субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:50

Бледски форум: Приступни процес треба да буде предвидљивији

Приступни процес треба да буде предвидљивији и јаснији, затражили су на Бледу министри спољних послова земаља западног Балкана.
уторак, 05.09.2017. у 17:58
(Фото Танјуг/Д. Гол)

БЛЕД - На панелу о проширењу ЕУ на Западни Балкан, шефови дипломатија указали су да процес често предуго траје, те наводе да ако није предвидив може да се изгуби подстрек за реформе, а као негативан пример лошег приступа ЕУ наведена је Македонија.

Министар спољних послова Албаније Дитмир Бушати рекао је да ЕУ има трансформативни утицај на регион и земље.

„Данас видимо да је много мирнија атмосфера него је била пре 10, 15 година и то је захваљујући европској перспективи, али и сарадњи САД и ЕУ, и улоге та два стратешка партнера у региону”, објаснио је он.

Ји: Процес трансформације у интересу и Брисела и региона
БЛЕД - Званичник америчког Стејт департмента Брајан Хојт Ји изјавио је данас на Бледу да су интеграције и трансформација западног Балкана у интересу Брисела и региона, и додао да је спремност за то са стране европских институција оно што тренутно недостаје.
Истичући да је Европска унија можда најважнија појединачна снага за остваривање просперитета и мира у Европи у историји, амерички званичник истиче да земље региона морају да поседују максималну вољу да се трансформишу како би постале чланице ЕУ.
Неке, међутим, земље Балкана нису донеле ту одлуку и нису опредељене до краја чланство у ЕУ, додао је он.
„Једном сам разговарао са једним званичником из региона и питао га: Зашто не ставите сва јаја у ЕУ корпу, односно зашто се не посветите 100 одсто критеријумима из 'аки коминотера', зашто седите на две столице у исто време?”, рекао је Ји.
Према његовим речима, одговор је био да земља не седи на две столице у исто време, већ држи две гране и да једну неће пустити све док не буде сигурна да је друга грана максимално чврста.
„Тако да је то двострани процес и ЕУ мора да буде потпуно спремна да прихвати оне које треба да се трансформишу, а те земље треба да да буду сигурне 100 одсто да желе да буду део ЕУ, а не 50 одсто”, истиче амерички званичник.
Реформе су кључне и неопходне за транформацију, а институције ЕУ, НАТО или било које друге треба да буду спремне да прихвате да је и у њиховом интересу да се трансформација догоди, а то недостаје, напоменуо је он.
Сасвим је могуће да земље региона остану изван ЕУ, иако је од виталног интереса да их ЕУ има у свом чланству, закључио је Ји. (Танјуг)

Бушати је казао да је Албанија спровела масивну правосудну реформу, и све је вођено под кишобраном приступног процеса, те да не би било могуће албанским властима да то учине сами, и да нема европске перспективе.

Казао је да је забринут због непредвидивости процеса, те казао да он мора бити предвидљивији.

„Као и студенти, ако имате датум добро се припремате за њега. Потписали смо С СП 2006. И тада, када су ме питали када Албанија може постати чланица, рекао сам за 10 година, а сада 11 година после тога, поново бих дао исти одговор”, казао је Бушати.

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Игор Црнадак потврдио је да је ЕУ за његову земљу имала трансформативни ефекат, и указао да су огромна очекивања од европске перспективе и будућности.

Рекао је да су региону потребне прецизне и конкретне поруке од европских партнера, већа предвидивост процеса.

„Када говоримо о томе то не значи да желимо да нам је циљ да избегавамо испуњавање наших обавеза”, поручио је он.

Када је реч о БиХ Црнадак је указао да је проблем што су институције слабе, те преовладава неповерење, а услед тога млади, иако имају добар посао, напуштају земљу.

„Требало би ЕУ да посвети већу пажњу да нам помогне у изградњи снажних, независних институција. То би брже вратило поверење у институције И донело неку врсту позитивне перспективе. Било би добро ако би добили неку врсту јасног става од ЕУ, везано за обавезе сваке земље по систему 'ако буде тога, у то време ћете добити то'“, нагласио је он.

Шеф црногорске дипломатије Срђан Дармановић истакао је да Црна Гора верује у ЕУ, као и у то да треба да постане чланица, па зато вредно ради на томе.

„Верујемо да ЕУ требамо ми колико она нама треба, јер је овај регион треба додатне изворе стабилности, како за економски, тако и демократски развој, а то је ЕУ”, нагласио је он.

Истовремено је истакао да земље региона не желе да Берлински процес буде нека замена за процес проширења ЕУ.

„Не желимо да се преко Берлинског процеса ради на стварању некакве иницијативе за сарадњу на Балкану, која би требало да постане нека чекаоница, да нам се каже да имамо своју унију, да треба да је развијамо, па да ћемо када дође време бити примљени у европску породицу. Желимо 'регата принцип', да свака земља буде евалуирана на основу својих успеха. Верујемо да ће успех сваке земље бити успех целог региона”, објаснио је Дармановић.

Због тога, како сматра, ЕУ мора да покаже региону да је проширење озбиљан процес, а не само нека реч.

„Ми морамо да урадимо наш посао, али и ЕУ мора да покаже да је потпуно привржена ширењу, да је то најбољи одговор у дебати о будућности Уније. ЕУ неће бити потпуна без апсорпције Балкана”, поручио је Дармановић.

Заменик министра косовског министра иностраних послова Валон Муртезај рекао је да Косово дели вредности ЕУ и европске породице, те да је европски процес већи подстрек од препрека које су на том путу.

Процес, како је додао, међутим, дуго траје, посебно имајући у визу глобалне изазове са којима смо суочени.

Министар иностраних послова Македоније Никола Димитров подвукао је да је његова земља пример како не треба да се спроводи процес ширења.

„На Македонији могуће је научити лекцију шта не треба радити према западном Балкан. Потписали смо С СП 2001., постали кандидат пре 12 година, и сви успеси су од тада игнорисани због политичког проблема са једном чланицом ЕУ. Затим је дошло до обустављања реформи и ескалацији, током које су људи упали у скупштину. То је шта може да се деси једној земљи када нема перспективе”, објаснио је он.

Димитров је казао да је Македонија и пример шта се дешава када се „смекша” извештај о напретку, када нема довољно искрености у евалуацији стања, као и када једна земља обустави реформе.

„Македонија је била увек на правој страни историје, а у последње три године успели смо да направимо хаос. Зато апелујем да земље кандидати реформе схвате озбиљно, а земље чланице да схвате проширење озбиљно”, казао је он.

Министарка иностраних послова Хрватске Марија Пејћиновић Бурић, као представница земље чланице ЕУ на министарском панелу, рекла је да ако приступни процес нема трансформативни ефекат онда се нешто погрешно дешава.

„То може бити на обе стране - ако кандидати не чине довољно у обављању својих задатака, или ако ЕУ није поставила добар систем надзора”, уверена је она.

Шефица хрватске дипломатије рекла је да у прошлости за неке кандидате није био трансформативним ефектом, јер се радило о земљама које су биле потпуно политички, економски и демократски на нивоу ЕУ, као и тржишне привреде. Али за земље у транзицији тај ефекат је потребан.

„Трансформацију можете видети само у другој фази процес. Мале кораке видите у првој фази. ЕУ мора имати јасне циљеве. Извештаје које даје уобичајено су политички избалансирани. На пуно начина се каже нешто слично, али ретко и оно што је потребно учинити”, критиковала је она.

Директор за Европу и централну Азију европске дипломатске службе Томас Мајер-Хартинг рекао је да је будућност региона у ЕУ, и да је то обећање дато давно, али поновљено недавно и то у тешким околностима по Унију.

Оценио је да се ного тога позитивног догодило у региону у прошлој години, и да је то све захваљујући ангажовањем ЕУ и снази Уније.

„Ништа се не би догодило без снаге трансформативне ЕУ”, уверен је Мајер-Хартинг.

Он је рекао да је неопходно даље напредовати, док траје мандат ове Европске комисије, како би се процес учинио иреверзибилним.

„Сви који пратили развој ЕУ видели су колико је изазов Брегзита оснажио кохезију. Очигледно нећемо остати на 27 чланица, већ ћемо расти захваљујући овом региону”, закључио је он. (Танјуг)


Коментари0
e64eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља