петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:40
ДО­СИ­ЈЕ „ПО­ЛИ­ТИ­КЕ” ПО­НЕ­ДЕЉ­КОМ: БА­ШТИ­НА СРП­СКИХ РАТ­НИ­КА (1)

Од Ма­ут­ха­у­зе­на до Кај­мак­ча­ла­на

На ви­ше од 500 ло­ка­ци­ја у 40 др­жа­ва све­та по­ко­па­ни су вој­ни­ци из бал­кан­ских ра­то­ва и оба свет­ска ра­та
Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 10.09.2017. у 22:00
Спомен костурница на Зебрњаку (Фото tra­vel2ma­ce­do­nia.com.mk )

Ак­ту­ел­на го­ди­шњи­ца Пр­вог свет­ског ра­та, ко­ју ће свет обе­ле­жа­ва­ти до 2018, при­ли­ка је да се под­се­ти­мо нај­ва­жни­јих ме­ста у ино­стран­ству на ко­ји­ма су са­хра­њи­ва­ни срп­ски вој­ни­ци. На не­ки­ма од нај­по­зна­ти­јих по­чи­ва­ли­шта, по­пут Ма­ут­ха­у­зе­на у Аустри­ји, со­лун­ског Зеј­тин­ли­ка и грч­ких остр­ва Крф и Ви­до или Кај­мак­ча­ла­на у Ма­ке­до­ни­ји, по­част су ода­ли и зва­нич­ни­ци на­ше зе­мље.

По­ме­ну­ти ме­мо­ри­ја­ли су, ме­ђу­тим, са­мо де­лић ба­шти­не ко­ја об­у­хва­та ви­ше од 500 ло­ка­ци­ја у 40 др­жа­ва све­та, где су по­ко­па­ни вој­ни­ци из бал­кан­ских ра­то­ва и оба свет­ска ра­та. Та­ко ка­зу­ју по­да­ци из по­пи­са ко­ји је за про­је­кат „Ба­шти­на рат­ни­ка” са­чи­нио исто­ри­чар Де­јан Ри­стић, осни­вач слу­жбе за за­шти­ту вој­них ме­мо­ри­ја­ла и ме­ста стра­да­ња при Ми­ни­стар­ству ра­да и со­ци­јал­не по­ли­ти­ке.

На осно­ву ње­го­вих са­зна­ња и по­да­та­ка, не­ка од тих гро­ба­ља и спо­мен-ко­стур­ни­ца, ко­ја су мо­жда ма­ње по­зна­та јав­но­сти, би­ће пред­ста­вље­на у до­си­јеу ко­ји је пред чи­та­о­ци­ма.

Са­мо у Пр­вом свет­ском ра­ту Ср­би­ја је из­гу­би­ла тре­ћи­ну ста­нов­ни­штва. Тај број још је ве­ћи уко­ли­ко се до­да­ју и стра­да­ли у оба бал­кан­ска ра­та. Број­не окр­ша­је из­ме­ђу 1912. и 1918. срп­ски вој­ни­ци во­ди­ли су на под­руч­ји­ма да­на­шњих су­сед­них др­жа­ва, где су стра­да­ли услед смрт­ног ра­ња­ва­ња у бит­ка­ма, али и обо­ле­ва­ња или ис­цр­пље­но­сти при про­ла­ску кроз не­при­сту­пач­не те­ре­не. Њи­хо­ви гро­бо­ви ра­су­ти су у да­на­шњој Ма­ке­до­ни­ји, Ру­му­ни­ји, Хр­ват­ској и Ал­ба­ни­ји.

Не­ка од тих по­чи­ва­ли­шта су ма­ње по­зна­та јав­но­сти, а на не­ки­ма, осим срп­ских вој­ни­ка из бал­кан­ских ра­то­ва и Пр­вог свет­ског ра­та, за­јед­но су са­хра­ње­ни и ју­го­сло­вен­ски пар­ти­за­ни, па и цр­ве­но­ар­меј­ци.

Ма­сов­на стра­да­ња у Ма­ке­до­ни­ји

Про­це­не го­во­ре да је на под­руч­ју Ма­ке­до­ни­је са­хра­ње­но из­ме­ђу 8.000 и 10.000 срп­ских вој­ни­ка. Не­ке од њи­хо­вих веч­них ку­ћа, на­жа­лост, де­це­ни­ја­ма су за­пу­ште­не, по­пут спо­мен-ко­стур­ни­це на Зе­бр­ња­ку. Не­ка­да нај­мо­ну­мен­тал­ни­је срп­ско обе­леж­је у овој зе­мљи, гра­ђе­но је од 1934. до 1937. у част по­бе­де Ср­ба у Ку­ма­нов­ској би­ци. Ово ар­хи­тек­тон­ско ре­мек-де­ло, рад Мо­ми­ра Ко­ру­но­ви­ћа, са­др­жа­ло је ка­пе­лу с ко­стур­ни­цом и ку­лом ви­си­не 48,5 ме­та­ра. Уну­тра­шњост крип­те и ка­пе­ле осли­као је Жи­во­рад На­ста­си­је­вић. У Дру­гом свет­ском ра­ту спо­ме­ник су по­ру­ши­ле бу­гар­ске тру­пе. Ку­ла је та­да пот­пу­но уни­ште­на, а оста­ци ка­пе­ле и ко­стур­ни­це су очу­ва­ни, али с ве­ли­ким оште­ће­њи­ма.

Још тра­гич­ни­ју суд­би­ну до­жи­ве­ла су два ло­ка­ли­те­та у Шти­пу – Ка­ле­ни­ца и Се­њак, на ко­ји­ма су не­ка­да би­ла вој­нич­ка гро­бља где је по­чи­ва­ло ви­ше хи­ља­да бо­ра­ца. Та по­чи­ва­ли­шта су у то­ли­кој ме­ри за­пу­ште­на да се у еви­ден­ци­ји Ми­ни­стар­ства ра­да во­де под озна­ком „не по­сто­ји”. И њих су сру­ши­ли Бу­га­ри у Дру­гом свет­ском ра­ту. Том при­ли­ком на Ка­ле­ни­ци је стра­да­ла ка­пе­ла с ко­стур­ни­цом по про­јек­ту Ива­на Ме­штро­ви­ћа и с фре­ско­пи­сом Кр­сте Хе­ге­ду­ши­ћа. Уме­сто се­ћа­ња на стра­да­ле у бор­ба­ма на Бре­гал­ни­ци, Ов­чем, Је­же­вом и Ка­ли­мат­ском по­љу у Дру­гом бал­кан­ском ра­ту, да­нас је на овом ме­сту ме­те­о­ро­ло­шка ста­ни­ца. Што се Се­ња­ка ти­че, на ло­ка­ци­ји ме­мо­ри­ја­ла по­диг­ну­тог 1931. на­ла­зи се пи­ја­ца.

Ода­ва­ње по­ште у Ара­ду у Ру­му­ни­ји, ок­то­бра про­шле го­ди­не (Фото Министарство за рад)

Од очу­ва­них ме­мо­ри­ја­ла из­два­ја се спо­мен-ка­пе­ла у Удо­ву код Ва­лан­до­ва, та­ко­ђе по на­цр­ту Мо­ми­ра Ко­ру­но­ви­ћа. По­диг­ну­та 1934. у на­ци­о­нал­ном ар­хи­тек­тон­ском сти­лу сред­њо­ве­ков­них бо­го­мо­ља ра­шке и срп­ско-ви­зан­тиј­ске шко­ле, по­све­ће­на је жр­тва­ма Ва­лан­дов­ског по­ко­ља, на Ве­ли­ки пе­так 1915. го­ди­не. Те но­ћи бу­гар­ске тру­пе су пре­шле гра­ни­цу и из­не­на­да на­па­ле срп­ску је­ди­ни­цу у Удо­ву, иако Ср­би­ја та­да ни­је би­ла у ра­ту с Бу­гар­ском, убив­ши 261 вој­ни­ка. У те­ме­љи­ма ка­пе­ле по­хра­ње­но је 27 сан­ду­ка с по­смрт­ним оста­ци­ма на­стра­да­лих код Ва­лан­до­ва, али и у по­то­њим бор­ба­ма у Пр­вом свет­ском ра­ту.

Мо­ну­мен­тал­на Ме­ђе­ди­ја  и гро­бо­ви без озна­ка

Зна­чај­на ме­ста се­ћа­ња за Ср­бе на­ла­зе се у Ру­му­ни­ји. Нај­мо­ну­мен­тал­ни­ји ме­мо­ри­јал у овој зе­мљи је спо­мен-ко­стур­ни­ца у Ме­ђе­ди­ји, где по­чи­ва­ју оста­ци при­пад­ни­ка Пр­ве срп­ске до­бро­во­љач­ке ди­ви­зи­је, ко­ји су се 1916. бо­ри­ли у би­ци за До­бру­џу. Са­гра­ђе­на је у об­ли­ку пи­ра­ми­де, од бе­лог вен­чач­ког мер­ме­ра, а от­кри­ве­на 1926. у при­су­ству ју­го­сло­вен­ског кра­ља Алек­сан­дра Пр­вог и ње­го­ве су­пру­ге кра­љи­це Ма­ри­је. Про­шле го­ди­не су је об­и­шли срп­ски зва­нич­ни­ци по­во­дом сто­го­ди­шњи­це бор­би на фрон­ту код До­бру­џе.

Још је­дан ме­мо­ри­јал је град­ско гро­бље у Ара­ду, на ко­јем је и пар­це­ла с при­пад­ни­ци­ма срп­ске вој­ске стра­да­лим у то­ку ин­тер­на­ци­је у аустро­у­гар­ском ло­го­ру у арад­ској твр­ђа­ви. У спо­мен-ко­стур­ни­ци, ко­ју су 1932. го­ди­не по­ди­гли Јан­ко Ми­хај­ло­вић, ње­го­ва су­пру­га Са­ве­та и син Ра­ди­во­је, по­чи­ва око 400 вој­ни­ка. Име­на не­ких ме­ђу њи­ма ис­пи­са­на су на две обли­жње спо­мен-пло­че. Ина­че, под зи­ди­на­ма твр­ђа­ве у Ара­ду по­чи­ва ви­ше од 4.000 срп­ских вој­ни­ка ко­ји су се у ин­тер­на­ци­ји на­шли из­ме­ђу 1914. и 1918, о че­му све­до­чи са­мо спо­мен-пло­ча на глав­ној ка­пи­ји ко­ја се, ме­ђу­тим, на­ла­зи на су­прот­ном кра­ју утвр­ђе­ња.

Гро­бље у ру­мун­ском ме­сту Лу­гож са­др­жи пар­це­лу на ко­јој, пре­ма ар­хи­ви Ми­ни­стар­ства ра­да, по­чи­ва 17 вој­ни­ка срп­ског по­ре­кла – по свој при­ли­ци чла­но­ва ло­кал­не срп­ске за­јед­ни­це стра­да­лих као при­пад­ни­ци ру­мун­ских тру­па.

Храм ко­ји је вас­кр­снуо

Спо­мен-цр­ква с ко­стур­ни­цом срп­ског пра­во­слав­ног ма­на­сти­ра Ус­пе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це код Да­ља по мно­го че­му је је­дин­ствен вој­ни ме­мо­ри­јал. Осим што је на тлу да­на­шње Хр­ват­ске, у њој за­јед­но по­чи­ва­ју бор­ци из оба свет­ска ра­та. 

Та­ко­ђе, за ма­на­стир­ски храм у ко­јем је крип­та с њи­хо­вим те­ли­ма мо­же се ре­ћи да је вас­кр­снуо, јер је из­гра­ђен у 19. ве­ку, а сру­ши­ле су га је­ди­ни­це НДХ у Дру­гом свет­ском ра­ту. На­по­слет­ку, де­ли­мич­но је об­но­вљен 2007. године, на­по­ри­ма Ми­ни­стар­ства ра­да и срп­ског кон­зу­ла­та у Ву­ко­ва­ру. 

Та­да су и про­на­ђе­ни по­смрт­ни оста­ци срп­ских, ју­го­сло­вен­ских и со­вјет­ских рат­ни­ка стра­да­лих у бор­ба­ма за осло­бо­ђе­ње у Пр­вом и Дру­гом свет­ском ра­ту. По­што су та­да и са­хра­ње­ни, цр­ква до­би­ја ста­тус ко­стур­ни­це. Ма­на­стир­ски ком­плекс је пр­во­бит­но по­диг­нут 1738. у то­ку Дру­ге ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба пред­во­ђе­них па­три­јар­хом Ар­се­ни­јем Че­твр­тим.

За­јед­нич­ко по­чи­ва­ли­ште

Ал­ба­ни­ја је по­ста­ла сво­је­вр­сни си­но­ним за стра­да­ња при­пад­ни­ка срп­ске вој­ске и из­бе­глог жи­вља у то­ку по­вла­че­ња у зим­ским и про­лећ­ним ме­се­ци­ма 1915. и 1916. го­ди­не. Као по­сле­ди­ца стра­те­шког пре­ме­шта­ња тру­па и при­нуд­не ми­гра­ци­је де­ла ста­нов­ни­штва, на под­руч­ју Ал­ба­ни­је на­стао је ве­ћи број срп­ских вој­них гро­ба­ља. 

Та по­чи­ва­ли­шта се, из­ме­ђу оста­лог, на­ла­зе у Ти­ра­ни, Ска­дру, Дра­чу, Ље­шу, Кор­чи, Ка­ва­ји, Ар­ти и Ва­ло­ни. За­ни­мљи­во је да, иако на ве­ћи­ни по­ме­ну­тих не­кро­по­ла по­чи­ва­ју при­пад­ни­ци срп­ске вој­ске из Пр­вог свет­ског ра­та, на гро­бљи­ма у Ти­ра­ни, Ска­дру, Кор­чи и Ва­ло­ни уз њих су са­хра­ње­ни и ју­го­сло­вен­ски пар­ти­за­ни уби­је­ни у фа­ши­стич­ким ло­го­ри­ма у Ал­ба­ни­ји.


Коментари3
8ad99
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Koliko mi je poznato, u Mauthauzenu je bio zatocen veliki broj srpskih vojnika. pre nekih 30 godina tamo mi je bilo receno da je najveci broj zarobljenika koji su umrli u tom logiru bio medju Italijanima, a zatim medju Srbima (vise hiljada). Podaci o srpskim zrtvama u Mauthauzenu iz vremena Prvog svetskog rata postoje i dobro bi bilo kada bi se odgovarajuce srpske naucne ustanove zainteresovale za njih, jer se o njima dugo vremena uopste nista nije znalo, a u komunisticko vreme, ni htelo da se zna.
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Da nije bilo Kumanovske bitke u Skoplju bi i daljke vladali Turci. Bili bi verovatno ljubazniji prema Srbima. Srbi koji su izginuli ovde verovatno se okrecu u grobu zbog ovakve nemarnosti. ( Dve armije su se sudarile tokom marsa. Nije bilo telefonske ni radio komande. Moj otac Stevan Bozic je bio jedan od vojnika. Preminuo je 197og. Jos cuvam njegovu vojnu knjizicu. Dobro je da nece vidadi ovu sliku " bratske zahvalnosti". Kazu da studenti medecine iz Skoplja dolaze ovde da uzmu lobanje poginulih vojnika,, potrebne za studije ).
Драган
То са студентима није тачно али све остало јесте.Поздрав из Македоније.
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља