среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Србија и даље далеко од европског стандарда за млеко

Дозвољени ниво афлатоксина у млеку остаје 0,25 микрограма по литру, што је пет пута више него у државама ЕУ
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 05.09.2017. у 09:52
(Фото Пиксабеј)

Грађани Србије по свему судећи још дуго неће имати прилику да пију млеко европског квалитета. Недавном одлуком да дозвољени горњи ниво афлатоксина у млечним производима остане као и до сада – 0,25 микрограма по литру, држава је поново пропустила прилику да наметањем ригорознијих правила натера произвођаче да потрошачима испоручују квалитетније и безбедније производе. 

На тржишту ЕУ та граница је пет пута нижа и износи 0,05 микрограма по литру. Према недавној одлуци Министарства пољопривреде, правилник који регулише овај сегмент производње хране почеће да се примењује од 7. септембра. Остаће на снази до 30. новембра 2018. после чега би, по незваничним информацијама, могло да дође до заоштравања прописа у сектору млекарства. 

Професор Иван Станковић, председник новоформираног Савета за безбедност хране, рекао је за „Политику” да питање границе присуства афлатоксина у млеку и осталим намирницама захтева озбиљно истраживање о процени ризика.    

– Први састанак савета биће одржан следеће недеље и то је тема која ће бити покренута. Не бих паушално износио став али сматрам да Србија у том сегменту треба да следи европске стандарде – каже Станковић.     

Подручје Србије иначе је климатски подложно појави афлатоксина у житарицама – продукта плесни који су опасни по здравље људи. Стварају се на усевима, још у пољу, али и током жетве, транспорта у неадекватним складиштима, као и током прераде житарица. Најчешће се појављују у кукурузу, соји, сунцокрету, млеку и млечним производима, месу, лешнику, бадему, семенкама бундеве, пиринчу, сушеном воћу, зачинима... Концентрација ових токсичних материја расте посебно у сушним годинама каква је и ова. После „афере афлатоксин” 2012., када су се на домаћем тржишту нашле огромне количине млека заражене овом гљивицом (од до тада дозвољених 0,05 микрограма по литру), мало је учињено да се тај проблем системски реши иако је правилник од тада више пута мењан.

Непуних годину дана по избијању скандала са зараженим млеком (и кукурузом) држава је понудила непопуларно решење које је изазвало незадовољство у јавности. Изменом прописа дозвољена концентрација афлатоксина у млеку тада је „подигнута” на 0,5 микрограма по литру, уз оправдање да се тај стандард примењује у три четвртине светских земаља попут САД, Кине, Русије, већине земаља Латинске Америке и Азије. Тада је објављено да су токсиколошке студије Војномедицинске академије потврдиле да гљивице у тој концентрацији не могу да проузрокују здравствене проблеме. Било је међутим и оних који су тврдили супротно, захтевајући од државе да заштити здравље грађана и подигне стандарде у производњи сточне хране.

Већ 2014. дозвољена граница поново је спуштена на европски стандард од 0,05, али је уз притисак произвођача после свега две недеље пронађен нови компромис – правилник је опет измењен, а ниво афлатоксина ограничен на 0,25 или пет пута више него у ЕУ, а упола ниже него на преосталом међународном тржишту. И у јануару 2015. надлежни су покушали да границу врате на европску али је то трајало свега десетак месеци, када је изнова прихваћена концентрација од 0,25 микрограма која се и поред најава нових прописа задржала до данас.  

Став стручњака је да су европски стандарди и даље недостижни за српске произвођаче. Проблем је у томе што већина фарми не би могла да обезбеди довољне количине хране од кукуруза европског квалитета, па би се сточни фонд и млекарска индустрија нашли у озбиљној кризи.  


Коментари3
b720b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Ђорђевић
Најпре две исправке: афлатоксини нису гљивице, него производ свеприсутних гљивица буђи које се развијају нарочито на овлаженим биљним плодовима. Такође није тачно да наша клима посебно погодује њиховом развоју, јер су далеко више распрострањене у тропским и влажним областима. Наш проблем је неодговарајуће сушење и складиштење кукуруза који чини скоро 50% сточне хране. Нажалост, наш извозни кукуруз из 2012. постао је референца и многим студијама о афлатоксинима, јер су краве храњене претежно њиме давале млеко с уделом афлатоксина и до 0,5 мг по литру. Наравно да оптимални начин жетве, сушења и складиштења доста кошта, али губитак тржишта због зараженог кукуруза кошта још више.
Ilic Momcilo
Laicki gledano,da bi zivotinsko meso ili mleko bilo zarazeno,recimo alfatoksinom,treba da se koristi hranom koja sadrzi navedeni otrov.Zato pitam,da li odgovornost za visak te otrovne materije,snose prizvodjaci ili korisnici koji time hrane goveda radi proizvodnje mleka.U ovom delu teksta se pominju samo proizvodjaci mleka,sto me je navelo na ovo pitanje.I cija je odgovornost,nepostojanje odgovarajuce biohemijske laboratorije,sa sigurnim rezultatima ispitivanja.
Ljubisa Vukovic
Dobro ovo je jedna strana date okolnosti- kod nas je ' standard' za prisustvo aflatoksina u mleku i proizvodima od mleka 0,25 mikrograma po jedinici mase proizvoda a EU standard iznosi 0, 05 mikrograma. Sta je druga strana, odnosno koje mlekarske industrije kod nas mogu ispuniti taj zahtev? Verujem da neko od proizvodjaca ovde ima isti ili priblizno isti ispunjen EU standard. To jeste jedna od komercijalnih referenci pa cudi da oni, ako ih ima, to ne koriste kao referencu pouzdanosti proizvodnje i kredibilnosti? Ili to ne mogu potvrditi u akreditovanim laboratorijama. Ako je tako onda je u pitanju ' stara prica' da jos uvek nismo resili pitanje nacionalne laboratorije. Koliko dugo, decenija nam treba da adekvatno utrosimo namenjena nam sredstva EU za to? Cudi odnos proizvodjaca prema sopstvenoj 'praksi' ( ako su je identifikovali)- GMP, GHP?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља