петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:11

Чишћење лоших зајмова откочило кредите

Зајмови привреде с проблемима у отплати пали на 17 одсто, а раније износили 22 одсто свих пласмана
Аутор: Ј. Рабреновићуторак, 12.09.2017. у 21:33
Број кредита одобрених привредницима већи за пет одсто (Фото Пиксабеј)

Из привреде, после дуже времена, стижу охрабрујуће вести. У августу је месечни раст зајмова привреди износио пет одсто, док је од почетка године тај раст био на сличном нивоу од 4,8 одсто. Смањени су и лоши кредити (НПЛ) привреде на 17 одсто, а пре само две године чинили су 22 посто свих пласмана привреде. Према оцени Верољуба Дугалића, генералног секретара Удружења банака, то је охрабрујући знак за домаћу економију.

Љубодраг Савић, професор на београдском Економском факултету, каже да раст кредита привреди указује на решавање проблема лоших зајмова.

– Једноставно клијенти добијају повољније услове да затворе стари кредит. Међутим, потребна је додатна анализа за шта је привреда тачно узела више кредита него иначе. Шта је ту затварање старих НПЛ-ова, а шта нови кредити за проширење производње. Јер, ми ове године немамо ни озбиљну стопу раста привредне активности, ни озбиљније инвестиције, а раст кредита од пет одсто морао би да се види интензивније на расту бруто домаћег производа. Зато ми све указује да је по среди растерећење привреде од старих зајмова – каже Савић.

Владимир Шкрбић, руководилац за пословање са малим и средњим предузећима у Креди Агрикол банци, каже да је на поменути раст кредитирања привреде у највећој мери утицала промена цене кредита, сарадња комерцијалних банака са различитим инвестиционим фондовима, као и учешће у субвенционисаним програмима Владе Србије.

– Каматне стопе на кредите привреди су осетно ниже него претходне године, што је сигурно било подстицајно за многе привреднике и довело до већег интересовања клијената. Овакав тренд присутан је и у пословању са малим и средњим предузећима и предузетницима у Креди Агрикол банци која у овом сегменту бележи значајан раст, како у броју, тако и у износу кредита пласираних привреди у односу на претходну годину – каже Шкрбић.

У Адико банци потврђују да има раста кредитне активности, али је њихов утисак да се више ради о сезонском утицају.

– Повећање кредитне активности у летњим месецима, закључно са септембром, директно је условљено повећаним активностима у пољопривреди. Сезона је откупа основних пољопривредних култура, као и повећање активности у грађевинској индустрију с обзиром на то да је сезона грађевинских радова. Адико банка значајан део својих кредитних активности базира на подршци компанијама које се баве пољопривредом тако да у складу са тим кредитна активност у летњим месецима расте – кажу у овој банци.

Раст кредита регистровали су и у Народној банци Србије (НБС). У њиховом последњем августовском извештају о инфлацији наводе да раст кредита привреди, јун ове године у односу на јун прошле године, износи 2,7 одсто и то после искључења ефекта отписа НПЛ-а. Централна банка констатује да су се предузећа мање задуживала јер су у 2016. години остварила боље пословне резултате. Познато је да се привредници тешко одлучују на задуживање. Истраживање које је спровео УСАИД на 1.000 предузећа показује да је 68 одсто испитаника прошле године рекло да не позајмљује новац. По истом истраживању чак 87 одсто укупног финансирања привредних субјеката у Србији потиче из њихових сопствених средстава.

У НБС очекују да ће се раст кредита привреди наставити и до краја године. То што банке решавају проблем НПЛ-а имаће позитивне ефекте, јер растерећењем биланса банке отварају простор за ново кредитирање.

Према њиховим подацима просечна цена динарских кредита привреди у јуну била је 5,8 одсто, док су кредити за обртна средства привреди у просеку коштали 5,9 одсто, а за инвестиције 6,7 одсто.

И трошкови задуживања приватног сектора у девизном знаку побољшани су тако да је просечна камата за привреду у јуну износила три одсто, док су инвестициони кредити коштали 3,2 одсто, а они за увоз робе 2,3 одсто.

Привреда од банака и даље највише тражи кредите за обртна средства, који у укупној маси зајмова заузимају 48 одсто, док они за инвестиције износе 32,6 одсто укупних потраживања банака према привреди.

Иначе, анкета НБС по банкама показала је да су ублажени кредитни стандарди за мала и средња предузећа, а на то су утицали конкуренција међу банкама, нижи трошкови извора за кредите и већа спремност на преузимање ризика.


Коментари0
569a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља