среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:41

Обновљено Старо војничко гробље у Шумарицама

За рестаураторске и конзерваторске радове на једном од три најважнија српска гробља из Првог светског рата држава издвојила 2,4 милиона динара. – На Старом војничком гробљу у Шумарицама сахрањено је и више десетина аустроугарских и немачких војника
Аутор: Бране Карталовићсреда, 06.09.2017. у 11:02
Мајстор Јово Пејичић из Српског Брода (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Старо војничко гробље у оквиру меморијалног комплекса у Шумарицама, које је формирано још у другој половини 19. века током српско-турских ратова, коначно је обновљено и сређено. Последњи рестаураторски и конзерваторски радови завршени су јуче по подне, када су мајстори сремскомитровачке фирме „Гранит Лијешће” мастилом исписали имена погинулих војника и натписе на сачуваним каменим споменицима. Стари дрвени крстови замењени су бетонским, а читава површина гробља на коме се данас налази стотинак хумки биће затрављена.

За уређење Старог војничког гробља у Шумарицама, које је готово у целости уништено после Другог светског рата, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојило је 2,4 милиона динара.

– Драго ми је што сам учествовао у овом послу. Наша стара гробља треба обновити, то су наше светиње око којих треба да се окупљају млади, да науче нешто о српској историји и да чувају сећање на своје претке који су се борили за отаџбину и гинули за слободу – поручио је мајстор Јово Пејичић родом из Српског Брода који се, каже, изненадио када је на једном споменику угледао име свог земљака.

Старо војничко гробље у Шумарицама, на коме почивају и српски војници из балканских ратова, потпуно је урбанистички уређено тек после Првог светског рата када је и проглашено за једно од три најважнија српска гробља, заједно са онима на Кајмакчалану и Битољу.


Површина гробља са стотинак хумки биће затрављена (Фото Б. Карталовић)

Комисија Спомен-музеја „21. октобар”, установе која се брине о шумаричком меморијалном комплексу, недавно је, после шестомесечног истраживања, утврдила да је на гробљу које се некада простирало на око два хектара сахрањено 3.200 војника. Највећи број војника је ту покопан током 1915, када је у Крагујевцу била смештена централна војна болница у којој су се лечили рањеници и заражени тифусом.

Упркос беспарици, гробље је некако одржавано све до Другог светског рата, али је у годинама по ослобођењу земље готово у потпуности уништено. Нова власт је желела да из свести српског народа избрише сећање на балканске и Први светски рат, а први захтев да се Старо војничке гробље у Шумарицама обнови градским властима је још пре 20 година упутио крагујевачки новинар и публициста Милослав Самарџић.

Ипак, радови на обнови гробља почели су тек овог лета, након што је држава, после ургенције града и надлежних установа културе, обезбедила неопходна материјална средства.

– Подржавам ову одлуку. У Крагујевцу је много тога порушено, што у ратовима, што у миру. Старог града готово да више и нема. Треба обновити све што је остало, све на шта смо се некада позивали. Ви новинари треба да притисните градску власт да обнови и неке друге важне ствари – сматра бивши радник „Заставе” Зоран Николић кога смо јуче затекли у шетњи крај Старог војничког гробља у Шумарицама.

Старо војничко гробље у Крагујевцу деценијама је било занемарено и препуштено зубу времена, а у фокус јавности је поново доспело јуна ове године када је „Политика” објавила текст о захтеву Немачког савеза за бригу о ратним гробовима да се у Шумарицама обележе и гробови њихових војника из оба светска рата који су ту сахрањени.

Поменута комисија Спомен-музеја „21. октобар”, коју су чинили историчари Марко Терзић, Предраг Илић и Вељко Лековић, установила је да је на Старом војничком гробљу у Шумарицама сахрањено више десетина аустроугарских и немачких војника. Према једним подацима, ту су покопани земни остаци 62 страна војника, а према другим 72.

Ова иницијатива, о којој је наш лист опширно писао, наишла је на бројне негативне коментаре у јавности, пре свега због чињенице да су војници Вермахта октобра 1941. у Крагујевцу починили стравичан злочин, стрељавши око 2.800 недужних цивила.


Коментари14
9b016
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zarije bulatović
ja sam rodjen 1954 i u školi sam učio i o balkanskim ratovima, i o prvom i drugom svetskom ratu i o solunskom procesu, i o komitama i četnicima, sve ono šte sada lažno predstavlja kao tajna istorija. ajde da vidimo danas udžbenik u kome se uči o diktaturi karađorđevića
З. Сланкаменац
@ Игор Г.... Доводећи 1940. на чело Културбунда Југославије Јозепа Јанка, Културбунд постаје масовна нацистичка организација у Југославији, а Швабе масовно прихватају немачки идентитет и нацистичку идеологију. Прозвали су себе Фолксдојчерима. Унутар те заједнице је у Југославији формирана илегална паравојска Немачка дружина (Deutsche Mannschaft) која се бавила тероризмом, герилским акцијама, саботажама и другим видовима агресивног деловања и изнутра напала Југославију још пре 6. априла 1941. г. Преко исте организације je касније спровођена сва регрутација Фолксдојчера у немачку војску, жандармерију и СС јединице. Априла 1942. г. је у Банату формирана злогласна Седма добровољачка брдска СС дивизија „Принц Еуген“ која је починила мноштво стравичних злочина у Србији, Босни, Херцеговини и Далмацији, а борила се и против Југословенске армије и на Сремском фронту. У Б. Јарку је био сабирни центра који је служио, изм. осатлог и за заштиту Ф/дојчера од одмазде за почињене злочине...!
Саша Јовановић
Обнављање гробова српских војника му дође као колатерална штета, из угла донатора. Или замазивање очију српској јавности. У следећој фази, наши преци биће проглашени агресорима, јер су бранили сопствену земљу. Нама, садашњим Србима, не прети та опасност. Јер не бранимо земљу, него је распродајемо. На радост купаца.
З. Сланкаменац
Има ли краја самопонижавању када се обнављају гробља агресорима и чиме су они то залужили и због чега су ту, у срцу Србије, изгубили своје животе и колико су они угасили живота младих људи, или домаћина, жена и деце на самим кућним праговима. Тако је АВ обновио и гробље фолксдојчерима, из чувене "Принц Ојген дивизије" у Бачком Јарку, чувене по томе што је иза себе остављала спаљен села и бандере окићене српским лешевима. Када и где су то Срби вршљали по Немачкој као окупатори и паликуће, па да се Германима прогледа кроз прсте и да се тражи реципроцитет. Овако је то акт чистог аутошовинизма и штокхолмског синдрома (љубави према непријтељу из страха). Очито је да ми тешко памтимо и брзо заборављамо што у ствари делује потстицајно потенцијалном непријатељу и са овим се мора прекинути и већ једном направити павиљон о Јасеновцу на Старом Сајмишту као би сваки новопридошли дипломата у Београду био упознат о чему се у Србији у ствари ради!
Juraj
Igore, švapske žene su bile mnogo više zaludjene Hitlerom nego nemački muškarci i to što su žene ne umanjuje im krivicu. Sirotoj švapskoj dečici, mladjoj od 10 godina (stariji su masovno već bili u hitlerjugendu) mogu da se dižu spomenici ali tek kada Nemci podignu u Berlinu spomenike za izginulu srpsku, romsku, jevrejsku i drugu decu, stanovnike Srbije i kada dobrovoljno isplate odštete za ubijenu srpsku, romsku i albansku decu u poslednjem ratu u kome je luftvafe uglavnom bila zadužena za navodjenje razornog i ubitačnog bombardovanja Jugoslavije. Nema čak ni izvinjenja za one devojčice iz Varvarina ili onu malu iz Batajnice i mnoge druge, o spomeniku da ne govorimo. Zašto ne zatraže od svojih večitih hrvatskih saveznika da u Zagrebu podignu spomenike makar pobijenoj srpskoj, dečici sa Kozare i širom Hrvatske. Kako su Nemci obeležili nasilnu smrt i proterivanje hiljade dece u poslednjem ratu u Hrvatskoj koji su zdušno potpirivali i za koji su jako zaslužni?
Препоручујем 21
Игор Г.
Очигледно да немате благе везе шта је било у Бачком Јарку. Био је конц. логор за филксдојчере у којем су већином били жене и деца. Споменик је подигнут умрлим у том логору а не припадницима злогласне СС „Прин Еуген" дивизији. Једно је одати почаст противнику а сасвим друго злочинцима. У Београду на Кошутњаку имате немачко-српско гробље погинулим у одбрани Београда 1915. Споменик и гробље су направили немци као знак поштовања према Српским ратницима.
Препоручујем 14
Прикажи још одговора
Juraj
Austrougarskim zločincima iz 1. SR nikako ne treba obnavljati spomenike za razliku od nemačkih vojnika koji u 1. SR na teritoriji Srbije shodno nekim novinskim člancima nisu činili zlodela osim dva kažnjena slučaja silovanja. Ogromna razlika je bila i u komandovanju izmedju zloglasnog Poćoreka i nemačkog Felmaršala Makenzena, koji je zbog svog časnog stava preema palim i zarobljenim srpskim borcima po zarobljavanju u Futogu od oslobodilačke Srpske vojske sa svim počastima i ličnim naoružanjem svečano ispraćen u savezničko zarobljeništvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља