четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57

Суд Суботици вратио земљу, град се жалио

Суботица је својевремено 700 хектара земљишта противзаконитом одлуком отуђила и дала црквама и не жели је назад упркос судској одлуци јер у граду сматрају да ова земља треба да остане у рукама цркве и газда који је обрађују
Аутор: Александра Исаковпонедељак, 04.09.2017. у 21:33
(Фото М. Тумбас)

Суботица – Није уобичајено, али дешава се: док суд враћа граду имовину и са њом и потенцијални приход од око 140.000 евра годишње, град се жали на такву одлуку не прихватајући је.

На овакав закључак наводи жалба коју је Градско правобранилаштво изнело на неправоснажну пресуду Вишег суда у Суботици, донету у поступку који је против града покренуло Републичко јавно правобранилаштво.

Судија Вишег суда Жужана Фелди донела је пресуду којом утврђује ништавост одлуке скупштине, тада Општине Суботица из 2007. којом се Српској православној цркви, Римокатоличкој цркви и Евангелистичкој хришћанској цркви уступа државно пољопривредно земљиште на коришћење. Суд је такође одбио приговор о својој ненадлежености који је проследио „Политици” портпарол Вишег суда Рајко Маравић, самостални саветник.

Иако, формално губитник у спору, град је овом пресудом на добитку јер суд укида одлуку којом се укупно 700 хектара државног земљишта без накнаде даје на располагање црквама до окончања процеса реституције. Суд је ценио да је та одлука противзаконита, на шта је и правобранилаштво указивало, те да тих 700 хектара треба да остане на располагању држави, односно граду. То значи да би се ова земља уместо у рукама приватника, којима је црква дала на обрађивање под условима који нису јавно познати, била део лицитације државног земљишта. У просеку, хектар земљишта у Суботици и околини издаје се у закуп за око 200 евра годишње, и рачуница показује да је градска и државна каса, ускраћена за око 140.000 евра на годишњем нивоу.

„Жалбу смо уложили због тога што је таква одлука Скупштине града”, за „Политику” је рекла Славица Дамјанов-Петровић, градски правобранилац. Наиме, на два досадашња покушаја да се укине спорна скупштинска одлука, одборници никада за то нису дали сагласност, иако се мењао састав скупштинске већине.

На одлуку Вишег суда жалбу је  24. августа поднео адвокат Бојан Узелац, у име све три хришћанске цркве. „Жалили смо се из свих законом предвиђених разлога, а сматрамо да у овом случају није надлежан Виши суд у Суботици, већ Управни суд. Спремни смо да у случају за нас неповољне одлуке Апелационог суда искористимо право на ревизију пред Врховним судом”, каже Узелац за „Политику”. Он наводи да је СПЦ то своје право већ искористила у одвојеном, али повезаном предмету када се пред Врховним касационим судом изборила за одлуку да се забрани лицитација спорног земљишта. „Оспорили смо право Министарства пољопривреде да издаје у закуп и убира приход са земље која је предмет реституције, а нама се ускраћује право да користимо ову земљу” наводи адвокат.

У допису Вишег суда из Суботице наводи се да ће предмет, заједно са изјављеним жалбама, бити прослеђен Апелационом суду у Новом Саду и да пошто се ради о неправоснажној пресуди за сада не могу детаљније коментарисати њену садржину.

Питање „црквене земље” готово деценију је и политичко и економско питање које потреса град. Када је укидање спорне градске одлуке о додели 700 хектара земље било на седници Скупштине града ни одборници ДС-а, док су имали већину, нити СВМ-а ни СНС-а нису хтели да је подрже. Спекулисало се да иза те неспремности у ствари стоје пољопривредни тајкуни који обрађују ову „црквену земљу”, те је та спрега постала јача и од закона и од одлуке министарства да се сва државна земља мора наћи на лицитацији.

У међувремену, кроз процес реституције СПЦ у Суботици враћено је 59 хектара, а Римокатоличкој цркви 39 хектара. Према подацима из Агенције за реституцију од 9. марта ове године одбачено је  60 захтева СПЦ, навела је Магда Рузман, републички јавни правобранилац. Она тврди да цркве нису доставиле податке о томе колико површина траже у процесу реституције ни на које се парцеле то односи.

Занимљиво је да иако је црквама враћен део пољопривредног земљишта оне за толико нису умањиле парцеле које су добиле од града на бесплатно коришћење.


Коментари4
6ba11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran mazić
Još jedan primer kako je država loš preduzetnik. Da je predmetna zemlja vraćena starim vlasnicima ne bi mogla biti predmet ovakvih manipulacija i zloupotreba.
Alisa
Zar nije takvo ponasanje Grada, odnosno nadleznih u Gradu, krivicno delo teskog ostecenja i umanjenja drzavne imovine? To je jednako kradji.
Alisa
Pazljivo procitano, komentar stoji.
Препоручујем 2
Маја М:
Убудуће пре коментара пажљиво прочитајте.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља