понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:12
74. ВЕНЕЦИЈА

„Златни лав” Гиљерму дел Тору

Амерички редитељ мексичког порекла награђен за филм фантастике „The Shape of Water” који неодољиво подсећа на руски филм из 1962. „Човек-амфибија“
Аутор: Дубравка Лакићсубота, 09.09.2017. у 21:33
Гиљермо дел Торо са „Златним лавом” 74. Венецијанског фестивала (Фото Бета/АНСА)

 

Венеција, Лидо- За најбољи филм 74. Венецијанског фестивала проглашен је научно-фантастични, жанровски до краја опредељени филм „The Shape of Water” Мексиканца Гиљерма дел Тора, који одавно живи и ствара у Холивуду, а којем је председница жирија Анет Бенинг уручила овогодишњег „Златног лава”.

 Дел Торов филм је још од почетка важио за једног од фестивалских фаворита. Освојио је велику оцену и критике и публике која се, чини се, добро забавила гледајући љубавну причу између чудовишта и девојке, уз призивање атмосфере некадашњег Хладног рата у некој врсти ретро-хорора са иконографијом „пресликаном” из филмова холивудске Б-продукције, као што је, рецимо, „Створење из црне лагуне”.

Занимљиво, али нови дел Торов филм, није ништа друго до дизајнерски усавршена, а идејно неоргинална верзија старог совјетског (руског) филма из 1962. године „Човек-амфибија”, који су Владимир Чоботарјов и Генадиј Казански режирали према роману Александра Бељајева. Филм „The Shape of Water” је откупљен за приказивање у Србији па ће сви који воле овај филмски жанр у њему моћи да уживају.

 Анет Бенинг је била ауторитативни и праведни председник жирија који ове године није имао нимало лак задатак. Врло добрих филмова било је на претек у главном такмичарском програму. Награде су прилично часно подељене и то управо филмовима о којима се највише причало.

 Тако је  фестивалски Гран при - „Сребрни лав” свечано уручен израелском редитељу Самуелу Маозу за узбудљиви филм „Фокстрот” који је радио као драмски триптих о игри судбине оца и сина. У ексклузивном интервјуу који је у петак био на страницама „Политике”, Маоз је објаснио концепт грчке трагедије у причи о Израелу која може стати у свега четири речи: „поморанџе и мртви војници”.

 „Сребрни лав” за најбољу режију освојио је белгијски редитељ Гзавије Легранд за свој дебитантски филм „До затвора”, приказан последњег такмичарског дана, у коме је на визуелно и атмосферски снажан начин говорио о теми насиља у породици. Занимљиво је да је и жири за доделу „Лава будућности”, награде за најбољи дебитантски филм која носи име Луиђија де Лаурентиса, своју награду дао управо Гзавијеу Легранду.

  Пехар „Волпи”, награда за најбољу мушку ролу сасвим заслужено је припала палестинском позоришном глумцу Камелу ел Баши, коме је убедљиво и снажно одиграна улога Јасера, у врло добром либанском филму „Увреда” Зијада Дуеирија, уједно прва на филмском платну. За улогу Хане у истоименом филму Андреа Палаора освојила је легендарна Шарлота Ремплинг, одигравши сада улогу усамљене и од породице остављене жене која нагомилани бес и патњу лечи часовима глуме.

 Најбољи сценариста је Британац Мартин Мекдонаг за причу из свог америчког филма „Три билборда изван Ебинга, Мисури”, који је без сумње био највољенији на Мостри и од стране публике и од стране критичара, док је Специјална награда жирија отишла у руке аутралијском редитељу, иначе Абориџину Ворвику Торнтону, за ангажовани филм „Слатка земља” у којем се бавио темом расизма према припадницима аустралијских домородаца.

 Награда која носи име легендарног глумца Марчела Манстројанија, а додељује се младом глумцу или глумици, припала је сада младом глумачком почетнику Чарлију Пламеру за улогу у филму „Леан он Пете” (име коња, прим. аут.) Британца Ендруа Хејга.

  У програму „Хоризонти” (председник жирија био је италијански редитељ Ђани Амелио) победнички филм је „Нико, 1988” италијанске редитељке Сузане Никарели. Награду за најбољу режију добио је Вахид Џалилванд за супериорни ирански филм „Нема датума, нема потписа”. Овај редитељ је пре три године освојио публику и својим првенцем „Среда, 9. мај” који је имао завидан фестивалски живот (о њему се писало за „Политику” са фестивала Фарђ из Техерана). За најбољу мушку улогу у овом филму „лава” је освојио и глумац Навид Мохамадзадех, док је за најбољу глумицу у „Хоризонтима” проглашена млада алжирска глумица Лина Кудри за улогу у филму „Добре среће”...

 Победнички филм у новоустановљеном програму „Виртуелна реалност” је амерички „Арденово буђење” Јуџина Чунга, а у програму „Класици” пољски филм „Принц и Дибук” Елвире Њивере и Пјотра Росоловског...

 У свим званичним програмима 74. Венецијанског фестивала било је приказано нешто више од 200 филмова, а фаворита за награде у свим такмичарским програмима било је ове сезоне изненађујуће много. Венеција  је ове године засенила Кан!


Коментари0
46c7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља