понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24

Оставштина Милутина Миланковића расејана по светским архивама

Један од драгоцених оригиналних рукописа књиге о климатским променама налази се у Мађарској академији наука, а настао је током петогодишњег заробљеништва славног научника
Аутор: Александар Апостоловскипонедељак, 04.09.2017. у 22:00
Миланковићев богат научни тестамент налази се у музејима и библиотекама градова у којима је живео и радио, а то су Даљ, Осијек, Беч, Будимпешта, Грац, Фрајбург, Хале, Минхен, Лајпциг... (Фото Удру­же­ња „Ми­лу­тин Ми­лан­ко­вић”)

Милутин Миланковић посматра нас са новчанице од 2.000 динара, а његово благо лице као да нам опрашта немар према њему. Један од највећих српских научника био је много цењенији у свету, а протоком времена које је управо он математички тачно предвиђао, постајао је и код нас све поштованији као један од истинских великана науке. И како време тече, његова заоставштина је све актуелнија. Аутор астрономске теорије климатских промена, којом је објаснио мистерију ледених доба и тиме указао на опасност човековог немара према природи, као да је био и пророк своје судбине. „Нисам се бринуо о томе како се стичу паре, већ како се стичу знања”, написао је.

Отуда би Миланковић вероватно био разочаран што га је његова отаџбина сместила на новчаницу, уместо да на једном месту прикаже његов јединствени опус. Зато је Славко Максимовић, председник Удружења „Милутин Миланковић”, у праву када дуже од шест година апелује на државу да организује прикупљање богате Миланковићеве архивске грађе и коначно оснује музеј посвећен човеку којег НАСА сврстава међу 15 највећих умова науке који су изучавали планету Земљу.

– Иза Миланковића је остао богат научни тестамент, који се налази у архивама, музејима и библиотекама градова у којима је живео и радио (Даљ, Осијек, Беч, Будимпешта, Грац, Фрајбург, Хале, Минхен, Лајпциг). Архивски материјали су необрађени, у изворној форми, многи су оштећени и тешко доступни ширем кругу корисника, па је основни циљ пројекта да се архивско наслеђе прикупи на једном месту, обради, сачува и јавности представи у електронско-дигитализованом облику – каже Максимовић за „Политику”.

Према његовим речима, до сада је идентификован највећи број места, установа заштите и приватних лица код којих се налази грађа о Милутину Миланковићу. Највећи део налази се у Архиву САНУ, али се драгоцени списи налазе и у Архиву Србије, Архиву Матице српске у Новом Саду, Астрономској опсерваторији у Београду, Архиву Народне банке Србије, Железничком музеју у Београду, Архиву Команде Ратног ваздухопловства, Архиву Водовода и канализације у Београду, Државном архиву Осијека, Архиву општине Ердут, Уметничко-историјском музеју у Бечу, Уреду за патенте из Беча, Архиву Мађарске академије наука, Архиву Мађарског метеоролошког института, Архиву Патентног уреда у Будимпешти, другим музејима и приватним архивама – каже Максимовић. Он указује да, нажалост, поменуте институције и музеји не желе да се одрекну тако драгоцене грађе.

То ствара огромне потешкоће при формирању документационог центра или музеја. Једна од могућности за решење овог проблема јесте да се доступна документација дигитализује и учини доступном свим потенцијалним корисницима у електронско-дигитализованом облику.

До сада је, каже Максимовић, углавном из домаћих извора, прикупљено и дигитализовано више од 1.000 различитих вредних докумената, од литерарних радова, научних списа до преписке са познатим светским научницима.

Архивска документа су дигитализована, категорисана и унесена у базу података. Налазе се у Рачунарској лабораторији Математичког факултета Универзитета у Београду. Полазећи од препорука Архива Србије и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Удружење Милутин Миланковић и Математички факултет Универзитета у Београду формирали су Референтни документациони центар – Дигитални легат „Милутин Миланковић”, који се налази у просторијама Удружења, у београдској Улици маршала Бирјузова бр. 53.

Посебно је значајно да се прикупи и обради документација која се налази у институцијама у Бечу, где је Миланковић живео и радио 13 година, или да се омогући приступ Архиву Мађарске академије наука. Као заробљеник-интернирац, Миланковић је пет година веома активно стварао, о чему се мало зна.

– Када се оженио 1914. године, Миланковић је отишао на брачно путовање у родни Даљ, где га је затекао Први светски рат. Аустрија је истакнуте српске интелектуалце затворила у логоре и Миланковић је завршио у Нежидару, месту на граници између Мађарске и Аустрије. Бечка научна јавност, међутим, подигла је глас и Миланковић је пребачен у Будимпешту, где се налазио у једној врсти кућног притвора. Имао је обавезу да се једном недељно јавља полицији, пошта му је цензурисана и није смео да напушта Пешту без одобрења власти. Али, Мађарска академија наука га је прихватила и омогућила му бављење науком. У Мађарској академији налази се оригинални рукопис његове књиге „Математичка теорија топлотних појава изазваних Сунчевим зрачењем”, у којој је први пут објавио своју чувену теорију о климатским променама и којом је стекао светску славу. Књига је преведена на француски језик и објављена 1920. године у Паризу, али би за српску културу и историју било драгоцено да се дође до оригиналног рукописа књиге – помиње Максимовић један од примера капиталног Миланковићевог дела које нам није доступно.


Коментари23
e9a19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
O Milutinu Milankovicu nije se mnogo govorilo u skolama nakon dolaska Komunizma 1945.O njemu kao naucniku prvi put saznajem u Australiji 1980 iz Encikopedija Britanika . U Melburnu sam kasnije sreo jednu gospodju koja je 1943 bila Milankovicev student na Beogradskom Univerzitetu. Emciklopedija Britanika Milankovicu daje priznanje za otkrivanje Ledenih Doba koji su kljucna za klimu na zemlji. Kasnije sam imao priliku da se upoznam sa Prof. Dr. Aleksandrom Petrovicem iz Beograda koji je doprineo izdanju kapitalnih dela Milutina Milankovica. Duboka sam mu zahvalan jer je produbio moje interesovanje o stvaralastvu Militina Milankovica. Vremenski Ciklusi Milutina Milankovica su jako bitni za Australski kontinent gde i manja variacija klime moze imati katastrofalne posledice po zivot na zemlji.
cofi
nije mi jasno kako su neki citaoci uspeli od ovog clanka da naprave arenu za prepucavanje izmedju prekodrinskih i ovodrinskih srba, izmedju dijaspore i otadzbine. oni koji su otisli iz otadzbine trbuhom za kruhom niko ne krivi za njihovu odluku; ma da ne mogu da shvatim odakle im toliko energije da ispoljavaju svoj gnev i bes na cinjenicu da srbija toboze nije uspela da im stvori uslove za pristojan zivot. (NB nije ni meni, ja sam preko) a toliko omrazeni ipak smognu energiju da citaju i polemisu po srpskim novinama. verovatno posle cetvrt veka napustanja. S time bas dokazuju koliko u sebi imaju tog srpskog ludila od koga su navodno pobegli. Svetski sampioni u bacanju vremena smo mi. Bavite se Milankovicem i njegovim delom, more, i ne zamarajte publiku sa vasim pricama, mi svi ih imamo. Nije interesantno.
Иван Белић
Поштовани из ПОЛИТИКЕ молим вас да објавите мој одговор, јер сумњама да ћу писати узалуд, с обзиром да се антисрпски коментари објављују и са закшњењем од 18 сати. Господине "Пупин" још више сумњам да сте Србин, с обзиром на ваш иронични коментар и завист коју и ви као и Игор Г. показујете према народу који, и ако мали, у својим недрима гаји Велике људе, по неким проценама и најзаслужније за светски програс, као што су Тесала, који је опасао планету преносом енергије на даљину својим генератором наизменичне струје и својим трансформаторима - без значајних губитака. Слично је и Пупин пренео звук са краја на крај света својим "пупинизовованим калемовима" иако су имали конкурентске изуме међу самим Американцима али не тако генијалне као ова два Србина, наше горе лист и рођеним у нашим крајевима, својевремено окупираним од А/угарске! И није их А/угарска школовала већ су их школовале вредне руке њихових родитеља и многих других Срба који су крваво радили да задовоље ту германс. аждају.
Marko Jankovic
Postovani Ivane, Mislim da bi se vecina od 4 miliona Srba koji zive u dijaspori, slozili sa gospodinom Pupinom. I ja ne verujem da je to njegovo pravo ime, ali sve sto je naveo u svojim komentarima, narocito u prvom komentaru, je cinjenicno. Ponavljam, ima skoro 4 miliona Srba u rasejanju. Svi volimo Srbiju, Liku, Baniju, Hercegovinu ili neki drugi deo Balkana sa kojeg smo otisli. Nismo otisli jer nam je bilo dobro; naprotiv. Ako i dajemo matici, dajemo starim roditeljima, babama i dedama, koji nemaju da bi ziveli dostojno coveka. Zivimo zivote i stvaramo buducnost za sebe i svoju decu koju nismo mogli imati na svojim ognjistima. Zahvalni smo onima koji u nama gledaju ljude i pruzaju nam priliku za normalan zivot. Njima smo zahvalni. Onima koji su nas silom ili politikom oterali, nismo zahvalni. Ima nas 4 miliona. Tesla i Milankovic su bili medju nama, a Vi? Nas 4 miliona je izbeglo secu knezova, a i Vama zelim to isto. Ostavite Teslu i Milankovica onima koji su ih stvorili. Pozdrav!
Препоручујем 5
Matija Soskic
@Onako samo usput. Evo najprostijeg objasnjenja Milankoviceve teorije: Ako zamislite vrh zemljine osovine, taj vrh nije stalno u istom polozaju, vec pravi krugove u ciklusima od desetak hiljada godina, zbog cega se menja ugao pod kojim suncevi zraci padaju na zemlju, sto izaziva otopljenja i zahladjivanja.Eto, u tome je sustina Milankoviceve teorije.
Sinisa
Kada se vec nisu rodili,skolovali,radili,vecina ni zivela u Srbiji mozemo im barem obezbediti ocuvanje legata i zaostavstine. Austrougarski Srbi ka sto su Tesla,Pupin,Milankovic,Dositej,Ivo Andric uglavnom se spominju u cilju nekog sovinistickog prepucavanja,a ne kako bi trebalo.
Игор Г.
Госн. Војновић, Иво Андрић је себе видео превасходно као југословена и о томе је причао и писао небројено пута, никада није себе виде као Србина, то виде само непросвећене србенде. Иначе је Андрић и од оца и од мајке Хрват. Што то вама смета није ни важно.
Препоручујем 0
Igor Vojnović
@Igor G. Ivo Andrić je sam sebe etnički redefinisao kao Srbin. Prva dva rada Milanković je objavio u Beogradu 1912. mani se lupetanja svega ti.
Препоручујем 1
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља