субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Медијска инвазија САД на регион

Инвестициони фонд ККР, чији је заштитни знак бивши директор ЦИА Дејвид Петреус, после куповине словеначких и хрватских медија могао би да настави ширење у региону
Аутор: А. Апостоловскипонедељак, 11.09.2017. у 22:00
Дејвид Петреус (Фото Ројтерс)

Америчка инвестициона компанија ККР планира своје медијско ширење у региону куповином грчке „Антена групе” у чијем саставу се налазе и две телевизије са националном фреквенцијом у Србији – ТВ Прва и Б92, потврдили су извори „Политике”.

Откако је у јулу ове године United Group, телекомуникациона и медијска група у власништву ККР и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), купила водеће телевизијске канале у Словенији и Хрватској, укључујући и ТВ Нову за 230 милиона евра, у медијским, политичким и пословним круговима спекулише се о намери америчког фонда да постане медијски господар бивше Југославије и Балкана.

С обзиром на то да је заштитни знак ККР-а Дејвид Петреус, бивши директор ЦИА и командант међународних снага у Авганистану и Ираку, утицајни генерал са четири звездице кога је љубавна афера збацила са обавештајног трона САД и његових амбиција да уђе у Белу кућу, нова инвестициона инвазија на медије у Србији тумачи се и као ширење не само пословне, већ и политичке превласти.

Од октобра 2013, за непуних годину и по дана, ККР је преузео власничку контролу над значајним делом српских медија. Најпре су  купили СББ, највећег кабловског оператера чак 1,2 милијарде евра, затим су постали већински власници „Гранд продукције“, купивши турбо-фолк канал од Лепе Брене и Саше Поповића. Потом су основали Телевизију Н1 која се емитује на СББ-у. Операција је заокружена преузимањем акција интернет портала „Блица“.

Да ли би евентуална куповина ТВ Прва и Б92 која је управо синоћ преименована у О2 ТВ била спорна са становишта недозвољене медијске концентрације? Експерт који је учествовао у раду ранијих регулаторних медијских тела каже за „Политику” да правно то не би била спорна трансакција, јер се медијска концентрација израчунава тако што се сабирају шерови постојећих емитера и закон је дефинише на нивоу од 30 одсто укупне гледаности.

– ТВ Прва и дојучерашња Б92 немају ни приближно такво учешће у укупној гледаности.  Јер, то што ККР има превласт на тржишту кабловских канала, не значи да је власник и етра. Али је чињеница да би се појавио моћни страни власник који има више од милион прикључака на каблу и две телевизије са националном фреквенцијом – појашњава наш саговорник, указујући да ће, ако ККР купи грчку компанију „Антена група” постати и власник грчког националног телевизијског канала.

Дакле, у букету медијске покривености региона, ККР-у су потребни канали са националним фреквенцијама, односно преглед целе Србије земаљским, а не само кабловским и виртуелним емитовањем, као до сада.

Проф. др Станко Црнобрња, са Факултета за медије и комуникације и члан Радне групе за израду стратегије јавног информисања Републике Србије, истиче да је медијским законима из 2014. године направљено неколико тектонских промена у медијском пејзажу Србије.

– Дозволили смо стопостотно власништво страног капитала у медијима, укинули смо појам доминантног актера на тржишту, што значи да неко може да се шири како год хоће. То управо ради најснажнија група на терену, ККР. Она је неупоредиво снажнија од било које конкуренције која може да се појави, а моћнији су од целокупног медијског тржишта у Србији заједно. Кад се ове коцкице поређају, наше медијско тржиште данас изгледа овако – напомиње Црнобрња.

Према његовим речима, евидентно је да је ККР крупним корацима медијски марширајући кроз западни Балкан инсталиран у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини.

За Црнобрњу нема сумње да је њихов интерес велики профит и ширење политичког утицаја.

– Они то знају да раде и имају предност над овдашњим конкурентима, такође уплетеним у медијске игре – каже Црнобрња, подсећајући да је постојала танка, али довољна законска могућност да грчка „Антена група” постане власник некадашње телевизије Фокс (касније ТВ Прва) и Б92.

– Та куповина је оставштина претходног режима Бориса Тадића и његових адвертајзинг тајкуна – наглашава Црнобрња.

Медијски експерт добро упућен у тај посао појашњава како се обавила та куповина. Наиме, папири су тада потврђивали да је Б92 био у власништву адвоката са Кипра и формално није био у рукама недавно преминулог господина Кирјакуа, власника групе „Антена”. Да ли је то власништво било фингирано, није ствар српских регулаторних тела, већ међународне истраге. Али је индикативно да је је Закон о радио-дифузији који је прописивао да један субјект не може бити власник две телевизије са националном фреквенцијом промењен, тако да је питање власништва регулисао на 30 одсто учешћа на тржишту. И непосредно по промени закона, дошло је и до промене власништва Б92, те је „Антена група” постала и власник Б92.

– И када је СББ ставио у свој програм канал Н1, он је вешто пливао кроз прописе, јер је пријавио тај канал као прекогранични канал, а у ствари има домицијалну продукцију. То је креативно тумачење закона. Дакле, Н1 није под јурисдикцијом наше регулаторне агенције, односно РЕМ-а. Тај прекогранични програм који се прави у Београду пуни се домаћим рекламама и извлачи новац из Србије без плаћања пореза и доприноса. Тако се ствара надмоћ у односу на домаће емитере. Међутим, према европској пракси, не можете у програм који потиче из друге земље уносити локални садржај, већ се мора емитовати у целини како је настао у земљи порекла. Рачуница је да се по каналу дневно извлачи 15.000 евра ван Србије, без икаквог плаћања пореза и доприноса држави. Последњи закључци Европске комисије из 2016. године истичу да то није допустиво у Европи и зато траже од Владе Србије да се то исправи. Токови новца у медијима су нетранспарентни, а обавеза државе је да их учини видљивим. То питање, међутим, никако не долази на дневни ред – указује Црнобрња.

Приликом куповине словеначких и хрватских медијских портфолија, ККР је саопштио да је до сада уложио више од осам милијарди долара у телекомуникациони, медијски и дигитални сектор на глобалном нивоу, док је од 1996. уложио у 58 компанија у тим секторима у Европи, па је на дан 31. марта 2017. имао више од 20 милијарди долара инвестираног дугорочног капитала. Зато је тешко поверовати да ће њихови адвокати залутати у прашуми српских медијских закона.

Приликом летошњег преузимања словеначких и хрватских медија, директор у ККР-у рекао је да ће улагањем у квалитетне локалне и међународне садржаје ККР подржати тимове United Groupa да наставе да нуде различите и привлачне садржаје свим купцима у региону.

– ККР, ЕБРД и United Group уско ће сарађивати са свим надлежним телима како би осигурали глатку транзицију у складу с европским стандардима – поручио је Жан-Пјер Сад.

Оно што није рекао јесте то да су високопозиционирани генерали Сједињених Држава загледани у Балкан. Весли Кларк, командант НАТО снага у бомбардовању Југославије 1999. године, има пословне интересе на Косову и покушава да развије истраживање резерви угља од којих би се производила синтетичка нафта. Дејвид Петреус је и буквално загледан у медије. Нема сумње да ће зарадити, али остаје сумња да ли ће имати утицај на њихово уређивање.

 

Проценат по проценат

Водећи оператер кабловске телевизије, интернета и фиксне телефоније у Србији, СББ, који на 47 одсто српског тржишта које покрива, додаће, како се очекује, и четири одсто „Икомовог”. Уговор о куповини „Икома” треба да одобри Комисија за заштиту конкуренције, али је процедура таква да оставља довољно могућности да амерички фонд спроведе свој интерес. Иначе, понуда United Media обухвата брендове Н1, Спорт клуб, Голф клуб, Cinemania, Ултра, Мини Ултра, Лов и риболов, Н1, Гранд народна телевизија, Орландо кидс и ОК Бамбино. Она укључује опције кабловске, ДТХ, ОТТ и ИПТВ дистрибуције.


Коментари34
b291c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша Милас
Сале, одличан ти је ово чланак, али сумњам да ћеш бити дописник из УСА! Кога брига за Србију осим малог броја идеалиста - фотеља и лова, то су идеали великог броја данашње младе гарде политичара и "контраверзних" експрес бизнисмена. Они кажу да за идеале гину будале. Одатле и однос ове државе према ратним ветеранима и јунацима. Ништа ново и Србији од времена када је Др. Рајс написао своју чувену реченицу: "Срби, чувајте се себе!".
NoName
Ovo je pokazatelj da politicari ne brinu za narod, nego se dozvoljava ispiranje mozga na ovaj ili onaj nacin, u svrhu profita.
Јован К.
Јел' то онај генерал Петреус, који је још 1992. био задужен да ради на америчком плану бомбардовања мостова на Сави и Дунаву?
stanislavsr
E moj Davore! Ili si premlad ili prenaivan da ne kažem nešto drugo. Danas se ratovi dobijaju medijima jednako efikasno kao i raketama. Nećeš ni biti svestan kada ti mozak bude ispran kao beli čaršav. A onda će te "vodati" kao mečku po vašarima.
Anja
Gledaću vesti tih stanica često kao i N1 (smene pa na ustap), pa ako profitiraju, svaka im čast. Ako misle da će promeniti mišljenje Srba o politici američke elite i NATO medijskom propagandom - džaba kreče...
MilosNS
Ahahahaha, svaka čast za komentar.
Препоручујем 14

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља