четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57
ДОСИЈЕ „ПОЛИТИКЕ”: СВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ СРБИЈЕ (3)

Од соло певања до гастрономије

Најбројније су фолклорне смотре, а најмање је уметничких фестивала
Аутор: Данијела Вукосављевићпонедељак, 04.09.2017. у 09:28
Једна од најпознатијих светковина: Дужијанца (Фото А. Исаков)

Најбројније манифестације су оне на којима се представља традиционално стваралаштво. То су разноврсне фолклорне смотре на којима учествују културно-уметничка друштва и локални аматерски, мада понекад и професионални ствараоци. Последњих 10–15 година повећан је број привредних манифестација и ревијалних смотри попут „Џипијаде” или Фестивала „фића”.

– По броју самих догађаја, али не нужно и посетилаца, најмање је условно речено уметничких манифестација. Разлог томе се можда може довести у везу с релативно маргиналним положајем уметничког образовања и васпитања као и генерално тешким условима за бављење уметношћу – каже за „Политику” др Маша Вукановић, истраживач Завода за проучавање културног развитка.

Типологија светковина према врсти програма, услед промена које се дешавају током њиховог вишегодишњег одржавања, није поуздана, показало је истраживање Завода за проучавање културног развитка. 

Аутори Биљана Јокић, Слободан Мрђа и Милош Немањић наводе да су најбројније манифестације музичко-сценског типа (256). Међу значајнијима су „Сусрети професионалних позоришта Војводине” и „Стеријино позорје”, који се одржавају у Новом Саду и Битеф у Београду. Ваља споменути и „Дане комедије” који се одржавају у Јагодини и „Нушићеве дане комедије” у Смедереву.

Од музичких фестивала, поред „Егзита” и „Нишвила”, међу значајнијима су „Зајечарска гитаријада”, која се одржава од 1966. године. То је, како наводе аутори у истраживању, најстарији и највећи међународни фестивал младих и неафирмисаних рок бендова у југоисточној Европи. Ту су и Београдске музичке свечаности – Бемус, које основане 1969. и представљају најстарији и најугледнији међународни музички фестивал у Србији. Незаобилазан је и Београдски џез фестивал настао 1971. године.

Манифестација посвећена српској соло песми Дани „Јосифа Маринковића” одржава се од 1993. године у Новом Бечеју, родном месту великог српског композитора Јосифа Маринковића (1851–1931). Већ 13 година одржава се Београдски фестивал игре.

Међутим, фестивали који се баве неговањем изворних песама и игара сврстани су у посебну класу – изворно стваралаштво, у које су увршћене и светковине које се баве неговањем традиције, обичаја и народне радиности. С њима се често преплићу и такозване агрикултурне манифестације које обухватају разноврсне садржаје везане за сеоску привреду, природна богатства и најзначајније пољопривредне културе, као и за традицију неке локалне средине.

Међу најпознатијима је „Дужијанца” – жетвени обичај који се састоји у плетењу венца од последњег снопа жита, који се затим односи у цркву ради благослова. Траје око четири месеца, а завршава се свечаном поворком учесника у народним ношњама и у свечано украшеним кочијама. Међу најзначајнијим књижевним манифестацијама су „Змајеве дечје игре” у Новом Саду, „Вуков сабор” у Тршићу, „Дисово пролеће” у Чачку, „Смедеревска песничка јесен”.

Фестивала ликовних и примењених уметности, изузев ликовних колонија, има у нешто мањем броју. Најзначајнија манифестација из области визуелних уметности у Србији је „Октобарски салон” у Београду. Основан је 1960. године као изложба најбољих остварења из области ликовних уметности. Међу значајнијима је и Меморијал Надежде Петровић у Чачку који се одржава од 1960. године. Београд има Бијенале, Аранђеловац међународни фестивал „Свет керамике”, а Јагодина Бијенале наивне и маргиналне уметности.

Најмање је ипак филмских фестивала. Београдски фестивал документарног и краткометражног филма је један је од најстаријих овог типа у Европи, који се одржава од 1959, показало је истраживање Завода за проучавање културног развитка. Искључиво глумачки рад оцењује се од 1966. године на Филмским сусретима у Нишу. Сваке године, током последње недеље августа, овај град угости читаву глумачку елиту наше земље. Фестивал почиње свечаним уручивањем кључева града председници жирија од стране градоначелника која док прима кључ каже: „Колеге глумци, тврђава је наша.”

Међу најзначајнијима је свакако београдски Међународни филмски фестивал – Фест, затим Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи, Међународни филмски фестивал на Палићу, Софест у Сопоту, Филмски фестивал Србије у Новом Саду. Од фестивала новијег датума, значајни су међународни фестивали попут Фестивала ауторског филма ФАФ, Фестивала документарног филма Седам величанствених и Башта феста – фестивал кратког филма, који сваке године угосте звучна имена из света филмске уметности. 


Коментари0
62dc9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља