среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:24

Јавни дуг Србије смањује са на 62 одсто БДП

Премијерка Ана Брнабић потврдила да ће свакако бити повећања плата и пензија, али да је у овом тренутку рано говорити о процентима
среда, 06.09.2017. у 14:02
Ана Брнабић (Фото Ројтерс)

НИШ - Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је данас да Србија има добре економске показатеље, упркос проблемима у пољопривреди и хидроенергетици због суше и да ће јавни дуг бити смањен на 62 одсто БДП-а до краја године.

Брнабић је потврдила да ће свакако бити повећања плата и пензија, наводећи да је, ипак, у овом тренутку рано говорити о процентима.

„Ми смо рекли да ће привредни раст бити највероватније мање од три одсто, колика је била пројекција и то пре свега, нажалост, због временских прилика- изузетно тешке зиме, због које је трпела производња струје, пре свега у термосектору, али и због суше која је погодила пољопривреду и производњу струје у хидросектору, али сви остали показатељи су јако добро”, рекла је Брнабић одговарајући на питања новинара.

Она је рекла да је разговарала о томе и са Фискалним саветом и да ти параметри показују да имамо „економско оздрављење”, као и извоз који је већи од предвиђеног, односно са растом од 10 до 12 одсто.

Како каже, раст се бележи и у индустрији и то шест до осам одсто.

„Имамо и смањење јавног дуга, много више него што је било планирано и данас он износи 64,5 одсто, а очекујемо да је могуће да се спусти 62 одсто БДП-а до краја године”, рекла је Брнабић и додала да је то ствар која веома охрабрује.

Брнабић каже да је Србија могла да оствари и бољи привредни раст, али да ћемо имати много бољу следећу годину.

Према њеним речима, доста је изазовно да имамо истовремено драстично смањење јавног дуга и повећање привредног раста, што економски, како каже, и не иде једно са другим, али да у овом тренутку немамо разлога за забринутост.

„Ја свакако као председница владе нисам забринута док год све остале ствари иду добро”, рекла је Брнабић.

Навела је да Влада Србије гледа ширу слику и да не жели да буде неодговорна према добром стању у буџету и да сада инвестирамо само у потрошњу која сутра може да угрози фискалну дисциплину.

„У овом тренутку меримо фискалне ефекте евентуалног повећања плата и пензија, то повећање ће свакако бити и сада разматрамо колико то повећање може да буде. Упарујемо то и са неким анализама колико можемо да повећамо неопорезиви део плате, гледамо и колико ће бити повећање минималне цене рада и који су нам најважнији инфраструктурни пројекти за 2018. и 2019. годину”.

Брнабић истиче да све то заједно утиче на буџет и да ће све те одлуке бити такве да се не поремети фискална дисциплину, али да имамо средства за све што је потребно.

„Због тога у овом тренутку не разговарамо око тачних процената повећања, морамо да погледамо и какав ће бити договор око повећања минималца, а рок је 15. септембра и колико то можемо у односу на инфраструктуре пројекте који су нам битни и завршетка Коридора 10 и 11, изградње Фрушкогорског и Моравског коридора”. Она је рекла да ће имати састанак и са министром енергетике Александром Антићем како би видела да шта може и у том сектору све да се уради.   (Танјуг)


Коментари7
1098d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan.R.Tošić
Celokupna ekonomska analiza se svodi na opravdanje da je bila jaka zima sa sušom i da je elektroenergetski sistem zajedno sa poljoprivredom podbacio ove godine,te iz tog razloga je i manji BDP i manje je smanjenje Javnog duga. Razvojni resursi Srbije su Poljoprivreda i Proizvodnja struje,da je bilo koja Vlada od 2000 godine,imala viziju sa petogodišnjim planom razvoja te dve privredne grane,sada bi imali 2 Hidroelektrane i 2 Termoelektrane izgrađene,sa tačnom subvencionisanom otkupnom cenom poljoprivrednih proizvoda sa celokupnom proizvodnom paletom,žitarica,voća,povrća,mesa sa zaštićenim geografskim poreklom i sa adekvatnom ambalažom. Da ima ekonomskih stručnjaka to bi i uradili za ovih 17.godina,tada bi Javni dug države bio kontrolisana stavka bez pomoći MMF i sa rastom BDP od 7 % svake godine,sa takvom vizijom sadašnji Javni dug ne bi prelazio 30 % BDP. Tada bi se moglo do projektovane inflacije od 2 % godišnje i sa kvartalnom revalorizacijom minimalne cene rada i penzija.Nema ko!
aca
Samo brže ,jače i bolje!
Milena Minic
Polako ali sigurno sve ide na bolje.
Jasna
Smanjenje javnog duga nase zemlje pokazuje napredak nase zemlje.
marko
Анализом нашег дуга можемо закључити да углавном расте, а то што је проценат у односу на БДП пао само говори да је то због пада вредности долара. Верујем да нећете да кажете да смо ове године смањили тај проценат за 12-13% тј вратили неких 4 милијарде долара дуга. Ваљда вам то звучи немогуће ако ништа друго. И даље имамо најмањи раст у региону, а и у односу на ЕУ, што у суштини значи пад тј стагнацију у односу на остале . И даље се вртимо на просеку од пре 30 година. И даље технолошки све више заостајемо, па нам се смеши још веће повећање разлика са развијенима. Статистика и реалност се итекако подударају, само зависи како ко чита.
Препоручујем 5
Саша Јовановић
Када долар пада,нико то не помиње као главни разлог пада удела јавног дуга у БДП-у. Када расте, само се на то ваде. Слично је и са ценом горива. Ваљда се то зове повлачење за нос. А прешло у навику.
Иван
И обрнуто, када је долар скакао, сви су напали Вучића како се земља само у јануару 2016 задужила за милијарду евра, а тада нико није рекао, нема Вучић везе са скоком долара. Што би он сад причао да пада долар (за који смо везани трећином дуга)?
Препоручујем 19

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља