субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:41

Балерина око које су плесали Романови

Аутор: Дарко Пејовићсубота, 02.09.2017. у 22:00
Ма­тил­да Кше­син­ска (Фото Јутјуб)

У сенци полемика да ли је филм „Матилда” скрнављење успомене на последњег руског цара, остао је чудесан живот уметнице која је досегла највиша балетска звања, доживела три револуције, слом царства и два светска рата

Месецима прегрејавана атмосфера око филма „Матилда”, руског режисера Алексеја Учитеља, крајем прошле недеље и дословно је букнула. На његов филмски студио у Санкт Петербургу у четвртак увече бачени су „Молотовљеви коктели”. Режисер је јавно позвао челнике полиције и државне безбедности да реагују како се на мети не би нашли недужни гледаоци, када филм од 26. октобра почне да се приказује широм земље.

Страх није без основа. Део јавности је филмску причу о романси младе балерине Матилде Кшесинске и Николаја Другог Романова унапред жигосао као светогрђе. На основу двоминутног трејлера формирано је мњење да је цар Николај, кога Руска православна црква слави као свеца, представљен као аморални раскалашник којим управљају страсти. Поједине екстремне националистичке и монархистичке организације затражиле су забрану приказивања, уз претњу да ће подметати пожаре у биоскопе у којима буде на репертоару.

У сенци полемика да ли је синеастичко дело Алексеја Учитеља скрнављење Романових, остао је чудесан живот Матилде Кшесинске – толико садржајан и буран да нема филмског рама у који би могао да стане. У свом веку, досегла је највише балетске титуле, доживела три револуције у Русији, слом царства и два светска рата.

Рођена је 1872. у Лигову, близу Петрограда. Као изузетан таленат, по дипломирању је примљена је у Маријински театар, где ће као водећа солисткиња провести 27 година. Највише звање у класичном балету – примабалерина асолута – добила је 1904, као прва у Русији, а друга у свету, после Италијанке Пјерине Лањани.

На самом почетку каријере, судбина је њен животни пут укрстила с Романовима. Било је то 23. марта 1890.  Након што је за високе званице одиграна представа „Узалудна предострожност”, приређена је свечана вечера. За Матилду, тада још ученицу, место за столом није било предвиђено. А онда је, мимо протокола, устао император Александар Трећи и прелепoj осамнаестогодишњoj балерини уступио столицу поред свог сина и наследника, двадесетдвогодишњег принца Николаја. Чак им је у шали поручио да „не флертују превише”.

Упозорење је било узалудно.

„Заинтересовао сам се за малу Кшесинску”, записао је у свом дневнику на крају тог дана будући последњи руски цар.

„Заљубила сам се у наследника престола већ на нашем првом сусрету. То осећање је испунило цело моје биће, могла сам само о њему да размишљам”, написаће Матилда у мемоарима, деценијама касније.

Оцу је поверила шта јој се догађа.

„Да ли знаш да љубав према царевићу не води никуда”, упитао је. Одговорила је да не размишља о томе шта је чека, већ да ужива у срећи, ма колико она била привремена.

Потрајало је четири године, до 1894, када је Николај ступио на престо и оженио се пруском принцезом Александром. Историчари тврде да је и Николају раскид тешко пао и да је, наводно, великог кнеза Сергеја Михајловича замолио да припази на Матилду, како би остала у окриљу куће Романових. Не само да је кнез Сергеј пазио на младу балерину већ ју је и силно заволео. А када се Матилда заљубила у кнеза Андреја Владимировича и с њим добила дете, не само да јој је опростио и остао с њом већ је прихватио и очинство, иако је знао да Владимир није његов син.

С кнезом Андрејем Матилда се венчала тек када су обоје завршили у егзилу и након смрти његове мајке, која се том браку противила.

Кнеза Сергеја су у лето 1918. бољшевици ухапсили и ликвидирали, у време када је у Јекатеринбургу побијена читава царска породица. Била је то најболнија тачка у рушењу Матилдиног света.

Претходне године, током фебруарске револуције, њена раскошна палата у Санкт Петербургу је опљачкана и запоседнута: ту је извесно време било седиште обласног комитета бољшевика, а чак је и Лењин с балкона држао говоре присталицама. У јуну успева да од нових власти издејствује дозволу за напуштање града. Са сином, собарицом и слугом после дугог путовања стиже у бању Кисловодск на Северном Кавказу. Тамо остаје с кнезом Андрејем све до 26. фебруара 1920, када напуштају Русију. После једномесечног путовања преко Истамбула и Венеције, 25. марта 1917. стижу у место Кап д’Ај у Монаку, где је Матилда имала вилу.

Ту започиње нови живот, ни изблиза раскошан као пређашњи. Отворила је балетску школу и од тих прихода издржавала мужа и сина. У Русију се никада није вратила, али је у смирај њеног живота домовина дошла к њој, како и доликује, на врховима прстију. Било је то 1958, када је у Паризу гостовао балетски ансамбл Бољшог театра. Матилди је тада било 86 година, готово да више није излазила из куће, али је то била прилика која се не пропушта.

„Плакала сам од среће... То је био онај исти балет, који нисам гледала више од 40 година”, записала је у књизи својих сећања.

Матилда Кшесинска је преминула 1971, у 99. години. Сахрањена је на руском гробљу у Паризу. Део успомена на велику балерину чува се у музеју Петра Илича Чајковског у граду Клину, крај Москве, где су изложене балетске патике и костим у којима је последњи пут наступала.


Коментари4
b5e5d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коста
Играли...не плесали.
Dusan Stankovic
Postovanje Sasi Trajkovicu Bas tako Hteo sam da napisem komentar ali nema potrebe sve si rekao
Sasa Trajkovic
Izgleda da su Krljevi SVETI a balerine nesto tako prizemno, ruzno i prljavo pa ce samo svojim prisustvom uprljati kraljevsko... bojim se da je istina sasvim drugacija da su zene koje su zivele u senci tih velikih strasnih Kraljeva, vladara zapravo bile ono lepo, prefinjeno i cisto u istoriji koju su krvlju pisali njihovi muzevi ili ljubavnici. Nesposobnost da se uci iz istorije i da se ONA falsifikuje nas je i dovela kao civilizaciju u situaciju da se NE istorija vec nasa glupost ponavlja.
Tena
Jedino prljavo i zlo u ovoj priči bili su boljševici. Matilda i Nikolaj bili su mladi i zaljubljeni, ali prestolonaslednici imaju dužnosti koje nemaju ostali ljudi i moraju ih poštovati i izvršavati. Uvek kada ti nisu činili, bilo je posledica i po zemlju i po narod kojim su trebali da vladaju. Sam film je lep i po mom mišljenju uopšte ne narušava sliku o Nikolaju. On je svetac zbog mučeničke smrti, a ne zbog monaškog života. A ratovi i krvlju ispisana istorija, pa nisu za to zaslužni samo kraljevi i carevi. Vidimo da i ovima koje narod "demokratski" bira to ide više nego dobro. Čak bi se moglo reći da su Kraljevi nekad umeli da povedu rat i zbog ljubavi, a ovi "demokratski" predsednici isključivo zbog novca i tuđih resursa. Onaj koji nosi krunu i sedi na prestolu može biti loš, lud, sebičan, ali i human, ljudski, pametan i mudar. Zavisi kako se koji rodi. Ovi "demokratski" su po pravilu psihopate, jer jedino takvi mogu da ubede narod da glasa za njih i posle da rade sve suprotno.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља