среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:10
Интервју: Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије

Клијенти бирали између осигурања и виших камата

Ако се неко изјаснио да жели да осигура кредит, потписао је уговор о кредиту и због тога добио боље услове. – Не постоји правни основ да се то обори на суду
Аутор: Јелица Антељчетвртак, 07.09.2017. у 22:00
(Фото Танјуг)

Пресуда Трећег основног суда, према којој банка мора клијенту да врати трошкове осигурања стамбеног кредита код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита – неоснована је и нелогична. Није тачно ни то да клијенти нису били обавештени о томе да је плаћање ове полисе њихова обавеза. Могли су да бирају да ли ће узети осигуран или стамбени кредит без осигурања код Националне корпорације. Одабрали су осигурани зајам и добили ниже камате, каже за „Политику”, Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

У случају да ова пресуда постане правоснажна, шта задужени грађани могу да очекују?

Ако се неко изјаснио да жели да осигура кредит, потписао је уговор о кредиту и због тога добио боље услове. Не постоји правни основ да се то обори на суду. У случају да пресуда постане правоснажна и банке ће реаговати. Могу да кажу да су доведене у заблуду да ће клијенти осигуравати кредит код НКОСК-а. Могу и да им врате новац од полисе осигурања, али ће каматна стопа на стамбене кредите бити 6,5 уместо 3,5 одсто. Они ће морати да врате новац који су, у међувремену, уштедели.

Да ли банка има право да мења услове у овом случају, будући да се полиса осигурања не раскида?

 Па, како је суд могао да доведе у питање ово што је уговором дефинисано? Зашто би једна логика важила за клијента, а друга за банку. Па да видимо, да ли је клијентима у интересу да им банка врати 2.500 евра од осигурања, а тражи 10.000 евра које су уштедели на нижим каматама.

На основу ког закона банка обавезу плаћања полисе осигурања кредита пребацује на грађане?

Ово није у супротности ни са једним законом. А оно што није забрањено, то је дозвољено. Корпорација је основана да би обезбедила сигурност депозита, али и клијената. Клијент плаћа осигурање. Ако он престане да плаћа кредит, уместо њега ће то чинити корпорација, а она ће га касније притискати. Ко највише ризикује? Банка, јер је дала новац. Логично је да ће се осигурати. То је њено право, као што и клијент има право да то прихвати или не прихвати. Банка му даје јефтинији кредит, па да ли је логично очекивање да она плати и то што ће осигурањем обезбедити јефтинији кредит.

Али то је уговор о осигурању између банке и НКОСК-а. Он је у Србији недозвољен уколико иде на терет трећег лица, а то је у овом случају клијент

А ко да плати!? Банка! То је бесмислено. То је управо тренутак у коме се занемарује оно што је клијент потписао, него ћемо сада тражити изокола начин како банка да им врати новац.

Зашто и овај трошак није урачунат у камату, па се ова накнада не би оцењивала незаконитом?

О начину плаћања може да се разговара. Али, морамо да разграничимо ко је у обавези да плати осигурање. То није наметнута обавеза клијенту, него погодност и бенефит који је добио од банке кроз нижу камату. Питање је суштине, ко је обавезан да плати осигурање. Наравно, онај ко користи услугу, а то је клијент.

По Закону о облигационим односима банка трошкове и зараду може да изражава само кроз камату?

Закон о облигационим односима уопште не познаје такву врсту трансакција, јер је донет пре 50 година. Кад год неко жели да замагли ствар помене овај закон. Он је само основ и не бави се детаљима. Сви који критикују банке позивају се на члан 1065 овог закона који каже да се клијент између осталог обавезује да плати износ уз утврђену камату. Не помињу члан 1066 који дефинише услове давања. Постоје и други закони који прецизније одређују шта банка може да наплаћује.

Удружења за заштиту потрошача тврде да ниже каматне стопе у осигураним стамбеним кредитима нису валидан аргумент за плаћање накнаде осигурања, посебно што су банке у уговорима те камате једнострано повећавале

То је био случај са неколико банака, пре седам-осам година, које су у уговорима имале одреднице да у складу са својом пословном политиком могу да мењају каматне стопе. То није било фер и ми то никада нисмо оправдавали. Уз препоруку НБС, банке су укинуле ове клаузуле и обештетиле клијенте. Каматне стопе ниједна банка више не мења.

Зашто Србија и даље не решава проблем кредита индексираних у швајцарским францима?

Задужени у овој валути имали су четири пута могућност да своје кредите пребаце у евро. Одзив је сваки пут био слаб, јер су разне организације водиле негативне кампање против ових предлога. Проблем је решен, али они не желе да прихвате предлоге. Србија је једина држава која је дала четири модела, два са конверзијом и два у швајцарцима. Али, ми и даље причамо о томе како су проблем решили други.

Решили су скоро сви и то је истина, зар не?

Како? Хоћемо ли и ми као Црна Гора – конверзију на дан закључења уговора и камату од 8,2 одсто. Или као Хрватска? По хитној процедури усвојен је Закон о конверзији и орочен на три године. Банке су исцрпле све законске могућности, па је централа једне банке из Италије затражила арбитражу.


Коментари25
f3dd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivica Stojanović
1. Нема право нико, па ни генерални секретар Удружења банака Србије, да за пресуду који је донео суд каже да неоснована и нелогична. Постоји право жалбе. 2. Ја као клијент нисам био обавештен да могу да бирам или осигурање код Националне корпорације, или виша камата. 3. Изјава да банке могу клијентима да вратите новац од полисе осигурања, али, тада ће каматна стопа на стамбене кредите бити 6,5 уместо 3,5, просто је невероватна. По ком правном основу ће банке то да ураде? Још, потом банке ће да траже од клијената 10.000 евра које су клијенти уштедели на нижим каматама. Заиста, неко ко је надлежан морао би да се позабави са оваквим изјавама и његовим аутором Дугалићем. 4. Бесмислено да банка плати осигурање код Националне корпорације! Да ли је Дугалићу смислено да ја потпишем уговор са банком у коме је наведено да је номинална каматна стопа 3,9%, а да прву рату отплате кредита платим по номиналној каматној стопи 4,9%? 5. После овог интервјуа бесмислено је више причати о било каквој неза
Snežana Maričić
Nisu bile tolike razlike u kamatama. Može li "Politika" da da isti prostor Udruženju CHF SRBIJA, da iznesemo argumente. Naravno, mi ne bismo da sudimo o odluci suda. Nedopustivo je da se sudska odluka komentariše kao besmislena, uostalom postoji pravo na žalbu. Sada se vrši pritisak na Apelacioni sud ovakvim izjavama. Dakle pozivam cenjeni list da napravi intervju sa advokaticom Jelenom Pavlović. Audiatur et altera pars. Ovakav uticaj na sudove je nedopustiv i vređa i mene, jer i ja sam, Sudija
Selenic Beba
Nemijte vise lagati ni sebe, ni ovaj narid. Istina je da su mi u banci objasnili da moram da osiguram kredit kod Nacionalne korporacije, a nizu kamatu niko nije pomenuo.Takodje su me ubedili da nisam kreditno sposobna za kredit u evrima. Ni vi sami ne verujete u to sto pricate, sve zemlje gde su plasirani ovakvi krediti su donele resenje u korist klijenata, samo se vi jos trudite da opravdate ovu legalnu pljacku. Po vama bi svako ko udje u banku, prvo morao da zavrsi bankarsku akademiju i pravni fakultet, da bi mogao bez rizika da bude korisnik neke bankarske usluge. Da, da ne zaboravim, korisnik mora znati bar 2 svetska jezika, da moze da cita obavestenja za klijente po stranim bankama, jer tamo sve pise, samo treba oricitati.
Stevan
@Sale Cak i da je tako isplati se dati advokatu 100eur ako imam makar i nadu da cu dobiti nazad svojih 3 i kusur hijade.
Snežana Maričić
Ne isplati se. Kad već plaćate, tužite za utvrđivanje ništavosti. Imamo toliko jake argumente i dokaze da će ubuduće sporovi morati da se dobijaju i to zbog ugrađenog finansijskog derivata i povrede potrošačkih prava. Takve presude se već donose u zemljama Evropske unije. Trebalo je dosta argumenata i vremena da ubedimo javnost da se ne radi o deviznim kreditima, već o dinarskim indeksiranim u stranu valutu. Sve ovo se odnosi i na dužnike sa kreditima indeksiranim u evro, ali je evro referentna valuta, pa im je znatno manje rasla.
Препоручујем 7
momo
naravno da su klijenti odabrali da otplacuju kredit sa manjom kamatom, ali sustina je da banka nije smela da ponudi klijentu da placa osiguranje...zasto uvek zamena teza....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља