Код више од половине испитаних производа са тржишта Хрватске и Немачке утврђена је знатна разлика у квалитету, показала је најновија анализа коју је Хрватска, попут других нових чланица ЕУ, спровела како би указала да мултинационалне компаније дискриминишу потрошаче у сиромашнијим државама Уније. 

Парадоксално је и да су 60 одсто испитиваних производа Хрвати плаћали скупље него потрошачи у Немачкој, а истраживање је показало да само код четири од 26 испитаних артикала (15 одсто) није нађена разлика ни у квалитету ни у цени. Код чак 54 одсто утврђена је разлика у квалитету, и то у прилог потрошачима са западнијег тржишта, преносе хрватски медији.

Највеће разлике уочене су код пет прехрамбених производа и једног детерџента. Рецимо, „вуди” виршле, од пилећег и ћурећег меса, на хрватском тржишту (супротно називу) биле су произведене од откоштаног меса које се, према ЕУ прописима, не сме означавати као месо. Насупрот томе, немачки производ био је направљен од комада меса, указала је Биљана Борзан, представница Хрватске у европском парламенту. 

Борзанова је такође навела пример „Хип био” дечје хране, од пиринча и шаргарепе с ћуретином, где је производ намењен тржишту Хрватске имао знатно мањи удео поврћа а већи пиринча. Разлика је и у томе што у производу са хрватском декларацијом није било кромпира па је било и мање омега три масних киселина. Упркос свим разликама, на оба тржишта производи су стављени у промет под истом шифром. 

– Посебну тежину резултатима даје чињеница да је производ за хрватско тржиште скупљи за више од 50 одсто и реч је о производу намењеном исхрани деце – рекла је Борзанова. За разлику од сличних истраживања у Словачкој, Чешкој и Мађарској, ово је прво у које је укључило и непрехрамбене производе. Од пет тестираних велике разлике су нађене у квалитету детерџента за веш Ariel Vollwaschmittel. Показало се да је немачки производ (који је за разлику од хрватског обележен ознаком „компакт”) имао и знатно веће дејство прања при нижој температури (на 40 степени Целзијуса), док је разлика на већим температурама такође постојала, али је била мања. Упркос томе, детерџент за немачко тржиште био је за четвртину јефтинији него у радњама у Хрватској. 

Разлике су и овога пута пронађене код „нутеле” и „активија”, воћног јогурта од јагоде, а код „харибо кола” гумених бомбона, у немачком производу утврђена је знатно већа количина укупног шећера од декларисане. 

– И ово истраживање, као и ранија европска, потврдило је оправданост става више од 80 наших грађана који мисле да их мултинационалне компаније третирају као грађане другог реда. Мој посао је да Европска унија ради за људе, а ови резултати су велики допринос покушаја решавања овог проблема на нивоу ЕУ. Резултати су већ послати повереници Европске комисије за заштиту потрошача Вери Јуровој – рекла је Борзанова.

Председница Хрватске агенције за храну Андреа Грос-Бошковић током представљања ове анализе, која је изазвала велику пажњу јавности, рекла је да се квалитет производа често посматра као економска категорија, али да је важно осигурати критеријуме који ће гарантовати да разлике у квалитету не буду дискриминишуће. 

– Ако их и има оне треба да буду одраз разлика у прехрамбеним навикама или специфичностима подручја, али нипошто алиби за разлику у формулацији производа – закључила је Грос-Бошковић.

Анализа, која је у хрватским медијима названа истраживањем Биљане Борзан, планирана је дуго и детаљно. На основу одабира грађана изабрани су производи и потписани уговори са пет најеминентнијих хрватских лабораторија, по препорукама Хрватске агенције за храну.

– Обећано – учињено! Након што се у анкети 800 грађана изјаснило које производе желе да тестирамо, и пошто је Хрватска агенција за храну урадила научни оквир пројекта, стручњаци су набавили узорке у радњи у Минхену и уговорили анализе с најбољим хрватским лабораторијама. Возило за транспорт било је посебно опремљено како не би дошло до кварења и контаминације производа. Куповина узорака била је максимално транспарентна, како не би било основе за оспоравање резултата – објаснила је Борзанова. 

Она је за агенцију Хина истакла да је ово једино истраживање у ЕУ које укључује и детерџенте и хигијенске производе. Због тога, нагласила је, после ових резултата нико неће моћи да тврди да је реч о укусу локалних потрошача. 

– Јер ако то и стоји за храну, сигурно нико не може да докаже да хрватски потрошачи воле детерџенте који слабије перу – рекла је Борзанова која је иначе сносила трошак овог пројекта из буџета заступника за промотивне активности.