четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Привредни раст од три одсто – неостварив

Стаменковић: Ако у овој години достигнемо економски раст од два одсто, биће врло добро. – Николић: Суфицит у државном буџету сто милијарди динара, јавни дуг смањен за милијарду евра
уторак, 05.09.2017. у 14:38
(Фото Танјуг/З. Жестић)

Нема изгледа да се оствари пројектовани и очекивани раст бруто домаћег производа (БДП) у 2017. од три одсто, изјавио је Стојан Стаменковић, координатор истраживачког програма „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ), на представљању новог броја овог месечника Економског института. Привредни раст ће у овој години бити осетно нижи, казао је он, што је последица проблема са енергетском производњом почетком године и пада пољопривредне производње условљен сушом, али и веома ниских инвестиција, чији је реални раст дубоко испод очекиваних и неопходних вредности.

– Ако у овој години достигнемо раст БДП од два одсто, биће врло добро, иако Међународни монетарни фонд још стоји на становишту да је могућ раст од три процента – казао је Стаменковић.

Он је указао да је реалан раст инвестиција од два одсто у првом полугодишту, што не иде наруку планираном повећању БДП од три одсто, а не охрабрују ни стране директне инвестиције (СДИ), које су као и прошле године. Стаменковић је подсетио да за неопходни вишегодишњи економски раст од четири-пет одсто инвестиције треба да достигну 25 одсто вредности БДП, а трећину од те суме требало би да чине страна директна улагања.

– Идемо из избора у изборе, што не погодује инвеститорима, али се надам да ће се ова ставка инвестиција поправити – казао је Стаменковић, уз опаску да су издаци из јавне потрошње за инвестиције у првих шест месеци биле мање 20 одсто него у истом периоду лани.

Он је приметио да је грађевинска производња у Србији у првих шест месеци повећана само у Београду, док је у остатку земље забележен пад од три процента. Притом је изразио недоумицу да ли ће све то што се гради у главном граду доприносити привредном расту.

Према подацима Републичког завода за статистику, подсетио је Стаменковић, пораст свега створеног у првом полугођу, у поређењу са истим периодом прошле године, износио је 1,2 одсто. Овако низак пораст БДП, у првих шест месеци, последица је пада бруто додате вредности у електропривреди 15 процената у првом тромесечју и више од 11 процената у целом полугођу. Поред тога, догодио се пад пољопривредне производње у првом полугођу више од девет одсто, као и пад производње грађевинарства, где је бруто додата вредност у овом периоду смањена за готово три процента.

Погоршава се и слика спољнотрговинске размене. Иако је извоз у периоду јануар-јул достигао безмало 8,7 милијарди евра, што је 13,2 одсто више него у истом периоду лане, истовремени раст увоза од 13,2 одсто (15,8 милијарди евра), повећао је спољнотрговински дефицит за 309,5 милиона евра и највише утицао на пораст полугодишњег дефицита текућег рачуна, који је премашио милијарду евра, за 332,2 милиона евра, односно 48,3 одсто.

У јулу је успорена динамика раста зарада и промета у трговини на мало.

Према речима Ивана Николића, уредника МАТ-а, лепша страна седмомесечних дешавања у српској економији је суфицит у државном буџету од сто милијарди динара, смањење јавног дуга за милијарду евра, ниска инфлација и јачање динара.


Коментари6
d44e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan.R.Tošić
Naravno da je potrebno graditi puteve,ali njihov uticaj na rast BDP je minimalan,i gradnjom puteva se neće povećati minimalna cena rada po satu,neće se povećati ni kupovna moć građana,Srbiji je potreban 5 godišnji plan ubrzanog razvoja sa eksploatacijom postojećih prirodnih resursa,izgradnjom 2 Hidroelektrane i 2 Termo elektrane,i konkretnim ulaganjem u poljoprivrednu proizvodnju sa obaveznim državnim subvencijama za otkupnu cenu proizvoda sa zaštitom proizvoda i osiguranjem prinosa,država bi imala tada rast BDP od 7-10 % u kontinuitetu dug niz godina,a dosadašnjom nakaradnom fiskalnom politikom i nakaradnom konfuznom ekonomijom ostaje nam jedini parametar rasta BDP u poljoprivrednoj proizvodnji,koji zavisi od vremenskih uslova i nepogoda,svi ostali parametri koji direktno utiču na rast BDP su u opadajućem trendu bez tendencije rasta u industrijskom i poljoprivrednom i privrednom sektoru.Rešenje postoji,prirodni resursi postoje,ali nema dugoročnog plana razvoja,nema ko da ga sastavi !
albion
Bitno je koliki je rast industrijske proizvodnje, to je konstanta. Poljoprivreda, turizam, saobracaj osciliraju. Ako sledeca godina bude rodna, mozda ce BDP rasti i preko 5% zbog podbacaja ove godine i male osnove.
Ivan Tomic
Rast BDP od 2% je sraman i porazavajuci rezultat i to svima treba da bude jasno. Trenutno je u Evropi i to narocito u istocnom delu, period ekspanzije i stope rasta idu i do 5-6% (kao na primer Rumunija) i ovo sto se desava u Srbiji je samo jasan pokazatelj da je ekonomska situacija jako losa jer se smatra da je period krize iz 2008 godine prosao. Sve ono sto cujemo kao "izuzetno stanje ekonomije zahvaljujuci..." je zapravo jedna velika obmana posto je svetska ekonomija u fazi rasta pa to nije zaobislo ni Srbiju, ali je ovde rast jako mali i pored niske osnove...
saaale
Situacija nije uopste sjajna ali je mnogo bolje nego 2012. Ja sam privatnik i uspeo sam da povećam svojim zaposlenima plate za 20-ak posto. Toliko se povećala i moja zarada.
Игор Г.
Ма, све је то лепо али нико да нас обавести о оном најважнијем, колики је унутрашњи дуг државе и између привредних субјеката, колико предузећа је у блокади више од три месеца, колико стечаја има а дуже трају од 4 године, БДП није једини показатељ економије у држави.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља