среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:44

Синдром отуђеног детета

Аутор: Зоран Миливојевићсубота, 09.09.2017. у 09:00

Жи­ви­мо у вре­ме­ну ка­да се сва­ки тре­ћи брак рас­пад­не. Мно­ги од ових раз­во­да су „ком­пли­ко­ва­ни раз­во­ди”, у ко­ји­ма је при­су­тан „кон­фликт ви­со­ког ин­тен­зи­те­та” из­ме­ђу бив­ших су­пру­жни­ка. То че­сто зна­чи да се из­ме­ђу бив­ших су­пру­жни­ка по­ја­вљу­је обо­стра­на мр­жња – омра­за. У ова­квом ти­пу раз­во­да не­ма по­бед­ни­ка, а нај­ви­ше су оште­ће­на за­јед­нич­ка де­ца.

Раз­ве­де­ни ро­ди­тељ ко­ји се­бе до­жи­вља­ва и пред­ста­вља као жр­тву дру­гог ро­ди­те­ља, за ко­га ве­ру­је да га је жи­вот­но ис­ко­ри­стио и пре­ва­рио, има мо­тив да га ка­зни, због че­га ву­че по­те­зе ко­ји че­сто по­кре­ћу спи­ра­лу обо­стра­не мр­жње. У ова­квом „ро­ди­тељ­ском ра­ту” за­јед­нич­ка де­ца по­ста­ју нај­моћ­ни­је оруж­је и сред­ство за осве­ту. Из­ја­ве: „Узе­ћу ти де­цу”или „Де­цу не­ћеш ви­ше ви­де­ти” по­ста­ју нај­сна­жни­је прет­ње.

Ка­ко де­те во­ли и ма­му и та­ту, по­ла­зна прет­по­став­ка је да је за ње­гов пра­ви­лан емо­ци­о­нал­ни раз­вој на­кон раз­во­да ва­жно, осим у рет­ким из­у­зе­ци­ма, да има кон­такт и до­бар од­нос са оба ро­ди­те­ља. Струч­ни из­раз „оту­ђу­ју­ћи ро­ди­тељ” од­но­си се на оног ро­ди­те­ља, би­ло мај­ку, би­ло оца, ко­ји ко­ри­сти раз­не ме­то­де, од пси­хо­ло­шког „тро­ва­ња” од­но­са де­те­та са дру­гим ро­ди­те­љем, па до при­кри­ве­ног или отво­ре­ног спре­ча­ва­ња кон­так­та де­те­та са дру­гим ро­ди­те­љем, ко­ји че­сто не по­шту­је суд­ске од­лу­ке о ре­жи­му ви­ђа­ња де­те­та и дру­гог ро­ди­те­ља.

Ова­кво по­на­ша­ње оту­ђу­ју­ћег ро­ди­те­ља, ко­је по пра­ви­лу по­др­жа­ва­ју ње­го­ви ро­ди­те­љи и при­ја­те­љи, има ве­о­ма не­га­тив­не по­сле­ди­це по емо­ци­о­нал­ни раз­вој де­те­та, због че­га ни­је ни­шта дру­го до об­лик зло­ста­вља­ња де­те­та, или ка­ко се то да­нас ка­же об­лик „пси­хич­ког на­си­ља” над де­те­том.

Прак­са по­ка­зу­је да уко­ли­ко је оту­ђу­ју­ћи ро­ди­тељ ду­же вре­ме успе­шан у спро­во­ђе­њу оту­ђи­ва­ња, да де­те усва­ја ње­гов став та­ко да за­и­ста до­ла­зи до ње­го­вог оту­ђе­ња од дру­гог ро­ди­те­ља. То има ве­о­ма не­га­тив­не по­сле­ди­це и по де­те и по дру­гог ро­ди­те­ља.

Струч­њак за ову про­бле­ма­ти­ку, про­фе­сор др Едвард Крук на­во­ди да се код оту­ђе­не де­це мно­го че­шће не­го код оста­ле по­ја­вљу­ју: не­га­тив­на сли­ка о се­би, са­мо­мр­жња и кри­ви­ца, де­пре­сив­ност, по­ре­ме­ћа­ји по­на­ша­ња, слаб школ­ски успех, де­лин­квен­ци­ја, скло­ност ка дро­га­ма и ал­ко­хо­лу, про­ми­ску­и­тет и мла­да­лач­ка труд­но­ћа, мен­тал­ни по­ре­ме­ћа­ји. Пра­ће­ње од­ра­слог жи­во­та ове де­це по­ка­зу­је не са­мо да су ка­сни­је да­ле­ко ма­ње успе­шна, већ да им је ло­ши­је и фи­зич­ко здра­вље, а да је оче­ки­ва­но тра­ја­ње жи­во­та че­ти­ри го­ди­не кра­ће од про­се­ка.

Ка­да оту­ђе­но де­те по­но­во ус­по­ста­ви емо­ци­о­нал­ну ве­зу са дру­гим ро­ди­те­љем, ства­ри се по­пра­вља­ју, а ње­гов емо­ци­о­нал­ни раз­вој нор­ма­ли­зу­је.

Све то чи­ни да оту­ђи­ва­ње де­те­та од дру­гог ро­ди­те­ља тре­ба ја­сни­је пре­по­зна­ти као об­лик зло­ста­вља­ња де­те­та. По­вре­ђе­ни ро­ди­тељ не би смео да вр­ши оту­ђи­ва­ње, а љу­ди ко­ји су бли­ски не би сме­ли да га по­др­жа­ва­ју у то­ме. Со­ци­јал­не слу­жбе и су­до­ви тре­ба­ло би да енер­гич­ни­је спре­ча­ва­ју овај об­лик зло­ста­вља­ња де­це. 


Коментари33
f4fe8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nebojsa Zivkovic
Sve napisano je potpuno tacno, od osnivača i ustanpvitelja ove psihopatske bolesti americkog Dr.GARDNER opisao do detalja u svojim knjigama. Otudjenje deteta tzv. PAS (Parental aliation syndrom) je realna i veoma dobro obuhvacena i poznata dignoza, precizno opisana sa svih pet glavnih sindroma. I nivo, intenzitet orudjenosti se deli u tri kategorije, i neverovatno je koliko i deca i ciljani (targeted) roditelj pate. Sta doktor nije rekao, vec se naivno drži neutralno, to je da otudjujuci roditelj u 96% sucajeva jeste "majka" a otudjeni roditelj jeste otac. To opet nije slucajno, vec je plod anti muske, anti očinske, misandrijske politike feminacističkih cantara zla, tzv. centara za socijalni rad, a na drugom mestu isto takvih sudova i pravosudja. Zlobe, patje, laži, mahinacije, otudjenja, kidnapovanja, navezbvanje tekstova i obrdjivanje jadne dece id strane majki, ostaje skoro uvek nekaznjeno, i zato neretko i okonca sve, jedan pistolj izludjenog oca. To je plod feminizma.
Владислав Ђорђевић
Чланак је одличан. Честитике аутору. На крају он апелује да "социјалне службе и судови" "енергичније спречавају овај облик злостављања деце". Апел је оправдан, али аутор не схвата да су "социјане службе и судови" данас продужене руке феминистичких организација, посебно Аутономног женског центра, па свесно спроводе политику отуђења детета од очева! Дакле, синдром отуђење дете од очева је државна политика! То нису узгредни пропусти, него свесна и намерна политика уништавања очева и мушкараца!
Nikola Markovic
Novi zakoni i drustvena histerija razbijaju porodicu u temelju. Ohrabruje se svaki pojedinac da nasilje prepozna ili izmisli i da tako resi svoje finansijske, emotivne ili dr probleme. Tolerancija se izbacuje totalno. Tesko je vaspitati decu za buduce porodice i brakove...
Ljubiša
Kao otac deteta koji raste samo uz majku, osetio sam ovaj sindrom, ali u CSR u Šidu nisu prepoznali ovaj sindrom kod bivše supruge. Tražio sam izmenu odluke o poveravanju deteta i CSR je rekao da je majka podobna da i dalje samostalno bude staratelj nad detetom. Sud se rukovodi mišljenjem centra za socijalni rad i mislim da su oni najveće krivci što dete ispašta. A mogu to sprečiti tako da daju mišljenje da otac bude staratelj a ne da dete stalno trpi psihičko zlostavljanje od strane majke a protiv oca.
Zora
Nema veze brak, nebrak. Roditelji se razilaze, deca pate. Ostalo su interesi odraslih ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља