петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:46
Осам деценија Београдског сајма

Место за трговину робом и излагање пословних понуда

Старо сајмиште отворено је на данашњи дан 1937. године, а нови комплекс у Булевару војводе Мишића двадесет година касније. – Више од 40 сајамских манифестација годишње, концерата, изложби...
Аутор: Анa Јовановићпонедељак, 11.09.2017. у 14:45
(Фото Д. Јевремовић)

Давне 1923. године основано је Друштво за земаљске изложбе у Београду. У правилнику ове организације наводи се – утврђује се потреба да се као носилац сајамских послова створи посебна привредна организација, комерцијалног карактера, која ће служити не само Београду и његовој привреди, него и целокупној привреди државе. А циљ овог друштва био је изградња Београдског сајма који ће бити „организован ради куповине и продаје свеколике робе и то на основу изложених узорака”. Тако је и било.

На данашњи дан пре 80 година створен је Београдски сајам. Панађур, вашар, сајам... Место за трговину прибављеном робом и за излагање пословних понуда „за део човекових активности одвајкада значајних за опстанак појединца и заједнице”. Временом се свакодневна трговина претворила у друштвени догађај, у приказивање личног и опште социјалног напретка. Развијао се, растао временом, мењао локације и постао једно од највећих сајамских предузећа у Европи.

За локацију некадашњег изложбеног комплекса прво је изабран простор на левој обали Саве, код тада новоподигнутог ланчаног земунског моста Краљ Александар. На мочварном земљишту 6. јуна 1937. године положен је камен темељац. После три месеца изградње сајма, на површини од 14 хектара, према пројекту архитеката Рајка Татића, Ђорђа Лукића и Миливоја Тричковића уређена је једна од тада највећих сајамских површина у југоисточној Европи.

Први Београдски сајам имао је 17.000 квадратних метара изложбених површина под кровом и 20.000 квадрата отвореног изложбеног простора. Уређено је и 25.000 квадратних метара травњака са цвећем и 22.000 квадрата путева и стаза. Изграђено је укупно 26 павиљона у националном, акционарском и приватном власништву. Друштво за приређивање сајма и изложби изградило је пет павиљона и централну кулу, националне павиљоне подигли су Италија, Мађарска, Румунија и Чехословачка, док је 17 фирми имало сопствене изложбене павиљоне, а остатак су били приватни павиљони богатих привредника.

Капије Београдског сајма први пут су отворене 11. септембра 1937. Свечаности отварања су, поред краљевске породице, присуствовали државни и општински представници, посланици Скупштине... На манифестацији се представило 390 иностраних и 493 домаће фирме, укупно 883 излагача из 17 држава Европе, Америке и Азије. Прва сајамска приредба остварила је успех преко сваког очекивања. Вредност склопљених послова била је процењена на 100 милиона ондашњих динара. Манифестацију је посетило око 310.000 људи, а укупан приход сајма био је 3.140.551 динар.

Нападом Немачке на Југославију 6. априла 1941. године Београдски сајам је престао да ради. Тај догађај је не само онемогућио даљи развој предузећа, већ му је одредио и потпуно другачију, нехуману судбину – павиљони постају концентрациони логор и губилиште за заточенике.

По завршетку Другог светског рата донет је и генерални план развоја тада потпуно разорене престонице у ком је била предвиђена изградња новог сајма. Од три могуће локације, 1953. године изабран је простор некадашње Баре Венеције, назван Шест топола, на десној обали Саве. У јуну 1955. почели су први радови, према пројекту Милорада Пантовића, Милана Крстића и Бранка Жежеља.

Нови Београдски сајам отворен је 23. августа 1957. године. Истог дана почео је први једанаестодневни Међународни сајам технике који је обишло 1.150.000 посетилаца. На манифестацији је учествовало 1.500 излагача из 28 земаља света.

Изградња друге фазе Сајма почела је девет година касније. Изграђене су хале 7, 8, и 9, а у јесен исте године, на првом сајму који се одржао у њима, хале су изгореле у пожару. Поново су подигнуте следеће године, када су завршене и хале 10, 11 и 12. Изградњом западног крила хале 1, касније хале 14, данас хале 4, 1975. године завршена је последња фаза Београдског сајма.

У комплексу у Булевару војводе Мишића сваке године одржи се више од 40 манифестација. Почев од изложби кућних љубимаца, кошаркашког фестивала, дечјег сајма, до оних најпосећенијих као што су Међународни салон аутомобила, Сајам књига, намештаја, грађевине, технике и техничких достигнућа, туризма, наутике, лова и риболова...

– Само прошле године регистровано је више од 680.000 улазака. Сајам туризма оборио је рекорд са 75.000 посетилаца, а Међународни сајам аутомобила први пут је одржан у 10 изложбених хала. Пословање у 2016. години процењено је на 12,7 милијарди динара, а ефекат на бруто додату вредност износио је четири милијарде – истакла је Данка Селић, генерална директорка Београдског сајма, додајући да на сајмовима широм света посетиоци и излагачи у току једне године потроше приближно осам милијарди евра.

Под куполама Београдског сајма

– више од 3.000 сајамских манифестација

– више 25.000 излагача из више од 180 држава представило је понуду

– прошетале су бројне познате личности, дипломате, председници, одржани су концерти најпопуларнијих домаћих и страних музичара, одржана спортска првенства, модне ревије...

Чувена Хала 1 место за музичке спектакле

Прва велика манифестација посвећена омладинској култури и рокенролу у Југославији приређена је на Београдском сајму 1966. године. У програму је учествовало више од 100 вокално-инструменталних састава. Од тада хала 1 је омиљено место у ком се окупљала урбана музичка герила. Низали су се концерти „Ју групе”, ЕКВ, „Бајаге и инструктора”, „Бијелог дугмета”, „Чорбе” ... Певач Ерик Клептон одржао је концерт 1984, исте године када се пред београдском публиком појавио и енглески хеви метал бенд „Ајрон мејден”, а онда 2007. поново. Два пута је свирао и „Дип парпл”, 2003. и 2006, а на бини су били и Алис Купер, „Кис”, „Дјуран Дјуран”...

Шампионат у боксу

Под кровом хале 1 отворен је Европски шампионат у боксу 1961. године. Неколико месеци касније приређен је и jедан од првих великих међународних спортских догађаја у престоници – Европско првенство у кошарци. Репрезентација Југославије са легендарним Ацом Николићем и Радивојем Кораћем на челу освојила је сребрну медаљу на шампионату.

Београдски сајам обележио 80 година постојања

Београдски сајам обележио је 80 година постојања свечаношћу на Савској променади у Београду, а том приликом истакнуто је да је укупна вредност продатих роба и услуга на Сајму у протеклој години износила 12,7 милијарди динара.

Генерални директор Београдског сајма Данка Селић истакла је том приликом да је у питању велики јубилеј који обележава ова институција те да је менаџмент Сајма урадио много тога у протеклом периоду да овој институцији врате стару славу.

„Урађен је нови пешачки пролаз, нови инфо-тотеми, као и одлука о реконструкцији хала седам, осам и девет, и њихово враћању првобитној намени”, рекла је Селић. Она је навела да је Београдски сајам прошле године остварио 40 манифестација, а да се сајамским календаром у 2017. години предвиђа организација 48 догађаја. Она је истакла да је Сајам урадио стручну анализу са Економским институтом из Београда о утицају пословања Београдског сајма на град Београд и Србију.

„Анализа нам је показала да се сваки евро зарађен под куполама Сајма мултипликује два до три пута само током трајања сајма, односно, осам пута након завршетка сајма. Укупна вредност продатих роба и услуга на Сајму је 12,7 милијарди динара у прошлој години”, рекла је Селић. Како каже, план Сајма је да се та цифра надмаши јер, како је истакла, економски показатељи те институције у првих шест месеци говоре да је то могуће. (Танјуг)


Коментари0
dfe5e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља