среда, 20.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.09.2017. у 09:46 Марина Вулићевић

Велика поезија захтева велику жртву

Једном ме је на улици зауставио господин и одржао ми „буквицу” о томе како могу да преводим једног таквог богохулника и демона какав је Блејк, каже за „Политику” писац и преводилац Бојан Белић
Бојан Белић (Фото лична архива)

Уклони жудњу за истицањем и успоставићеш свој социјализам, написао је 1902. године амерички песник, новинар и писац Емброуз Бирс (1842–1913), један од увек актуелних визионара, који је нестао негде у Мексичкој револуцији. Његов српски преводилац Бојан Белић рекао је: „Бирс је жив”.

Недавно је у „Службеном гласнику” објављена књига Бирсове поезије и писама „Облици глине”, а мисао с почетка наставља се даље у писму пријатељу Џорџу Стерлингу, песнику и драмском писцу: „... мислим да принцип – свако на сваког пази – који је одувек постојао упоредо са такмичењем, може бити примењен нашироко. Али они који се буне против `такмичарског система` и који мисле да под њим трпе, у ствари пате од сопствене расипности и неспособности. За комплетног и далековидог то је савршен систем.”

Бојан Белић, писац, и есејиста, филозоф по образовању, преводилац Џона Дона, Китса, Блејка, Јејтса, Џојса, Рилкеа, Тракла, Елиота…, приметио је да је Бирс био велики побуњеник америчке књижевности, сјајан критичар малограђанштине, свих лажних идеала попут чувања пионирских тековина, „херојства”, грађанске „солидарности”, борбе за опстанак, као и потоњих прерушених идеала нацистичке Немачке. 

– Критиковао је све оно на чему почива примитивно демонстрирање моћи и силе, најбаналнијег милитантног капитализма, и Бирс је то знао и предвиђао будућност почетком 20. века. Друштвено биће, човекова мрачна бизарност и насиље, однос према свету, новцу и богу, онакви су данас каквим их је Бирс дао у своје време, и у томе је његова актуелност. Читалац има прилику да први пут на српском чита његову поезију и писма, у којима га видимо као бриљантног критичара свог доба и културе – каже Белић.

Готово све песме које је наш саговорник превео први пут се појављују на српском језику. Ускоро код „Паидеје” треба да се појави и његов превод Јејтсове поезије. Напомиње да нашој средини недостају студије о Новалису, Георгу Траклу, о немачком мистицизму. Истиче да немамо преведену поезију Дилана Томаса, Георга Хајма, Дина Кампане, Бартонову „Анатомију меланхолије”, као ни студије Харолда Блума и Нортропа Фраја, док се масовно објављују гомиле другоразредних савремених аутора.

– Превођење за мене није професија, нити занат, већ мисија. Преводим за себе, откривајући свет и себе кроз те ствараоце. Имам среће да издавачи углавном прихватају моје предлоге. Изнова ме фасцинира трагично песничко осећање живота, однос стихова према свету и природи, према демонском и божанском принципу. Велика поезија је увек ново искуство света и особена визија.

„Антологија уклетог немачког песништва”, коју сам приредио, приказује стваралаштво песника који су насилно умрли од болести, на фронту, оних који су извршили самоубиство, а многи су први пут представљени на српском језику. Велика поезија тражи велику жртву, има цену коју су многи песници платили. Песници којима се бавим или су имали трагичан живот, или су били су велики визионари и изопштеници из света – каже Белић.

Док преводи, урањајући у дубље слојеве језика, каже да га фасцинира и окултно, због тога што пружа обиље антрополошког материјала.

– Инвокацијом призива се скривени идентитет света у језику, отвара се веза са митским и оностраним. Шта је друго Хајдегеров и Деридин језик него именовање тог скривеног идентитета и довођење у присуство онога што је изгубљено колоквијалном употребном језика? Наше друштво је још увек пуно предрасуда према херметизму. Са једне стране, хришћанство је донело велику есхатолошку објаву и избавитељску визију света и космоса, али је са друге, сатанизовало Диониса, Озириса и Шиву, прогнало у музеј Тота и Изиду и разбило човекову мистичну везу са природом. Ускратило му је право на занос лутања и откривања митских симбола, чије је памћење старије од хришћанства. Једном ме је на улици зауставио господин и одржао ми „буквицу” о томе како могу да преводим једног таквог богохулника и демона какав је Блејк. За тај превод добио сам награду „Милош Ђурић” – објашњава Белић. Посебно га, како је приметио, занимају аутори које је Балзак одредио као „геније који пороцима плаћају цену злу”.

– Могло би се рећи да је језик велике поезије материјализација спиритуалног и оностраног, остваривање човекове везе са својим заборављеним пореклом. И даље се у нашој есејистистици појављује израз „лирско ја“, међутим, мислим да је погоднији Јејтсов појам „маске“, медијума кроз који песник транспонује различите аспекте своје психе. То је основ књижевности од античке драме, преко Но драме, Јејтса, Елиота и Паунда, до савремене поезије. Маска је песниково унутарње око – сматра Белић, додајући да је оно што је заједничко песнику и магу ослобађање скривених енергија у језику, изговарањем речи, зазивањем њиховог скривеног смисла.  

Коментари2
f3d96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan petrovic
Свака част Белићу, што се труди да испоштује версификацијске норме, али преводи су му у суштини- слаби. Никола Живановић је много бољи преводилац- поезије, но многи га игноришу- интелигентни из зависти, глупи- из глупости, маса- због масовности, а он самога себе из- лудости. Живи били...
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Pri otvaranju Kalifornije ,davne 1910g. u Ameriku je iz Srbije odvedena grupa Srpskih seljaka da osnuju proizvodnju suvi sljiva. Srbija je tada bila svetski proizvopdjac. U Sarkamentu ( Silikan Vale ) postoji i danas pravoslavna crkva koji su oni sazidali . Postoje i vernici Srpskog porekla ali oni ne govore Srpski.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља