среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:07
КРУПНИ ПЛАН

Језичко измотавање на друштвеним мрежама

Осим такозваног новосрпског који је лансирала нова генерација, а за који је карактеристично углавном скраћивање речи и увођење англицизама, још један вид неписмености уводе они који језик знају, али намерно греше или измишљају накарадне речи да би се забавили
Аутор: Гордана Поповићпонедељак, 04.09.2017. у 21:22
Новица Коцић

Не треба више ловити неписмене огласе типа „Издајем стан, кухиња са шпаис, купатило с каду”, или „Налазимо се на колективни годишњи одмор”, да бисмо се смејали и указивали на недовољно познавање граматике српскога језика. Са таквом неписменошћу сусрећемо се данас свакодневно на друштвеним мрежама (нажалост и у многим медијима!).

Састављен је и списак најчешћих правописних грешака на „Фејсбуку”, „Твитеру” и другим мрежама и оне се углавном не разликују од оних које људи и иначе најчешће праве.

Далеко већи проблем, међутим, јесте то што друштвене мреже доносе нове моделе неписмености. Осим такозваног новосрпског који је лансирала нова генерација, а за који је карактеристично углавном скраћивање речи и увођење англицизама, а што иначе данас постоји у свим језицима и прећутно се прихвата, јавља се још један вид неписмености који уводе они који језик знају, али намерно греше или измишљају накарадне речи да би се забавили. Ту може да се говори чак о иронизирању неписмености, али не би се могло рећи да је то добар начин на указивање туђих грешака, јер онај ко не зна језик, не разуме ни иронију, па се најчешће ствара конфузија.

Дакле, на друштвеним мрежама многи, па и они високообразовани, бирају игнорисање правила правописа па тако „неписменост” (стављена овде под знаке навода јер није стварна већ се ради из забаве) постаје стил језика на друштвеним мрежама. Грешке се намерно убацују, инсистира се на њима, скраћују се речи, али не као у „новосрпском”, где млади на пример бришу вокале, па уместо „мислим” пишу „мсм” и слично, већ се језик карикира, речи се скраћују нелогично, избацују се слова насумице па врло често не може да се протумачи ни шта је дотични написао. Тако код ових корисника друштвених мрежа хлеб постаје не чак ни „’леб” него „леп” („леп ти твој”, пишу они), јесам ли постаје „есам ли”, немам је „неам”, значи се пише „начи”, а и недавно отворена „Икеа” у Београду код њих је већ постала „Икеја”.

Зашто се инсистира на оваквом измотавању са сопственим језиком? Да ли је то заиста толико забавно? Нема много истраживања о језику на друштвеним мрежама, а и она која постоје највише су се бавила „новосрпским”. Језик као жива материја која се мења дозвољава нови говор нa интернету који је нестандардан и толерантан према граматичким грешкама, али ово у шта су га претворили ови „забављачи” може довести до нове конфузије. Првенствено код младих који још довољно не познају језик с обзиром на тенденцију у овдашњем образовању да правопис није важан.

Језички стручњаци сматрају да језик на друштвеним мрежама, иако писан, поседује у великој мери карактеристике усменог језика и да свакако није поуздан показатељ нивоа савладаности стандардног језика у нашем друштву. То је тачно, поготово ако се узму у обзир и такозвани забављачи који намерно кваре ту слику.

Наравно, нико никоме не може да забрани овакву забаву, јер друштвене мреже сваки корисник схвата као своје неприкосновено место слободе изражавања, али једно истраживање, првенствено потребе да се сопствени језик до те мере унакази, можда би дало неке одговоре. У противном, писање на друштвеним мрежама постаће до те мере неразумљиво да ће неки потенцијални давалац огласа, и сам неписмен, завапити „Дајем часове на граматику”.


Коментари19
bb3c5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рајна
Молим вас, Политика, немојте у том накарадном језику кога назвасте "нови српски" користи реч "српски" јер тиме помажете онима који тај одвратни, смишљено убачен говор бескичмених, неписмених "папагаја" који придодају непотребне англосаксонске изразе у српски језик и тиме уништавају српско битисање у целини.
Slobodan Vlaski
Meni recimo vise od pravopisa i izmotavanja smeta kada nas Predsednik ili ministar spoljnih poslova izjave nesto tipa: "Nema niko da vas dira". Takva recenica je na toliko nivoa nejasna, da je mozemo svrstati u umetnost. Jos gore je kada nasi sugradjani, mahom Beogradjani, izjave nesto tipa: "Nece da dodje". Ja nisam siguran da li misle na optativno znacenje: "Ne zeli da dodje" ili na futur: "Nece doci". Mislim da ni samim ljudima iz doticnog regiona razlika nije jasna. Ovo dolazi do izrazaja na kursevima stranih jezika, gde Beogradjani po pravilu jako tesko shvataju upotrebu npr. konjuktiva i oslanjaju se na ucenje primene napamet jer u svom jeziku ne prave razliku izmedju njemu blisko optativnog i indikativnog znacenja. Mozda ne bi bilo da i skole o tome malo povedu racuna umesto sto deci uporno guraju u glavu razlike izmedju odnosnih, upitnik i stokakvih zavisnih recenica, sto nema nikakvu primenu u svakodnevnom kovro.
Mile
Докон јарац и попове ... брсти. Или тако некако. Дијалекти су богатство српског језика, и надам се да ће се људи све мање повиновати арбитрарним нормама. А игре са језиком су само израз креативности и духовитости. Ај, уздравље!
Јадранка
Шта изјави и остаде жив!? Већу глупост одавно нисам прочитала!
Препоручујем 2
Jelena
Страшан је и нови акценат код млађих генерација, којим је њихов говор преплављен: рођЕндан, идемо таксИјем, молИм те и остало. Да ли су то сада већ потпмци неких људи који су се доселили са неких других говорних подручја, да ли је до телевизије или једноставно необразовања...
Скерлић
Колико сам видео у коментарима свима су уста пуна неписмености других да своју не виде! Основно правило Српског језика је ћирилица а не наметнута латиница, нико од коментатора није се потрудио да коментар напише на Српском писму ћирилици. Пођите прво од себе а онда гледајте и коментаришите друге!!!
Srba, Vlelika Britanija
Lazare mislim da je pitanje kako bi trebalo da se pise: da li 'srpskog' kako sto kaze SADASNJI pravopis ili 'Srpskog' kao sto pise Скерлић. Setite se sta je rekao veliki Mesha Selimovic; ime ovna se pise sa pocetnim velikim slovom slovom a imena religija kao hriscanstvo I islam malim slovom? Koliki uticaj na pravopis srpskog jezika je imao poglavnik za srpsko-hrvatski jezik?
Препоручујем 0
Lazar
Reč "srpskog" u "Srpskog jezika" i "Srpskom pismu" piše se malim s, za početak, Skerliću. Kad već polazimo od sebe... Mogu ovo da napišem i ćirilicom, za slučaj da ne čitate latinicu.
Препоручујем 26

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља