понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 07.09.2017. у 10:29

Пешачке зоне у старим градским језгрима

Учесници су подсетили да је 20. октобра 1987. године на Дан ослобођења Београда свечано отворена пешачка зона на подручју Кнез Михаилове, чији је аутор архитекта Бранислав Јовин
Представљање књиге Александра Станојловића у галерији „Артгет” КЦБ-а (Фото З. Анастасијевић)

Кнез Михаилова улица је као сцена на којој се даноноћно све види – од уличних забављача, шетача, протеста, славља… Она је жива и прати ритам града. У њој највише има продавница па су посетиоци на њих и упућени јер нестао је биоскоп „Јадран”, једва се од пропасти сачувала чувена књижара „Геца Кон”, а многи други значајни објекти су променили своју намену, претворили се у тржне центре, али ни то није случајно, још тридесетих година прошлог века немачки трговци отварали су своје радње на главним пешачким штрафтама желећи да привуку купце.

Ово су само неке од занимљивости које су се чуле на представљању књиге „Пешачке зоне у старим градским језгрима” чији је аутор Александар Станојловић. Промоција је приређена у галерији „Артгет” Културног центра Београда. Учествовали су Владимир Мацура, Драгана Васиљевић Томић, Светлана Димитријевић, Немања Вујић и аутор. Модератор је била Даница Јововић Продановић. Књига је настала је као резултат дугогодишњег интересовања архитекте Станојловића за обнову старих градских центара у Европи и Србији. Ово дело објавио је Покрајински завод за заштиту споменика културе, Петроварадин.

Студија је подељена у три дела. Први део чини општи приказ теме – појам пешачке зоне и њена интеграција у историјска језгра. Други део представља искуства европских градова у којима су пешачке зоне настајале на таласу урбане обнове после Другог светског рата, педесетих и шездесетих (Ротердам, Касел, Штутгарт) и касније седамдесетих и осамдесетих година 20. века (Минхен, Беч, Истанбул, Атина и Верона).

Трећи део почиње прегледом примера пешачких зона у великим градовима са подручја бивше Југославије, реализованих на трагу европских трендова у области урбаног планирања, а завршава се каталогом 14 пешачких зона остварених у градовима Србије закључно са прошлом годином. Посебну пажњу аутор је посветио праксама улица са интегрисаним саобраћајем, рехабилитацији простора уз воду и примерима иновативних интервенција које воде ка хуманизацији јавних простора ради стварања градова окренутих људима, са развијеним системима одрживе мобилности.

У својој студији архитекта Станојловић представља и пројектанте пешачких зона. Међу њима су Јан Гел, Димитрис Пикионис, Борис Подрека, Бранислав Јовин и Предраг Цагић. Први пројекат развијене пешачке зоне у реконструисаном историјском центру у Србији изведен је у Кикинди од 1977. до 1983. године по пројекту Предрага Цагића и Боривоја Јовановића. 

На промоцији се разговарало и о томе шта недостаје постојећим пешачким зонама почев од тога да би њихови прилази требало да буду погодни за све генерације и да су у близини јавног превоза. Учесници су подсетили да је 20. октобра 1987. године на Дан ослобођења Београда свечано отворена пешачка зона на подручју Кнез Михаилове, чији је аутор архитекта Бранислав Јовин. У последње време ова пешачка зона је проширивана, а најављено је и ново ширење ради побољшања квалитета живота у граду. 

Коментари1
3525b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MB Vracar
Pristup pesackim zonama za nas koji koristimo javni prevoz je od kljucnog znacaja. Koliko razumem, kad se na Studentskom trgu stvori pesacka zona, kako stici do njega. Govori se o podzemnim garazama, ali to nece biti od koristi ni studentima, jer vecina nema kola, ni nama penzionerima koji vise ne vozimo. Studentski trg bi bio logicna metro stanica, ali od metroa nista. A barem da su planirali nekoliko linija, par nadzemnih, par podzemnih, rasterecenje bi bilo znacajno. Ali za to treba dugorocna urbana politika a ne partijsko prepucavanje i diletantsko gradsko rukovodstvo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља