субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Праве последице суше тек наредне године

Извоз хране расте, Србија је у првих седам месеци извезла 6,5 одсто више пољопривредних и прехрамбених производа него у истом периоду 2016.
Аутор: Ивана Албуновићпонедељак, 11.09.2017. у 22:00

И поред свих тешкоћа које су због суше снашле домаћу пољопривреду, и процене да ће овогодишњи пад производње бити око 15 одсто, Србија је у првих седам месеци извезла 6,5 одсто више хране.

Вредност извоза била је 1,9 милијарди долара, а забележен је и раст суфицита у сектору пољопривредно-прехрамбених производа од 8,6 одсто. На први поглед нелогични резултат последица је извоза прошлогодишњих залиха житарица и смрзнутог воћа због чега ће губици од суше бити видљивији тек наредне године, истичу аналитичари.

Војислав Станковић, стручак за аграр, каже да би у 2017. могли да очекујемо рекордни извоз пољопривредних производа и да је расту (уз продају пренетих залиха) највише допринео већи пласман раног воћа и поврћа на тржиште ЕУ и Русије. Укупни резултати тог сектора надмашили су извоз житарица и он очекује да ће се тај тренд наставити и до краја године. У првих сто извозних производа српске привреде седам је из сектора воћарства, што до сада никада није био случај, истиче наш саговорник.

– Чињеница је да је на овај резултат утицао и пад потрошње хране домаћег становништва, али и тромесечни раст светских цена хране. Али ово је још један показатељ да су могућности Србије у пољопривреди знатно веће од онога што остварује.

Наш аграр и прехрамбена индустрија имају капацитет да извезу робу у вредности од пет милијарди евра – каже наш саговорник.

И поред евидентног пада производње, коју можемо очекивати до краја године, највише ратарских култура, кукуруза и соје, он очекује да ће овогодишњи извоз сектора пољопривреде достићи рекордних 3,5 милијарди долара, што је око 300 милиона више него у 2016. Напомиње да идеје о ограничавању извоза због суше, које се последњих дана заговарају, немају основа и демантују их досадашњи резултати као и да Србија нема проблема са прехрамбеном сигурношћу. Због тога, каже, нема ни разлога за раст цена хране.

– Чак не верујем ни да ће извоз у 2018. бити драматично лош како се најављује. Наша производња покрива потребе домаће потрошње али и извоза – тврди Станковић.

Према подацима Републичког завода за статистику у првих седам месеци 2017. у извозу су стандардно доминирали воће и поврће (503 милиона долара) и жита (424,7 милиона долара) али је највећи скок остварен у месној индустрији. Домаћи извозници имали су за 40 одсто боље резултате у пласману меса и прерађевина што је делимично резултат туристичке сезоне и већег извоза у Црну Гору али пре свега раста извоза у Русију. Директор и власник Индустрије меса „Топола” Вукоје Мухадиновић каже да је српским извозницима одговарао четворомесечни раст рубље и да је у том периоду извезена већа количина меса и прерађевина на то тржиште.

– Последња два месеца ова валута је поново у паду и руски купци не могу да се уклопе у наше цене. Највећи проблем са Русијом је управо што послови немају континуитет и због тога произвођачи не могу озбиљније да планирају и улажу – истиче наш саговорник. Он каже да је проблем транспорта меса до Русије и даље велико оптерећење за произвођаче јер из Луке Бар до Санкт Петербурга контингенти путују око месец дана. Трајни сухомеснати производи транспортују се авионом јер су скупљи и произвођачи тај трошак могу да поднесу. На питање да ли очекује раст цена меса због суше, Мухадиновић процењује да се то неће догодити јер је цена свиња доста висока, не само у Србији већ и у Европској унији.

– Могуће је да ће се последице суше одразити на цену живе ваге наредне године. Али, не очекујемо драстично смањење сточног фонда због суше или недостатак сточне хране – сматра директор „Тополе”.

У „Неопланти” кажу да су у првих седам месеци повећали извоз прерађевина 15 одсто на тржишта БиХ, Црне Горе и Македоније, и пет пута увећали промет са Анголом и Перуом где извозе паштете и готова јела.

– За тржиште Анголе дизајниран је нови бренд готових јела, рецептуре производа прилагођене су њиховом тржишту што је резултирало јако добром пласману – наводе у овој компанији.


Коментари2
e236c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Усеви кукуруза, шећерне репе, и соје ће имати највеће подбачаје и кретаће се од 30-50%. Сунцокрет је подбацио сигурно за једно 25-30%. Тако да је у ратарству губитак зависно од цена преко 600 милиона еура. Тако да може да се каже да ће губитак у пољопривредном и прерађивачком сектору бити можда и до 1 милијарде еура. Прериђавачи ће морати вероватно да увозе, а извозници сировина и пољопривредници ће чекати следећу годину. Систем не постоји, држава се не меша у свој посао, и исте ствари нам се понављају, а исто то је решено у разним земљама света на разне начине. Најреалније би било да се укину министарство пољопривреде а и трговине, јер само праве штету и коштају. Контролне и инспекцијске функције се могу пребацити на нека друга места, а остали персонал отпустити као сувишан и који само прави трошак.
Урош Т.
ето лаког оправдања за цене хране коју формирају монополисти, сећате ли се колика је била цена крменадли пре три године, курс динара према евру врло се мало променио од тада, па била је 40% нижа него данас а пензије су биле 12% веће некима а некима исте ко данас, мислите о томе. Ово је заиста добро за латифундисте њихови профити ће порасти, њихови наследници вероватно ће имати да купе вечни живот, има тих новотарија све више од лека за рак до алхемија за дуг живот, а ми вероватно више нећемо бринути да ли да купимо две киле меса овог месеца или да платимо заосталу струју, нас сиромашних неће бити.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља