недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59
Четрдести Евробаскет – традиција нашег риваластва са Италијом

Славнићева бравура у Монтреалу и невиђена туча у Лиможу

Са Италијом смо одиграли десетине важних утакмица, а овде издвајамо пет...
Аутор: Александар Милетићуторак, 12.09.2017. у 16:00
Дражен Далипагић шутира преко Ромеа Сакетија на утакмици Југославија – Италија 69:65, на Олимпијским играма у Лос Анђелесу (Фотодокументација Политике / ОКС)

Ривалство између нас и Италијана траје од нашег првог појављивања на европским шампионатима у Прагу 1947, када смо потучени до ногу – 59:33. После тог меча наша репрезентација не само да је углавном побеђивала, већ је често била препрека италијанском тиму на путу ка медаљи. Зато су нам Италијани деценијама завидели, па нас у појединим тренуцима и презирали (ту реч су употребљавали неки њихови познати и играчи и новинари).

Четвртфинале у Истанбулу биће 40. међусобни дуел ове две репрезентације на највећим такмичењима (рачунајући и доба СФР Југославија и СР Југославије), а наша селекција води са 29:10 у победама. Кад је реч о евробаскетима, ту је скор 17:5 (на светским шампионатима 5:1, на олимпијским играма 7:4).

Од свих тих утакмица овде ћемо издвојити пет које можда и нису најбоље, али се о њима највише причало. Можда не у Италији, али код нас сигурно...

ЈУГОСЛАВИЈА – ИТАЛИЈА 88:87. Последњи меч у групи на Олимпијским играма у Монтреалу 1976. Ко победи одлази у полуфинале. Италија је на полувремену водила са 16 поена разлике (57:41), што је као данас отприлике 30, имајући у виду правила (није било тројки). Тринаест минута пре краја губили смо са 65:52, а онда смо се за четири минута примакли на „минус три“ (69:66). Италијани су водили са 87:86, 35 секунди пре завршетка. После тајм-аута нашег тима, одбрана ривала била је усредсређена на Кићановића и Ћосића пре свих, али је Кићановић с једне стране терена пребацио на другу, ка Славнићу, који је погодио, секунд пре истека напада (88:87 за нас).

ЈУГОСЛАВИЈА – ИТАЛИЈА 86:77. Меч за златну медаљу на Олимпијским играма у Москви 1980. Италијани, које смо у групи савладали са 102:81, у финалу су водили са 37:32 четири минута пре одласка на одмор. Од тог тренутка наша репрезентација је блистала. Седам минута пре краја све је било јасно (74:60), у 38. водили смо са 16 разлике (84:68). А онда је, из чиста мира, италијански центар Менегин коленом „поткачио“ Кићановића у бутину док је с лоптом пролазио испод противничког коша. Кићановић је изнет с терена, а на победничком постољу Славнић је примио и његову медаљу. Наше једино олимпијско злато.

ИТАЛИЈА – ЈУГОСЛАВИЈА 91:76. Пораз који нас је коштао пласмана у полуфинале на „Евробаскету 1983“ у Лиможу. Већ у 15. минуту догодило се нешто што није слутило на добро. Због крвничког фаулирања лактом Кићановића, италијански играч Бонамико је искључен. Италијани су читав меч играли изузетно оштро, варничило је на све стране. Пет минута пре краја, при њиховом вођству 74:62, дошло је до невиђене туче. Окидач је био груб фаул над Драженом Петровићем. Сакети је повукао за косу Вилфана, Кићановић је шутнуо Вилалту, Грбовић је из торбе нашег масера узео маказе и јурнуо с њима на паркет (али се на томе завршило). Кад се све стишало, судије нису никога искључиле. Кићановић (тада члан Скаволинија) и Славнић (Казерта) после тог шампионата морали су да напусте Италију.

ЈУГОСЛАВИЈА – ИТАЛИЈА 88:73. Последњи плес најталентованије генерације која се икада појавила у европској кошарци. Југославије је атрактивном игром декласирала Италију на њеном терену, у финалу Европског првенства у Риму 1991. Наш тим је играо без Јурија Здовца кога су уочи полуфинала опозвале словеначке власти („ако наставиш да играш за Југославију прогласићемо те за издајника“). Био је то крај једне величанствене геренације, у освит грађанског рата у Југославији.

ЈУГОСЛАВИЈА – ИТАЛИЈА 61:49. Италија је ушла у финале „Евробаскета 1997“ у Барселони, осокољена победом у групи, у Бадалони (74:69). Наш тим је одиграо једну од најбољих одбрана у модерној историји европских шампионата. Први пут од Москве 1965. догодило се да поражени тим у финалу постигне мање од 50 поена. Наш састав су до победе водили Бодирога, Даниловић и Ђорђевић који је проглашен за најбољег играча (МВП) првенства

 

На евробаскетима 17:5 за нас

Италија – Југославија            59:33   Праг 1947

Југославија – Италија            48:45   Москва 1953

Италија – Југославија            69:66   Будимпешта 1955

Југославија – Италија            78:76   Истанбул 1959

Југославија – Италија            71:69   Вроцлав 1963

Југославија – Италија            83:82   Москва 1965

Југославија – Италија            79:68   Беблинген 1971

Југославија – Италија            73:71   Барселона 1973

Југославија – Италија            83:69   Сплит 1975

Југославија – Италија            88:69   Лијеж 1977

Југославија – Италија            95:80   Торино 1979

Југославија – Италија            99:88   Хавиров 1981

Италија – Југославија            91:76   Лимож 1983

Југославија – Италија            97:80   Загреб 1989

Југославија – Италија            88:73   Рим 1991

Југославија – Италија            87:74   Атина 1995

Италија – Југославија            74:69   Бадалона 1997

Југославија – Италија            61:49   Барселона 1997

Италија – Југославија            71:62   Париз 1999

Србија – Италија       80:68   Шљауљај 2011

Србија – Италија       76:64   Љубљана 2013

Србија – Италија       101:82 Берлин 2015


Коментари1
50e49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoslav Stanisavljević
Nadam se 4 : 0 , u ovoj deceniji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Кошарка

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља