недеља, 19.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27

Дунав и историја магнети Кладова

Општина је туризам прогласила стратешком привредном граном због бројних културно-историјских споменика из римског и османског периода. – У време трајања етно-фестивала није било слободног кревета у Кладову
Аутор: Оливера Милошевићсубота, 02.09.2017. у 22:02
Пешачка зона (Фото О. Милошевић)

Кладово – Пут кроз Ђердапску клисуру према Кладову где Дунав на сваком километру мења боју, ћуд, ширину и дубину, призор је који никога не оставља равнодушним. Чак ни путнике који су обишли свет. Моћна река у овом крају је најужа и најшира, а њен одсјај личи на огледало у коме се огледају трагови бурне прошлости овог краја, још из времена римских царева.

Долазимо у Кладово, мистичан и неистражен градић на длану Дунава. Мештани, па и туристи га не доживљавају олако „приморским” градићем јер Дунав овде заиста подсећа на море.

Боја, пространство, прелепа обала, уређена плажа и мноштво туриста и авантуриста из свих крајева. Иако није успутна станица, Кладово је и те како занимљива туристичка дестинација, превасходно због богатог историјског наслеђа, природе која није била „шкрта” према овом делу Србије.

– Имамо многобројне културно-историјске споменике из римског и османског периода попут остатака Трајановог моста, Трајанове табле која може да се обиђе само са реке јер још није изграђен копнени прилаз, али можда баш то даје и посебну драж обиласку овог знаменитог локалитета. Ту је и тврђава Фетислам из османског доба, Археолошки музеј Ђердапа, Црква Светог Ђорђа, наша „Скадарлија”, како зовемо пешачку зону, затим тврђава Диана, као и хидроелектрана „Ђердап”, где организовано водимо туристе. Само у прошлој сезони имали смо 11.800 гостију, а до краја јула ове године бележимо чак 13.000 посета хидроелектрани, каже за „Политику” Давид Ђурђевић, директор Туристичке организације Кладова.

Диана и Фетислам
Два километра низводно од „Ђердапа 1”, налазе се остаци старог римског утврђења Диана, једног од највећих и најбоље очуваних римских каштела на овом делу Дунавске границе. Подигао га је Трајан, а у 6. веку су га порушили Словени и Авари. Око 300 метара низводно од центра Кладова, налази се турско утврђење Фетислам које је данашњи изглед добило за владавине султана Сулејмана Величанственог. Састоји се из малог и великог града, два нивоа одбране. Тврђава је доминирала „Ђердапом” и била веома важна Турцима.

Први човек ове општине, Радисав Чучулановић, наводи да је Кладово град отвореног срца који радо прима све путнике намернике, те да ће баш овде свако наћи нешто за своју душу. Зато је општина туризам прогласила као стратешки правац.

– Ми овде имамо све што једног туристу задовољава – од културно-историјских споменика, природних лепота, наутичког и ловног туризма до гастрономије. Определили смо се за туризам као најважнију грану и мислим да ћемо ове године имати више од 60.000 ноћења. У последње време важан нам је бициклистички туризам, током године око 16.000 бициклиста дође у Кладово чувеном европском рутом. Ђердапска клисура је најлепша у Европи, 130 километара оваквог доживљаја бициклисти немају нигде у Европи – каже Чучулановић.

Као сваки добар домаћин препоручује Кладово, као крајњу али најлепшу дестинацију на тој магистрали, најављујући још много труда и улагања у туризам.

Не чуди што у Кладову број гостију стално расте. Прошле године евидентирано је више од 50.000 ноћења, а у периоду јул–јануар само у приватном смештају било је око 500 туриста више у односу на исти период лане. Ако се томе додају гости који су боравили у два прелепа хотела на самој обали Дунава, „Ђердап” и „Аква стар”, јасно је да ће се прогнозе председника општине и остварити. Мештани су такође препознали шансу у туризму па се од прошлогодишњих 318 кревета у приватном смештају број повећао на 380, а све је више апартмана са четири звездице, у рангу са овдашњим хотелским смештајем. У понуду су уврстили и два околна месташца, Текију и Брзу Паланку, са прелепим уређеним плажама, па гости и овде врло радо долазе на одмор. Туристички радници су свесни да уз Дунав и историју морају да понуде и додатне садржаје па отуда и два популарна летња фестивала – Рок фестивал у јуну и Етно-фестивал у јулу, док је август резервисан за Златну бућку Ђердапа, манифестацију која траје 34 године, а од ове је организацију преузела Туристичка организација.

– У време трајања Етно-фестивала није било слободног кревета у Кладову, зато разматрамо да од идуће године у понуду уврстимо још једну културну манифестацију. Осим тога, поносни смо и на аутобуску линију Београд–Кладово, једину у Србији са носачем за бицикле, што нам повећава број ноћења бициклиста, а развијамо упоредо и конгресни туризам – наводи директор Туристичке организације Кладово.

Бројем туриста задовољан је и Миле Хаџић, директор хотела „Аква стар”. Према његовом мишљењу магнети Кладова су Дунав и историја, али се слаже да треба додавати нове садржаје.

– Овде су се крајем првог и почетком другог века нове ере дешавали чувени римски ратови. Римљани су ту градили такође чувени Трајанов пут. Трајанов мост је све до 16. века био највећи на свету. Његов изглед и рељеф се налазе и на Трајановом стубу у Риму, а људи који посећују Рим и Трајанов форум свакодневно ће слушати о Кладову. Храна која се овде спрема је фантастична. Зна се да су Кладово и Неготин познати вински рејони, а из овог места се вино бродовима слало у Београд, Нови Сад, Будимпешту, Беч... – прича Хаџић.

 

Трајанова табла једини сведок римског пута

(Фото О. Милошевић)

Дунав није обуздан све до шездесетих година 20. века, кад је изграђена брана и хидроцентрала „Ђердап”, једно од највећих постројења у овом делу Европе, чиме је потпуно измењен ток реке. На жалост, овим је поплављен и римски пут, и једино што сведочи о њему је Трајанова табла, која је пре пуштања хидроцентрале у рад подигнута 25 метара из воде. Подизање табле трајало је пуне три године, од 1966. до 1969. године. Данас се она може видети само са Дунава и налази се неколико метара изнад нивоа реке.

 

Остаци Трајановог моста

(Фото О. Милошевић)

Трајан је изградио и мост преко Дунава, пет километара низводно од данашњег Кладова. Био је дугачак око 1.200 метара и имао је 20 стубова. Трајанов наследник Хадријан је срушио један део овог моста да би спречио упаде Дачана, након чега је мост запуштен. Данас се могу видети његови остаци.


Коментари3
bf4d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran
Da, lepo je to. Sve bi to moglo da bude lepo ali... Vreme je i da se javno, jasno i glasno ukaže na stvarno stanje u Srbiji, a posebno na stanje pored reka. Igrom slučaja, poreklom sam iz tog kraja i bio sam letos u Kladovu. Lepa su i divlja đubrišta skoro celom dužinom Dunava u Srbiji, a kod Kladova je lepo videti i izlive kanalizacije. Kada dođete do Golupca ne može da se diše od smrada, a tek u Fetislamu: služi kao otvoreni javni WC. Sramota, ali dobro....
нићифор
Не знам зашто се Дунав пореди са морем и шта Дунав тиме добија. Дунав је прелепа река целим током а посебно у Ђердапу.Кладово,Текија,Голубац су чаробна места на Дунаву.Дунаву "не достаје" само једна ствар.Бивше ракете,брзи путнички глисери, и магична пловидба етеричним Дунавом и Ђердапом
Siki
Najlepsi kraj od Golupca,Donjeg Milanovca,Kazana,Tekije,Kladova,Brze Palanke.Svi biseri srpskog mora,ali jedino mi nemamo belu putnicku flotu.Gledamo kako Nemci,Austrijanci...uzivaju na svojim kruzerima u putovanju kroz ove kotline i tesnace.Srbija i ne razmislja o obnovi saobracaja na Dunavu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља