четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Залет Србије за „Индустрију 4.0”

Модернизација традиционалних инжењерских знања и дигитализација индустријске делатности могла би да нашу земљу учини конкурентном на светском тржишту
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 10.09.2017. у 22:00
Међу инжењерима је све више жена (Фото sciencemag.org)

Све­о­бу­хват­на ди­ги­та­ли­за­ци­ја ин­ду­стри­је, уз сти­ца­ње ин­же­њер­ских зна­ња ко­ја мо­гу да пра­те тај про­цес, пред­ста­вља бу­дућ­ност Ср­би­је. Због то­га је по­треб­но да по­сто­је­ће ин­же­њер­ске ди­сци­пли­не бу­ду ин­те­гри­са­не с ин­фор­ма­ци­о­но-ко­му­ни­ка­ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма али и „ме­ким ве­шти­на­ма” по­пут уче­ња стра­них је­зи­ка, пред­у­зет­нич­ких и мар­ке­тин­шких спо­соб­но­сти. То је глав­на по­ру­ка па­не­ла одр­жа­ног на Ма­шин­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду у скло­пу на­уч­ног ску­па „Тех­но­ло­ги­ја, кул­ту­ра и раз­вој”.

Уче­сни­ци па­не­ла „Обра­зо­ва­ње ин­же­ње­ра – те­ку­ће ста­ње и кључ­ни про­бле­ми у зе­мља­ма за­пад­ног Бал­ка­на” са­гла­си­ли су се да би упра­во та­кав мо­дел „Ин­ду­стри­је 4.0”, мо­гао да Ср­би­ји до­не­се кон­ку­рент­ност на свет­ском тр­жи­шту због че­га је по­треб­но мо­дер­ни­зо­ва­ти тра­ди­ци­о­нал­на ин­же­њер­ска зна­ња. Индустрија 4.0, која се назива и четвртом индустријском револуцијом, заснива се на потпуној дигитализацији комплетне индустријске производње тако да најтеже послове у фабрикама преузимају роботи и машине чиме се штеди време и омогућава опстанак индустрије.

Тај про­цес, пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра за­ду­же­ног за ино­ва­ци­је и тех­но­ло­шки раз­вој Не­на­да По­по­ви­ћа, Вла­да Ср­би­је ће нај­сна­жни­је по­др­жа­ти јер је то шан­са за еко­ном­ски раст, по­ве­ћа­ње из­во­за и отва­ра­ње но­вих рад­них ме­ста. Он је пре­ци­зи­рао да се до кра­ја го­ди­не оче­ку­је пред­лог за­ко­на ко­ји би стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма омо­гу­ћио ула­га­ња у ов­да­шње мла­де струч­ња­ке, као и да ће у 2018. би­ти омо­гу­ће­но од пет до де­сет пу­та ви­ше сред­ста­ва за на­уч­но­и­стра­жи­вач­ку, ино­ва­тив­ну и стар­тап за­јед­ни­цу у Ср­би­ји.

„У ака­дем­ском сми­слу, на­ша зе­мља има ве­ли­ки по­тен­ци­јал, али ако ис­ко­ри­сти­мо тренд ди­ги­та­ли­за­ци­је, при­ме­на на­уч­ног зна­ња мо­же би­ти мно­го ефект­ни­ја. ’Ин­ду­стри­ја 4.0’ зах­те­ва ин­же­ње­ре 4.0, а мла­ди ин­же­ње­ри су јед­на од на­ших кључ­них раз­вој­них шан­си да по­сле бом­бар­до­ва­ња, санк­ци­ја и еко­ном­ске кри­зе ухва­ти­мо ко­рак с еко­ном­ски раз­ви­је­ним зе­мља­ма Евро­пе”, ре­као је По­по­вић. 

Као при­ме­ре тих др­жа­ва, он је на­вео Швај­цар­ску, Фин­ску и Изра­ел ко­је, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, има­ју нај­ве­ћу сто­пу БДП-а на све­ту.

„Те три зе­мље има­ју из­ван­ред­но обра­зо­ва­ње, али исто­вре­ме­но омо­гу­ћу­ју мла­дим ин­же­ње­ри­ма да се ба­ве стру­ком чак и за вре­ме слу­же­ња вој­ног ро­ка ко­ји је у све три др­жа­ве оба­ве­зан. Чо­век ко­ји је из­у­мео СМС је Изра­е­лац, ко­ји је зна­ње упра­во сте­као у ар­ми­ји”, илу­стро­вао је По­по­вић, до­да­ју­ћи да Ср­би­ја упра­во у на­мен­ској про­из­вод­њи има по­тен­ци­јал за при­ме­ну „Ин­ду­стри­је 4.0”.

Без ин­же­ње­ра не­ма ни та­ко­зва­не па­мет­не спе­ци­ја­ли­за­ци­је, у ко­јој је кљу­чан спој ви­со­ког обра­зо­ва­ња, на­у­ке и ин­ду­стри­је, ис­та­као је ди­рек­тор Цен­тра за ис­тра­жи­ва­ња раз­во­ја на­у­ке и тех­но­ло­ги­је при Ин­сти­ту­ту „Ми­хај­ло Пу­пин” Ђу­ро Ку­тла­ча. Тај про­цес, до­дао је он, омо­гу­ћа­ва да се из­гра­ди на­ци­о­нал­ни ино­ва­ци­о­ни си­стем ко­ји би до­при­нео бо­љем по­зи­ци­о­ни­ра­њу Ср­би­је.

Као сво­је­вр­сни пу­то­каз ко­је би де­лат­но­сти Ср­би­ја тре­ба­ло у том сми­слу да раз­ви­ја, он је на­вео да је од осни­ва­ња Кра­љев­ског удру­же­ња за за­шти­ту  ин­те­лек­ту­ал­не сво­ји­не 1921. го­ди­не до да­нас нај­ви­ше па­те­на­та у на­шој зе­мљи би­ло из пре­храм­бе­не обла­сти и ма­шин­ства.

Про­фе­сор Ма­шин­ског фа­кул­те­та Пе­тар Пе­тро­вић сма­тра да у Ср­би­ји на­чел­но по­сто­ји до­бар си­стем ви­со­ко­школ­ског обра­зо­ва­ња ин­же­ње­ра, али и да су по­треб­ни по­себ­ни про­гра­ми за ака­дем­ски раз­вој стру­ке, на­уч­ног зна­ња и ино­ва­ци­ја:

„Не­раз­ви­је­не еко­но­ми­је има­ју по­тен­ци­јал бр­жег раз­во­ја од раз­ви­је­них, али са­мо у ме­ри у ко­јој мо­гу да обез­бе­де ква­ли­тет­ни­ји људ­ски ре­сурс од оног ко­јег мо­гу да про­ду­ку­ју. Ср­би­ја је од ше­зде­се­тих до де­ве­де­се­тих го­ди­на 20. ве­ка има­ла ста­би­лан пе­ри­од аку­му­ла­ци­је људ­ског ре­сур­са, али је од 1989. до­шло до де­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је. За­то је по­треб­но да се у па­мет­ној спе­ци­ја­ли­за­ци­ји јед­ним де­лом фо­ку­си­ра­мо на ин­же­њер­ство ка­ко би­смо по­но­во осна­жи­ли раз­вој.”

Де­кан Ма­шин­ског фа­кул­те­та проф. др Ра­ди­во­је Ми­тро­вић сма­тра да су ре­фор­ме мо­гу­ће са­мо уз са­рад­њу из­ме­ђу др­жа­ве, при­вре­де и си­стем­ског обра­зо­ва­ња. 

„Ва­жно је раз­го­ва­ра­ти о раз­вој­ним спе­ци­ја­ли­за­ци­ја­ма Ср­би­је, али и це­лог за­пад­ног Бал­ка­на. Ви­со­ко обра­зо­ва­ње ни­је при­ви­ле­ги­ја ни­јед­ног уни­вер­зи­те­та, већ под­ра­зу­ме­ва и ре­ги­о­нал­ну ком­по­нен­ту. Мо­ра­мо да раз­ми­шља­мо ре­ги­о­нал­но, а де­лу­је­мо ло­кал­но”, за­кљу­чио је про­фе­сор Ми­тро­вић.  


Коментари5
952e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Kakve veze ima Srbija sa cetvrtom industrijskom revolucijom? To nije ni na vidiku. Ona je izgubila i onaj nekakav nivo sto je imala. A i sta bi sad radili ti roboti? Samoupravljali, kafenisali i vecito nesto mitingovali kao pomenuti ucesnici panela... Sve sa parama iz budzeta koji se puni od oporezivanja malinara, prodaje kucnog srebra, opsteg PDV dzeparenja, deviznih doznaka dijaspore...i slicnih aktivnosti.
Gile
Ja se zaista cudim ovim prethodnicima. Vi odlicno pisete,ali to ne vazi za nasu zemlju. To vazi za iole razvijene zemlje sa nekom industrijom. Dragi prijatelji, mi smo u nekom predkapitalistickim dobu. Kod nas se radi za 250 evra,kod nas je drzava kojekakvim (pa i zakonskim ujdurmama) na strani stranih ulagaca, reklamiramo se kao zemlja jeftine radne snage i nismo jos resili probleme nataliteta i iseljavanja obrazovanih. Kada to imamo u vidu, tesko da mi mozemo govoriti o nekoj "industriji" pa jos i o "4.0". Mada moderno i lepo zvuci. Jos uvek smo na "fatal error 403".
Dejan R Popovic, dipl. inz.
Umesto "Zaleta Srbije za 'Industriju 4.0'", prethodno treba procitati radove u zborniku "Moguce strategije razvoja Srbije.indb - SANU-a".
Леон Давидович
Кад би све послове могле да обаве некакве замишљене машине, а људи ленштине само да уживају?У реалном свету има послова који могу обавити машине , али има и које не могу. Колико се може и створити стручњака за те области дигитализације. На факултете техничких наука није велики притисак не само из економских разлога већ за то треба имати и талента. Исто тако стручњаке преузимају они који могу више да плате, па многи стручњаци тако одлазе без повратка.
zarije bulatović
Slepa ulica, još uvek ne postoji kritična masa tehnoloških i programerskih znanja za takav pristup, nigde u svetu. Nisu iskorišćene ni sve mogućnosti druge t treće industriske revolucije. robotske ruke (KUKA npr) po čijem se broju ceni industrijska moć nekih zemalja se u hiljadama prodaju na sajtovima polovnih stvari, čak i na Ebay-u i Amazonu i to za 10% originalne cene, u radnom stanju. A ako to i zaživi, božanskim proviđenjem, ko će i odakle kupovati ono što se proizvede, kada više ne bude radne snage koja prima platu. ko će školovati stručnjake za tu industriju, kada ne bude dopronosa za šklstvo iz nepostojećih plata. Mozak u ruke, a ne prepisivati mokre snove nepismenih predatorskih investitora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља