среда, 20.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:00

Копривом и линцуром против анемије

У народу се као средство у борби са малокрвношћу употребљава и надземни део шарпланинског чаја
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 11.09.2017. у 21:11
(Фотографије Пиксабеј)

Бр­зо за­ма­ра­ње, ма­лак­са­лост, раз­дра­жљи­вост, не­до­ста­так ва­зду­ха, осе­ћај лу­па­ња ср­ца, бле­ди­ло ко­же и слу­зо­ко­же, гла­во­бо­ља, са­мо су не­ки од симп­то­ма ма­ло­крв­но­сти од ко­је па­ти ве­ли­ки број љу­ди. Не­до­ста­так гво­жђа је је­дан од нај­че­шћих узро­ка ане­ми­је, ко­ја се ја­вља ка­да је сма­њен број ери­тро­ци­та и хе­мо­гло­би­на у кр­ви. Струч­ња­ци на­гла­ша­ва­ју да пре не­го што се за­поч­не ле­че­ње ане­ми­је нај­пре мо­ра да се от­кри­је њен узрок.

То мо­же да ура­ди ле­кар, ко­ји ће од­ре­ди­ти и на­чин ле­че­ња и про­пи­са­ти од­го­ва­ра­ју­ћу те­ра­пи­ју, а осим стан­дард­них те­ра­пи­ја умно­го­ме мо­же да по­мог­не пра­вил­на ис­хра­на и упо­тре­ба ле­ко­ви­тих би­ља­ка.

Ка­ко ис­ти­че ма­ги­стар фар­ма­ци­је Ви­о­ле­та По­пов, из Ин­сти­ту­та за про­у­ча­ва­ње ле­ко­ви­тог би­ља „Др Јо­сиф Пан­чић”, гво­жђе је ва­жан са­сто­јак ор­га­ни­зма и има га два до пет гра­ма у те­лу осо­бе, а ко­ли­чи­на за­ви­си од те­ле­сне ма­се и по­ла. Нај­ви­ше гво­жђа се на­ла­зи у са­ста­ву хе­мо­гло­би­на, је­ди­ње­ња ко­је је ва­жно за пре­нос ки­се­о­ни­ка у ор­га­ни­зму. Гво­жђе ула­зи и у са­став ен­зи­ма ко­ји оси­гу­ра­ва­ју про­це­се ће­лиј­ског ди­са­ња, у са­став ми­ши­ћа, а на­ла­зи се и у де­по­и­ма у је­три, сле­зи­ни и ко­шта­ној ср­жи.

– Де­фи­цит гво­жђа мо­же да на­ста­не услед не­до­вољ­ног уно­ше­ња гво­жђа хра­ном (гла­до­ва­ње, ве­ге­та­ри­јан­ска ис­хра­на), као по­сле­ди­ца па­то­ло­шког гу­бље­ња кр­ви из ор­га­на и тки­ва (обил­на и пре­ду­га мен­стру­ал­на кр­ва­ре­ња, ма­ла кр­ва­ре­ња из ди­ге­стив­ног трак­та…), а мо­же се ја­ви­ти и због ло­ше ап­сорп­ци­је гво­жђа у ди­ге­стив­ном трак­ту и услед по­ве­ћа­не по­тре­бе за гво­жђем – ис­ти­че По­по­вље­ва. 

Гво­жђе се у хра­ни на­ла­зи углав­ном у об­ли­ку ор­ган­ских ком­плек­са. Нај­бо­га­ти­ји из­во­ри гво­жђа су ме­со, џи­ге­ри­ца, ја­ја, ри­ба, со­ја, бун­де­ва, зе­ле­но ли­сна­то по­вр­ће (спа­наћ, зе­ле­на са­ла­та, бли­тва...). Ап­сорп­ци­ја гво­жђа из на­мир­ни­ца жи­во­тињ­ског по­ре­кла мно­го је бр­жа и ефи­ка­сни­ја не­го гво­жђа из биљ­не хра­не, а про­це­њу­је се да 75 од­сто гво­жђа у ис­хра­ни по­ти­че из би­ља­ка. 

– Ле­ко­ви­то би­ље се тра­ди­ци­о­нал­но ко­ри­сти као по­моћ­но сред­ство и до­да­так ис­хра­ни у пре­вен­ци­ји ане­ми­је. То су биљ­ке бо­га­те раз­ли­чи­тим ми­не­рал­ним ма­те­ри­ја­ма, ко­је се ко­ри­сте са­ме или у ком­би­на­ци­ји са биљ­ка­ма бо­га­тим гор­ким са­стој­ци­ма и биљ­ка­ма ко­је са­др­же ви­та­мин Це. Гор­ки са­стој­ци под­сти­чу лу­че­ње ди­ге­стив­них со­ко­ва и сти­му­ли­шу ва­ре­ње, а ви­та­мин Це је нео­п­хо­дан за ре­сорп­ци­ју гво­жђа. Са­вет о њи­хо­вој упо­тре­би увек тре­ба по­тра­жи­ти од фар­ма­це­у­та или ле­ка­ра – на­гла­ша­ва По­по­вље­ва. 

Ко­при­ва је нај­по­зна­ти­ја биљ­ка ко­ја се тра­ди­ци­о­нал­но, у на­ро­ду, ко­ри­сти код бла­гих об­ли­ка ане­ми­ја и код осе­ћа­ја умо­ра и ис­цр­пље­но­сти, јер се сма­тра да мо­же до­при­не­ти бр­жем опо­рав­ку и ја­ча­њу ор­га­ни­зма. У ове свр­хе ко­ри­сти се лист ко­при­ве, ко­ји са­др­жи хло­ро­фил, фла­во­но­и­де, ка­ро­те­но­и­де, ви­та­ми­не, не­за­си­ће­не ма­сне ки­се­ли­не, ми­не­рал­не со­ли кал­ци­ју­ма и ка­ли­ју­ма, си­ли­ка­те, гво­жђе...

– У на­ро­ду се као сред­ство про­тив ма­ло­крв­но­сти упо­тре­бља­ва и над­зем­ни део шар­пла­нин­ског ча­ја. Хер­ба шар­пла­нин­ског ча­ја са­др­жи фла­во­но­и­де, етар­ско уље, аро­ма­тич­не смо­ле, са­по­ни­не, гво­жђе... Гор­ке биљ­ке, на­ро­чи­то ко­рен лин­цу­ре, де­лу­ју по­вољ­но на ери­тро­по­е­зу, па се ко­ри­сте као по­моћ­на сред­ства у те­ра­пи­ји ма­ло­крв­но­сти. У ста­рим апо­те­кар­ским про­пи­си­ма (Ph Jug II) би­ло је офи­ци­нал­но ви­но ко­ре­на лин­цу­ре обо­га­ће­но гво­жђем (Vi­num Gen­ti­a­nae fer­ra­tum) – до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Но­ви­ја ис­пи­ти­ва­ња са­др­жа­ја гво­жђа у ле­ко­ви­том би­љу по­ка­зу­ју да нај­ве­ћу ко­ли­чи­ну има­ју под­зем­ни ор­га­ни ле­ко­ви­тих би­ља­ка – ри­зом и ко­рен, сле­де над­зем­ни де­ло­ви би­ља­ка у цве­ту, та­ко­зва­не хер­бе, ли­сто­ви и пло­до­ви, а нај­ма­ња ко­ли­чи­на гво­жђа на­ла­зи се у цве­то­ви­ма. Ви­о­ле­та По­пов на­гла­ша­ва да из­ме­ре­на вред­ност са­др­жа­ја гво­жђа у ко­ре­ну бе­лог сле­за и ко­ре­ну ма­слач­ка из­но­си око 500 мг/кг, а над­зем­ни де­ло­ви ма­слач­ка и вер­бе­не са­др­же око 300 ми­ли­гра­ма гво­жђа по ки­ло­гра­му су­вог биљ­ног ма­те­ри­ја­ла. 

– Ово су ре­зул­та­ти ис­пи­ти­ва­ња са­др­жа­ја гво­жђа у ви­ше од пе­де­сет раз­ли­чи­тих ле­ко­ви­тих биљ­них вр­ста ко­је се уоби­ча­је­но упо­тре­бља­ва­ју у фи­то­те­ра­пи­ји. По­ред са­др­жа­ја гво­жђа, упо­тре­бу биљ­ке као до­дат­ка ис­хра­ни ко­ји би мо­гао по­мо­ћи у убла­жа­ва­њу де­фи­ци­та гво­жђа, од­ре­ђу­ју и оста­ли са­стој­ци ко­ји се на­ла­зе у њој. Пр­вен­стве­но је ва­жно да биљ­ка не са­др­жи штет­не и по­тен­ци­јал­но ток­сич­не са­стој­ке, а та­ко­ђе је ва­жно да не са­др­жи ве­ли­ку ко­ли­чи­ну та­ни­на – са­сто­ја­ка за ко­је је утвр­ђе­но да сма­њу­ју би­о­ра­спо­ло­жи­вост гво­жђа, од­но­сно оне­мо­гу­ћа­ва­ју ње­го­ву ап­сорп­ци­ју у га­стро­ин­те­сти­нал­ном трак­ту. С дру­ге стра­не, ап­сорп­ци­ја гво­жђа се у ди­ге­стив­ном трак­ту мо­же по­бољ­ша­ти исто­вре­ме­ним узи­ма­њем ви­та­ми­на Це и ли­мун­ске ки­се­ли­не (со­ка од ли­му­на) – до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца.

Као нај­по­год­ни­је биљ­не си­ро­ви­не за до­пу­ну уно­са гво­жђа уоби­ча­је­ној ис­хра­ни у овом ис­тра­жи­ва­њу по­ка­за­ли су се лист сре­му­ша и ко­рен и хер­ба ма­слач­ка.


Коментари0
31a38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља