четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Вучић: Србију и Мађарску везује више од Дунава и границе

Није тајна, и тиме се поносим, да су наши односи данас најбољи у целокупној историји, не само од успостављања дипломатских односа, изјавио је председник Србије
Аутор: Н. Б.понедељак, 11.09.2017. у 10:38
Председници Адер и Вучић у Сенти (Фото Tанјуг/Р.П.)

Пред­сед­ник Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић из­ја­вио је у Сен­ти, где се са­стао са сво­јим ма­ђар­ским ко­ле­гом Ја­но­шем Аде­ром, да је Ср­би­ја да­нас сна­жна, да се раз­ви­ја и да има мно­го при­ја­те­ља у све­ту, али да се је­дан из­два­ја, а то је Ма­ђар­ска, при­ја­тељ и са­ве­зник на­ше зе­мље на европ­ском пу­ту. На све­ча­ној сед­ни­ци оп­шти­не Сен­та, ко­јој је при­су­ство­вао и пред­сед­ник Ма­ђар­ске, Ву­чић је ис­та­као да смо, свим оним што смо ура­ди­ли, за­це­мен­ти­ра­ли ве­ков­не ис­кре­не при­ја­тељ­ске од­но­се две др­жа­ве, оја­ча­ли при­ја­тељ­ство два на­ро­да, ко­је је и са­да исто та­ко ја­ко, као што је то би­ло пре 320 го­ди­на, у Сен­ћан­ској би­ци, ка­да смо се бо­ри­ли за исте вред­но­сти. 

„Ср­би­ја је мно­гим сво­јим де­ли­ма чвр­сто по­ка­за­ла да је на пу­ту ве­ли­ких европ­ских на­ро­да, на­у­чи­ли смо да нас је ве­ко­ви­ма пут ка Евро­пи нај­че­шће во­дио пре­ко Бу­дим­пе­ште и Бе­ча”, на­вео је Ву­чић, пре­но­си Тан­југ. Пред­сед­ник је до­дао и да за­то „не­ма ни­шта ло­гич­ни­је, не­го да нам они бу­ду са­ве­зни­ци на европ­ском пу­ту”. 

Наш циљ је, ис­та­као је, не­за­ви­сна и ја­ка Ср­би­ја, а ја­ка Ср­би­ја зна­чи ста­би­лан Бал­кан. „Ср­би­ју и Ма­ђар­ску ве­зу­је ви­ше од Ду­на­ва, се­ћа­ња на Ја­но­ша Ху­ња­ди­ја и око 151 ки­ло­ме­тар гра­ни­це. На­ше ве­зе се­жу у да­ле­ку про­шлост, бу­ду­ћи да су Ср­би у Ма­ђар­ској при­сут­ни још од сед­мог ве­ка, а да је Бу­дим кроз исто­ри­ју био зна­чај­но сре­ди­ште на­ше кул­ту­ре, на­у­ке и умет­но­сти”, на­вео је Ву­чић. 

Али, ис­та­као је пред­сед­ник, нај­ви­ше нас ве­зу­је из­ме­ђу 250.000 и 300.000 Ма­ђа­ра, ко­ји да­нас жи­ве у Вој­во­ди­ни. Ву­чић је ука­зао да су Ма­ђа­ри у Ср­би­ји сво­ји на сво­ме и за­хва­лио им је на по­др­шци у ре­фор­ма­ма и раз­во­ју Ср­би­је.  Пред­сед­ник је по­себ­но за­хва­лио рва­чу Вик­то­ру Не­ме­шу, Ма­ђа­ру, ко­ји је злат­ну ме­да­љу на свет­ском пр­вен­ству осво­јио за Ср­би­ју. У Пе­шти је, под­се­тио је Ву­чић, 1826. го­ди­не осно­ва­на Ма­ти­ца срп­ска, нај­ста­ри­ја срп­ска кул­тур­но-исто­риј­ско-на­уч­на ин­сти­ту­ци­ја. Ис­та­као је да ни­су ва­жни са­мо по­зна­ти и слав­ни Ма­ђа­ри, већ и вој­во­ђан­ски па­о­ри, ко­ји су до­при­не­ли да Ср­би­ја не оста­не глад­на и да има шта да по­ну­ди све­ту.

„Ни­је тај­на, и ти­ме се по­но­сим, да су од­но­си Ср­би­је и Ма­ђар­ске да­нас нај­бо­љи у це­ло­куп­ној на­шој исто­ри­ји, не са­мо од ус­по­ста­вља­ња ди­пло­мат­ских од­но­са, већ и пре и по­сле то­га”, под­ву­као је Ву­чић до­дав­ши да та­ко до­бри од­но­си ни­су плод слу­чај­но­сти већ чи­ње­ни­це да има­мо од­го­вор­не вла­де и пред­сед­ни­ке ко­ји су уме­ли да пре­по­зна­ју ко им је нај­бли­жи ком­ши­ја и да кре­ну у ре­ша­ва­ње отво­ре­них пи­та­ња, по­ка­зу­ју­ћи по­што­ва­ње јед­ни пре­ма дру­ги­ма.

„Пред­став­ни­ци ма­ђар­ских вла­сти мо­гу увек да ме по­гле­да­ју у очи, јер зна­ју да су Ма­ђа­ри у Ср­би­ји сво­ји на сво­ме. А ја сам за­до­во­љан што ма­ли број Ср­ба у Ма­ђар­ској има шко­ле, за­ду­жби­не, кул­тур­но-умет­нич­ка дру­штва, цр­кве и ма­на­сти­ре”, на­гла­сио је пред­сед­ник Ср­би­је ко­ји је по­ру­чио да ће на­ша зе­мља на­ста­ви­ти да гра­ди до­бре од­но­се са ком­ши­ја­ма и свим др­жа­ва­ма. „Хва­ла Ма­ђар­ској на по­др­шци, хва­ла и на­шим гра­ђа­ни­ма што су из­не­ли ре­фор­ме, схва­ти­ли ко­ли­ко је ва­жно да Ср­би и Ма­ђа­ри жи­ве за­јед­но, да се по­шту­ју и да во­ле јед­ни дру­ге”, ре­као је Ву­чић.

(Фото Танјуг)

Да Ср­би­ја и Евро­па мо­гу да ра­чу­на­ју на Ма­ђар­ску, као и да је за­јед­нич­ки за­да­так да се чу­ва­ју тра­ди­ци­је и кул­тур­на ба­шти­на, из­ја­вио је пред­сед­ник Ма­ђар­ске Ја­нош Адер. „Ми ве­ру­је­мо у са­рад­њу за ко­ју је Кон­рад Аде­на­у­ер са све­жим ис­ку­ством из Дру­гог свет­ског ра­та ре­као: Евро­па сво­ју без­бед­ност мо­же про­на­ћи са­мо за­јед­нич­ки и са­мо та­ко мо­же од­бра­ни­ти сво­ју сло­бо­ду и са­мо као це­ли­на мо­же на­ћи ме­сто у свет , то је до­стој­но по ње­ној ду­хов­ној ве­ли­чи­ни”, ре­као је Адер и до­дао: „Дра­ги срп­ски при­ја­те­љи, има­ли смо јед­на­ке ци­ље­ве и мо­ра­ли смо од осва­ја­ча да по­вра­ти­мо наш за­јед­нич­ки дом. То је мо­гло успе­шно да се спро­ве­де са­мо за­јед­нич­ким сна­га­ма. Те 1697. го­ди­не, као са­ве­зни­ци ис­ту­пи­ли смо за исти циљ на оба­ли Ти­се, ту у Сен­ти. Сен­ћан­ска бит­ка, пре 320 го­ди­на, до­не­ла је шан­су за по­нов­ни по­че­так.”

Он је под­се­тио да је на­кон те бит­ке у Евро­пи по­че­ло но­во ра­чу­на­ње вре­ме­на. Адер је ре­као да је Ма­ђар­ска на­по­кон мо­гла да ожа­ли сво­је ве­ли­ке гу­бит­ке и да на ме­сту зга­ри­шта поч­не да гра­ди нов и об­но­ви ста­ри иден­ти­тет. „Две го­ди­не ка­сни­је, Кар­ло­вач­ки мир за­тво­рио је ста­ру ра­ну на те­лу Евро­пе и до­нео прав­ду на­ро­ду Бач­ке, ко­ји је ја­ко мно­го па­тио. Ото­ман­ско цар­ство пр­ви пут у исто­ри­ји при­зна­ло је да не­ма пра­ва на оку­пи­ра­не те­ри­то­ри­је. На ге­о­граф­ским кар­та­ма по­ја­ви­ле су се но­ве гра­ни­це и би­ле су за­шти­ће­не ме­ђу­на­род­ним уго­во­ром. Об­но­ва је мо­гла да поч­не”, ре­као је Адер.

Ни да­нас ни­је све­јед­но, на­гла­сио је ма­ђар­ски пред­сед­ник, ка­кав мир скла­па­мо и шта оста­вља­мо они­ма ко­ји до­ла­зе по­сле нас: „Кр­ва­ве по­ри­ве или искре­но обо­стра­но по­што­ва­ње пре­ма до­стиг­ну­ћи­ма дру­гих, ис­пра­жње­ност кул­ту­ре или по­што­ва­ње на­ци­о­нал­них вред­но­сти, сит­ни­ча­ва не­при­ја­тељ­ства или за­јед­нич­ке ци­ље­ве”. „Оста­вља­мо ли у на­след­ство бол због из­гу­бље­них би­та­ка или осло­ба­ђа­ју­ћи по­лет по­бе­да, сил­не не­чо­веч­но­сти ко­је су се де­си­ле у 20. ве­ку или оста­вља­мо ис­кре­ну мол­бу за опрост 21. ве­ка, мрач­не сен­ке ци­ни­зма или по­твр­ду да вре­ди да се за­јед­нич­ки бо­ри­мо за на­шу до­мо­ви­ну, на­ше за­јед­ни­це, за европ­ску кул­ту­ру”, ка­зао је Адер ко­ји сма­тра да ми, као ка­сни по­том­ци, има­мо за­да­так да обо­стра­ним по­што­ва­њем чу­ва­мо на­ше ра­зно­вр­сне тра­ди­ци­је и кул­тур­ну ба­шти­ну.

Пред­сед­ник Ср­би­је оце­нио је да је Сен­ћан­ска бит­ка јед­на од нај­зна­чај­ни­јих у исто­ри­ји Евро­пе, где је Ото­ман­ско цар­ство по­бе­ђе­но и за­у­ста­вље­на прет­ња Евро­пи. Он је до­дао да је 40.000 вој­ни­ка, ме­ђу ко­ји­ма је би­ло и мно­го Ср­ба, под вођ­ством прин­ца Еуге­на Са­вој­ског, до но­гу по­ту­кло 60.000 вој­ни­ка тур­ског цар­ства. Ву­чић је на­вео да је та бит­ка има­ла ути­ца­ја и на осло­бо­ди­лач­ку бор­бу на­ро­да од ве­ков­ног тур­ског роп­ства. „Бо­ри­ли смо се ра­ме уз ра­ме са на­шим ма­ђар­ским при­ја­те­љи­ма”, ре­као је пред­сед­ник Ср­би­је ис­та­кав­ши до­при­нос Јо­ва­на По­по­ви­ћа Те­ке­ли­је, ко­ји је упо­зо­рио прин­ца Еуге­на да Тур­ци гра­де мост пре­ко Ти­се и спро­вео вој­ску кроз ба­нат­ске ри­то­ве. За сво­је за­слу­ге Те­ке­ли­ја је до­био и пле­мић­ку ти­ту­лу, под­се­тио је Ву­чић, пред по­ла­га­ње ве­на­ца са Аде­ром на спо­ме­ник у знак се­ћа­ња на Сен­ћан­ску бит­ку. 


Коментари15
8879a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pavle Petrovic
Da, osim Dunava, "vezuje" ih guranje pod led tog istog Dunava 40-tih godina proslog veka nevinih ljudi, koji su stradali kao sto to biva kad svoje zivote poveravamo srpskim i madjarskim "elitama" kojima nikad ni vlas na glavi nije falila, dok su sopstvene narode zrtvovali za svoju korist.
Маја М.
Везује их и успомена на убијене Србе бачене са старог сенћанског моста.
Владимир
Леп је дијалог и посета малом граду, још само да су боље одрадили контролу саобраћаја... Не знам ко је смислио правила за регулисање саобраћаја и безбедност за овај догађај али је јуче саобраћај био у колапсу у Сенти и околини. У реду је водити рачуна о безбедности званичника, али не ићи у дебилизам због тога. Блокирали су цео центар преподне, а поподне су блокирали пола града због пет минута проласка колоне ... У једном моменту полиција није дала детету да пређе пешке преко прелаза на семафору "јер колона долази, нико не сме да пређе". Сирото дете је 40 минута чекало поред семафора са свим осталим возилима у колони оних што чекају ... Могло се све много боље одрадити ...
Маја М.
Ех, да је само то... А оно силно шминкање центра?! Штета што званичници не прошетају и мало даље.
Препоручујем 4
Milica
A šta ćemo sa tim što je Viktor Orban hvalio Hortija?
Nemanja
Po nekom mom skromnom mišljenju trebamo iskoristiti sve turističke potencijale obeju zemalja i na tom polju dosta sarađivati, tu treba staviti akcenat.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља