четвртак, 21.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:28

Мистер брегзит у походу на Немачку

Најџел Фараж у предизборној кампањи десничарског АфД-а, за који анкете указују да би могао да буде трећа по снази странка у Бундестагу
Аутор: Н. Радичевићпонедељак, 11.09.2017. у 22:00
Д. Стојановић

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Пре нешто више од годину дана чинило се немогућим да ће Велика Британија изгласати излазак из Европске уније (брегзит) а да ће Доналд Трамп постати председник САД.

У настојању и да у Немачкој учине нешто што се чини немогућим – попут обарања Ангеле Меркел са власти – десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) покушава свим средствима да нападне канцеларку, од организовања контрамитинга, преко лажних вести пласираних на друштвеним мрежама, до позивања Најџела Фаража да им учествује у кампањи.

На скупу у Берлину овај немачки зет, који се годинама жустро борио за брегзит жестоко критикујући устројство ЕУ, доживео је овације чланова антиимиграционе АфД, којима је представљан као модел шта све један десничарски евроскептик може да постигне. У намери да помогне својој странци да оствари што бољи резултат „мистер брегзит” је на скуп позвала потпредседница АфД-а и посланица у Европском парламенту Беатрикс фон Шторх, унука Хитлеровог министра финансија Луца фон Кросика, позната у немачкој јавности по својим често ксенофобним, расистичким и контроверзним изјавама, попут оне да би полиција требало да сме да пуца на мигранте који илегално уђу у Немачку, макар то биле жене и деца.

„Најџел Фараж показао је да је немогуће могуће остварити, уколико само верујете у то и борите се за то. Он је то радио више од две деценије и то га чини узором за нас”, рекла је она.

И Фараж се побринуо да се у свом говору допадне АфД-у па је истакао да му је жао што је Меркелову последњи пут видео пре њене одлуке, која се тиче мигрантске кризе.

„Волео бих да јој јавно кажем да је то што је рекла, да можемо да примимо свакога ко дође, сулудо и вероватно најгора одлука неког западног националног лидера у савременој политичкој историји”, рекао је Фараж, додајући да не верује да ће оваква ЕУ постојати за десет година. „Верујем да ће нешто много боље и конструктивније заузети њено место.”

Према Фаражовим речима, он покушава да омогући „одговарајућу дебату у највећој, најбогатијој, најважнијој и најмоћнијој земљи у Европи и то не само о томе какав ће бити брегзит, већ вероватно и какав ће бити европски пројекат”. Он сматра да немачки кандидати за канцелара нису уопште расправљали о брегзиту као „огромној срамоти за европски сан који су обоје (Меркелова и Мартин Шулц) имали”.

Иако се АфД свим снагама бори против Меркелове, Фараж је новинарима рекао да би канцеларка вероватно била боља за брегзит јер ће она радије да се сагласи са споразумом о слободној трговини између Британије и ЕУ, за разлику од бившег шефа Европског парламента, који води немачке социјалдемократе.

„Сматрам да је Шулц фанатично за ЕУ, док ће госпођа Меркел вероватније бити глас немачке индустрије”, рекао је он.

Иако су новинари покушали од њега да извуку став о спорним изјавама функционера АфД-а, попут оних које доводе у питање културу сећања на нацистичке злочине, Фараж се бранио да нема никакву везу са АфД, већ да је дошао на лични позив Фон Шторхове, коју лично подржава.

 

Велики број неодлучних бирача

Франкфурт, Хајделберг – Према последњима анкетама, које је урадио институт за истраживање јавног мњења „Инфратест димап”, демохришћани Ангеле Меркел уживају подршку 37 одсто бирача, социјалдемократе Мартина Шулца 21 одсто, док је на трећем месту АфД са 11 одсто подршке. Четврта по популарности је Левица (10 одсто), потом либерали (9) и на крају Зелени (8), док су све остале странке испод цензуса од пет одсто. И док аналитичари углавном указују да је готово извесно да ће Меркелова остати канцеларка а да је само питање ко ће бити у њеној коалиционој влади, истраживачи јавног мњења указују да су ипак могућа изненађења, будући да се у анкетама тек нешто више од половине бирача определило за кога ће да гласа, док остали још нису сигурни да ли ће да гласају или се још двоуме за кога да гласају.


Коментари1
cb12d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља