недеља, 24.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:58

После ТВ дуела све по старом

Дебата Ангеле Меркел и Мартина Шулца није отклонила недоумицу ко ће стати на чело нове владе у Берлину, али је подстакла спекулације о наставку досадашње коалиције
Аутор: Милош Казимировићпонедељак, 04.09.2017. у 22:00
Сучељавање Меркелове и Шулца и даље је главна политичка тема у Немачкој (Фото: Ројтерс/Ф. Беншч)

На западу ништа ново: недељно сучељавање Ангеле Меркел и Мартина Шулца – кандидата за будућег немачког канцелара или канцеларку – није отклонило недоумице око питања ко ће после избора 24. септембра стати на чело нове владе у Берлину.

Мартину Шулцу, изазивачу немачке канцеларке Ангеле Меркел, пошло је за руком да у неколико наврата изненади гледаоце, своју супарницу, па и партијске другове на левом крилу грађанског центра – наговештајем значајни(ји)х промена у политици социјалдемократа који од епохе последњег канцелара ове странке Герхарда Шредера константно губе подршку бирача.

Шулц је најавио промене у пензионој политици, у образовању и у постављању према наменској индустрији Немачке – бар када је реч о извозу оружја. Међутим, према општој оцени коментатора, Шулц није успео у намери да се покаже у јавности као бољи (будући) канцелар који би био кадар да подстакне далекосежније промене, пре свега у домену који највише интересује Немце – у области социјалне политике.

Меркелова, искусна шефица немачке владе, уједно политичар са најдужим стажом на тој позицији у Европи, није се упуштала у детаљније расправе. На сваку критику је одговарала да су о спорним одлукама њене владе саодлучивали социјалдемократи, као млађи партнер у коалицији, те да Шулцова критика не представља ништа друго осим признања да је његова сопствена странка водила погрешну политику.

У једном детаљу се међутим показало да се програми две странке разликују само у нијансама: Шулц је критиковао питање продужетка радног стажа до навршене 70. године живота, као што траже кругови привредника у демохришћанској странци. Меркелова је узвратила да је одлазак у пензију планиран са 67 година и да се ништа неће мењати, бар не до 2020. Додала је и да лично није била ни за продужење са 65 на 67 година старости, већ да је то била иницијатива својевременог социјалдемократског министра Франца Минтерферинга. Изненађен обртом, Шулц је рекао: „Лепо од вас да водите нашу политику!”

Ова епизода само је један од примера „пријатељског” надмудривања двоје кандидата које је оставило простор за спекулације да су се две велике странке већ припремиле да после избора наставе као и до сада – као партнери у такозваној великој коалицији демохришћана и социјалдемократа.

Шулц је, истини на вољу, одбио да искључи могућност коалиције са Левицом, са реформисаном странком некадашње источнонемачке Јединствене социјалистичке партије и индиректно најавио могућност преузимања власти на челу коалиције. Ипак, судећи према резултатима испитивања јавног мњења који се сваке недеље објављују, реалне шансе су мале да та коалиција буде оформљена. СПД константно бележи између 22 и 24 одсто бирачке наклоности, Левица између осам и девет одсто, а Зелени око осам процената – све укупно недовољно за апсолутну већину у Бундестагу. Са друге стране, опоравак либерала и њихове странке ФДП, која већ месецима бележи око осам одсто бирачке наклоности, отворила би могућност за формирање „мале” коалиције са демохришћанима, као у мандату претходне владе, када је тандем Меркелова–Вестервеле водио политику најмногољудније и најбогатије државе ЕУ. Тако посматрано, о саставу будуће владе одлучиваће (не) успех малих странака које би могле да оформе коалицију са једном од две велике партије.

Овде не би требало запоставити ни значај евентуалног успеха крајње десничарске странке АфД која се по правилу обраћа потенцијалним бирачима демохришћана и одузима им гласове. Али, Меркелова је у телевизијском дуелу повукла популистички потез и најавила заокрет од досадашње политике добродошлице мигрантима. Штавише, најавила је да ће владин приоритет у следећем мандату бити опремање технике и кадрова северноафричких обалских стража – пре свега у Либији – да би се тако ефикасније зауставио прилив избеглица и миграната у Европу.


Коментари1
16a2a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Ovo je sve samo jedna lepo rezirana demokratska predstava u reziji dve najace stranke koje suuostalom i koalicioni partneri. Pitanje je samo ko ce biti na celu a ko odmah iza njega a to pitanje je vise retoricko jer odgovor znaju svi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља