четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18

Забрињавајуће стање културне баштине

Аутор: М. Димитријевићпонедељак, 11.09.2017. у 22:00
Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти у Београду (Фо­то Д. Јевремовић)

Две важне активности обојиће наредна четири месеца, али и наредну годину када је у питању Српска академија наука и уметности – реч је o циклусу избора за нове чланове ове институције, који ће бити покренут 31. октобра 2017, а окончаће се изборном скупштином у новембру 2018. и пројекту оснивања Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, за које се очекује да ће почети са радом половином 2018. Како је најавио председник САНУ Владимир Костић, у овом тренутку најважније ће бити привести крају прву од три фазе реализације процеса дигитализације уметничке, научне, историјске и културне баштине, што подразумева окончање радова на адаптацији простора архива и центра (500 квадрата, два нивоа, угао улица Кнез Михаилове и Вука Караџића) и набавку опреме.

– Обезбеђена су и средства из буџета од два милиона евра, градилиште се отвара 15. септембра. Оно што нас је посебно мотивисало на стварање оваквог архива и центра који ће, надамо се, умрежити и друге институције наше земље и њихову баштину и бити стециште дигитализованих садржаја, јесте то што смо се уверили да су нека од докумената нулте вредности, која се чувају у нашем архиву, почела да пропадају, да мењају боју. Деценијама исијавамо неодговорност према писаним документима, услови у којима се они чувају су често неадекватни – истакао је Костић, додајући да је дипломатска преписка периоду од 1903. до 1914. године дигитализована, а да је у току рад на другим документима, као што су Новине сербске, фотографска оставштина Ристе Марјановића.

Александар Костић, дописни члан САНУ и копредседник Одбора за оснивање овог архива и центра, истакао је да је стање културне баштине алармантно.

– Дигитализација је начин његове конзервације, али и промоције. Постављање темеља ове стратешки важне институције озбиљан је посао, који неће почети великим корацима, већ малим, а њихов циљ биће баждарење стандарда и постављање правног оквира да се на та питања више не бисмо враћали – рекао је Костић.

Према речима Радослава Зеленовића, копредседника Одбора за оснивање, најделикатнији део посла је било окончање тендера, а то је завршено и одабран је извођач радова.

– Реч је о захтевном послу, понекад је адаптација компликованија од зидања новог објекта, али су тај корак определили простор који смо добили, његове могућности и само место, које је врло атрактивно. Најважније је да ће све дигитализовано бити доступно јавности у најбољој форми – најавио је Зеленовић.

До краја године у САНУ ће бити реализовано 79 програма, 20 научних скупова и предавања, 11 међународног карактера, а биће обележени и важни јубилеји. Међу њима су 175-годишњица рођења политичара и дипломате Стојана Новаковића, 125-годишњица рођења писца Иве Андрића, 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног. Путујућа изложба „Ликовни уметници адакемици”, која представља Уметничку збирку САНУ, биће отворена 14. септембра у Галерији РТС-а, од 27. септембра у Галерији САНУ пред публиком ће бити поставка која ће преставити српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, његов идентитет, значај и угроженост. Симфонијским концертом у Галерији САНУ 4. децембра подсетићемо се три српска велика композитора – Петра Стојановића, Рудолфа Бручија и Александра Обрадовића.


Коментари3
a2996
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Statut SANU nalaze ovoj instituciji od nacionalnog znacaja da brine o kulturnom nasleju materijalnom ali i ne materijalnom blagu Srbije. To nesme biti administrativna odluka ili neko birokratsko telo vec naucna studija. Bojim se da SANU tradicionalno kasni za dogadjajima umesto da bude lider putokaz naciji da pronadje put u ovim nasim dnevno politickim lutanjima. Svetionik kulture, nauke i umetnosti a ne birokratsko telo van konteksta vremena u kome zivimo.
Коста
За (о)чување и гајење било чега потребна је воља и дисциплина, а тога баш нема много код Срба кад је реч о култури, па ни држава Србија не издваја више од 1% буџета на културу. То само показује колико се цени клутурна баштина.
Препоручујем 6
Dragos
Hajte i vi i Ministarstvo kulture,prestanite sa propagiranjem digitalizacije. Zastitite postojecu materijalnu bastinu a ne njene kopije. Bastina je realna a ne virtuelna stvar. Drugo je to sto se ne razumete u medije i tehnologiju pa vam to zvuci kao dobra fora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља