недеља, 19.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:27
СРПСКИ ТУРИСТИ У СЕВЕРНОЈ КОРЕЈИ

Вође као богови

Пропаганда ради своје, али није баш све онако како се представља у медијима, прича Филип Милосављевић
Аутор: Јелена Кавајауторак, 05.09.2017. у 22:00
(Фо­то Филип Милосављевић Instagram.com/celi svet)
Прослава националног празника у Пјонгјангу (Фо­то Филип Милосављевић Instagram.com/celi svet)
Српски и италијански туристи испред маузолеја посвећеног оцу и деди Ким Џонг Уна (Фо­то Филип Милосављевић Instagram.com/celi svet)

Док свет стрепи од нуклеарног рата због непредвидљивих потеза севернокорејског вође, Филип Милосављевић уверен је да неће бити сукоба и планира да ускоро води још две групе у изоловану корејску републику. Када су кренули одавде у прву организовану туристичку посету Северној Кореји, 11 авантуриста знало је за трагичну судбину америчког студента који је тамо ухапшен због наводне крађе пропагандног постера, експресно осуђен на 15 година затвора, па после 17 месеци мучења пуштен, да би у јуну преминуо по повратку у САД. Али учесници у овој тури, каже, добро су проучили шта се не сме.

– Забрањено је уношење пропагандног материјала било какве врсте, слика светских и севернокорејских лидера, туристичких брошура, шала са „Фејсбука”…

У процесу добијања виза потписали смо да имају право да нам проверавају телефоне. Звали су наше фирме да провере где радимо. Није смео да иде неко ко ради за медије – прича Милосављевић, који је за 14 година са својом агенцијом прошао многе необичне дестинације, али признаје да је ово било потпуно другачије од свега што је видео.

Телефоне им ипак нису претресали, али је војна официрка, пре него што ће српска група кренути назад возом у Кину, љутито затражила да један од путника избрише фотографију девојака у униформи коју је пре тога снимио.

Аранжман уговорен посредством кинеске агенције обухватио је и посету демилитаризованој зони између две Кореје.

– Тамо је ограничено кретање, доста је војске и не сме да се слика. Севернокорејски војници су били напољу, а јужнокорејски у згради, нису смели да се виде. Обрнуто је правило када су посете из Јужне Кореје. Били смо у плавој соби, фактички на територији две државе, где су се водили преговори за потписивање примирја. Севернокорејци су поносни јер тврде да су победили – прича Милосављевић.

У градовима су посећивали дечје театре у бројним центрима за таленте, акробатске представе, ишли на куглање са локалцима, пили севернокорејско пиво које домаћини хвале као најбоље на свету.

Цивилизовано, чисто, организовано, ограничено, строго контролисано... речи су које наш саговорник често понавља док преноси утиске. Инфраструктура у Пјонгјангу је, кажу, боља него у Београду, а град се гаси у девет увече, када сви одлазе на спавање.

Фарме у унутрашњости личе на наше задруге, села су чиста, зграде окречене, а људи, пристојно одевени у неку од локалних варијација одеће, нису деловали да су гладни.

– Не могу да верујем да је све било намештено и специјално изрежирано за шест дана за нас једанаесторо – каже Милосављевић.

Било им је дозвољено да уђу у само једну продавницу, а претходно су разменили новац уз строги надзор водича и нису смели да фотографишу унутрашњост. На рафовима су углавном локални и кинески производи. На ауто-путу за четири сата вожње нису видели више од два аутомобила, јер локално становништво мора да има посебна одобрења за кретање ван свог места.

И групи из Србије кретање је било ограничено по испланираној траси, без могућности да, на пример, самостално оду у ресторан. Све време су их пратила два водича и камерман њихове телевизије, који им је на крају за успомену поклонио филм од 45 минута.

С водичем, девојком Ким, комуницирали су на енглеском.

Нека питања је вешто избегавала, на пример колике су им плате. Рекла је да не зна колико вођа Ким има година, нити да ли има децу, јер су то поверљиве информације. На питање ко ће га наследити рекла је да се надају да ће живети вечно.

– Ким се на крају расплакала, рекла је да зна да су нашу земљу бомбардовали и да они добро знају како је бити погрешно представљен у светским медијима. Причала нам је вицеве о Бушу, певала корејске успаванке, а ми смо њој певали „Хеј Словени”. Рекла је да дођемо опет и пренесемо људима у Србији да су мирољубива земља која не жели никог да напада, већ само брани своје системе вредности – преноси вођа групе.

Време прве организоване посете из Србије тешко да је могло да буде горе. У јулу је Пјонгјанг тестирао две балистичке ракете дугог домета, које наводно могу да добаце до САД. Група је ушла у земљу 9. августа, у време заоштрене реторике између Доналда Трампа, који је претио ватром и бесом, и Кима, који је претио да ће усмерити ракету на америчко острво Гуам.

У медијској изолацији, без роминга и са очајним хотелским интернетом, наша група је једино могла да се ослони на информације које су из Србије добијали с хотелског телефона.

Никаква специјална атмосфера није се осећала у то време, каже Милосављевић, осим да су „спремни на било шта”:

– Хвале се да имају девет милиона војника, да су четврта сила на свету и да ће опет поразити Американце.

Статуе и портрети Ким Џонг Ила и Ким Ил Сунга, оца и деде садашњег вође, свуда су изложени и туристи морају да их фотографишу у целини, без „сечења”. Могли су да купе пропагандни материјал са порукама о снази и моћи Северне Кореје, али не и са ликовима лидера. Старији чланови групе подсетили су се времена Титових пионира, јер је на приредбама и слетовима које су пратили свуда било дечице са црвеним марамама.

– Као да сте отишли у књигу Орвела или Хакслија... Лидере третирају као богове. Пропаганда ради своје, али није баш све онако како се представља у медијима – сумира утиске, уверен да не постоји шанса да дође до сукоба, јер би цивилне жртве биле превелике.

– А стекао сам утисак да с Кинезима имају такав дил да ће их бранити – закључује Милосављевић.


Коментари28
8aeb2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Moskovljevic
Do ove situacije ne bi doslo da Koreja nije pod americkom okupacijom vise od sezdeset godina. A tu nisu da brane neku "demokratiju" - godinama su podrzavali diktaturu i nepotizam u Juznoj Koreji - vec iz svojih sebicnih interesa i da ugrozavaju Kinu i Rusiju.
Milos Moskovljevic
Nedavno je americki ratni huskac, penzionisani general Ralf Peters izjavio da je "mnogo bolje da nestane milion zitelja Koreje nego hiljadu Amerikanaca". Nacisti su bili u tom pogledu skromniji - njihovi zivoti su bili samo 100 puta vredniji od zivota "nizih" rasa. Od ostrascenog, genocidnog neprijatelja poput ovog nuklearno oruzje je najbolja odbrana.
Milos Moskovljevic
Svet strepi od nuklearnog rata zbog nepredvidljivih poteza americkog vodje ne severnokorejskog. Potezi ovog poslednjeg su predvidljivi i racionalni. I odakle vam informacija da je americki student tamo bio "mucen" 17 meseci? "Lidere tretiraju kao bogove". Kao da smo mi daleko od toga.
Леон Давидович
У чему је разлика ? Једна партија један вођа. Све идолопоклонство окренуто је једном човеку. У вишепартијским системима бројне партије бројне вође. Идолопоклонство подељено на разне партијске вође па не може бити тако изражено као у једнопартијским системима. Да идолопоклонство постоји и у вишепартијским друштвима ваљда сте видели по овацијама вођама на разним партијским скуповима. У чему је дакле разлика ? Идолопоклонство тамо и овамо, а очекивано да подељено не може бити јако као неподељено.
Bosko
Ako nista drugo ono bar u demokratskim zemljama kao sto su Amerika ili Srbija, tvoj zivot pripada tebi i mozes sa njim da radis sta hoces, ako ti se ne svidja zivot u zemlji u kojoj si se rodio mozes da se spakujes i odes i srecu potrazis negde drugde. U S. Koreji tvoj zivot ne pripada tebi nego velikom vodji, ne mozes da raspolazes svojim zivotom, ne mozes da se spakujes i odes gde hoces, ne mozes cak ni da odes do drugog grada da vidis rodjenog brata ako ti to ne dozvole vlasti a kamoli da odes iz zemlje. Tvoj zivot pripada "drzavi" i "partiji", samoproklanovanom mesiji koji je vlast kao i zivote 20ak miliona ljudi koje terorise nasledio. Koliko to moras da budes glup i bezosecajan da bi podrzavao i imao razumevanja za jedan takav rezim i jednog takvog monstruma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља