio brzi. Ko je ikad posumnjao da ja tako miroljubiv ruski predsednik pozeleo da otme Krim od Ukrajine? Ni govora! Neko drugi je to hteo a Putin ga je samo preduhitrio. Sta moze biti blize srpskoj psihi zbog koje Srbin nikad nizasta nije kriv kad ga uhvate u steti, nego su ga uvek drugi naterali ili ga prevarili? Ali odakle je uopste dosla ta ideja da je postojala neka trka izmedju Putina i Amerikanaca, a da Putin nije sam trcao? Dosla je od dva autora koji su bez ikakvih dokaza iskonstruisali teoriju zavere o tome da Putin nije trcao sam. Kome danas trebaju dokazi i istina kad prica cesa Srbe tamo gde ih svrbi? Mora da je to istina. Autori su sigurno dobre pare zaradili time sto su pod svojim imenima objavili knjigu koju je neko drugi umesto njih napisao. Tesko je pogoditi ko su pravi pisci ali nije tesko pogoditi cijoj propagandi sluze.
mira
Jadni mali pošteni Nato generali i zapadni političari! Da nema zlog diktatora Putina, ne bismo ni znali koliko su samo pošteni i dobronamerni!)))))))))
Препоручујем 30
Tuki
Petre, Jelena Milić i ti ste najbolja antipropaganda za NATO. Da sam glodur Politike dao bih ti da pišeš svaki dan po jedan prilog kao što su tvoji komentari povodom ovog članka.
Препоручујем 48
Petar Ilic
Naslov: "U trci za Krim Putin bio brzi". Lako je Putinu pobediti kad je u toj trci bio jedini koji se takmicio. Nije samo jasno kako je uspeo da ubedi mnoge Srbe da on nije taj koji otima tudje teritorije nego su to Amerikanci.
Dragoljub
To što je Krim privremeno bio pripojen Ukrajini se odnosilo na unutrašnje granice pod pretpostavkom života u zajedničkoj državi. Raspad SSSR-a menja sve, otkud Ukrajini pravo da iznese ono što nije ni unela. Ne razumem potrebu da se brane američki pogledi na svet. Prerasli smo Holivud odavno.
Препоручујем 34
joca
isto ko sto je kenedi ubedio svet da je mornaricka blokada kube bila legalna... u kom svetu ti zivis sinak, ne mozes da zivis pored super sile, imas 30% stanovnistva njenog na svojoj teritoriji i da joj teras kontru, nek probaju rusi u meksiku da naprave bazu ako smeju...
Препоручујем 48
Прикажи још одговора
Петар Ј акшић
Зар су САД демократска држава?Две олигархије капиталиста играју рагби и то се зове демократија.Зар Сократ још давно није рекао Платону .-Ако ова група чобана може да нас надгласа је не верујем у демократију,Демократија је дакле питање _квантитета,спекулације и манипулације стадом.
Zeljko Adzic
Sto ce Americi Avganistan?Lose pitanje.bolje je sto ce Americi ceo svet...Pa valjda joj treba.Salim se.Diktirati pravila u svetu a za svoj interes je uvek bio san velikih igraca.I cim malo oslabe odmrzavaju se zamrznuti konflikti,stvaraju vestacki novi dok se svet ne umori....Onda obecanja u mir...Pa opet.kao moda sve u krug.Ali vise je to deo ljudske prirode koju istoreija i sadasnjost samo potvrdjuje.Jedina razlika je u oruziju koje je danas efikasnije i razarajuce.Krim?Pa Putin je znao sto ce se dogoditi sa Ukrajinom i planovi za Krim su odavno bili spremni..to objasnjava i brzinu akcije.Ali Americi,ili tacnije eliti nije dovoljno kontrolisati svet vec i sopstvene gradjane PATRIOT zakonom navodno u borbi protiv terorizma.Ovo je samo vrh brega...a premalo prostora...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља