четвртак, 23.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:35

Сентандреја је српски драгуљ

Саборна црква грађена је између 1756. и 1763. године у барокном стилу, а вредност иконостаса је немерљив. – У музеју и архиву чувају се артефакти од непроцењиве вредности и значаја за српски народ
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинуторак, 12.09.2017. у 21:44
Са­бор­на цр­ква Ус­пе­ни­ја Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це у Сен­тан­дре­ји (Фо­то Ви­ки­пе­ди­ја)

Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча
Сен­тан­дре­ја – Ста­ло нам је до срп­ске за­јед­ни­це у Ма­ђар­ској. Срп­ски кул­тур­ни про­стор се мо­ра озна­чи­ти јер је то на­ша тра­ди­ци­ја и исто­ри­ја – ре­као је Вла­дан Ву­ко­са­вље­вић, ми­ни­стар за кул­ту­ру и ин­фор­ми­са­ње, бо­ра­ве­ћи пре два да­на у Сен­тан­дре­ји, где је по­се­тио и Са­бор­ну цр­кву Ус­пе­ни­ја Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, по­зна­ту и као Ус­пењ­ска, Бо­го­ро­дич­на или Бе­о­град­ска ка­те­дра­ла.

То­ком бо­рав­ка у Ма­ђар­ској, ми­ни­стар Ву­ко­са­вље­вић је про­те­клог пет­ка уве­че отво­рио ма­ни­фе­ста­ци­ју Ср­ба у Ма­ђар­ској „Ме­сец срп­ске кул­ту­ре” уз за­па­жен на­ступ ан­сам­бла „Ко­ло” ко­ји је кон­цер­том „Енер­ги­ја тра­ди­ци­је” ујед­но обе­ле­жио свој ју­би­леј: 70 го­ди­на по­сто­ја­ња. Бо­ра­ве­ћи у Сен­тан­дре­ји, у се­ди­шту Епар­хи­је бу­дим­ске, ми­ни­стар Ву­ко­са­вље­вић су­срео се са епи­ско­пом Лу­ки­ја­ном и ње­го­вим са­рад­ни­ци­ма. Тим по­во­дом раз­го­ва­ра­ли су о очу­ва­њу срп­ске кул­тур­не ба­шти­не и ак­тив­но­сти­ма на том по­љу. 

Срп­ска пра­во­слав­на обе­леж­ја у Сен­тан­дре­ји ја­вља­ју се до­ла­ском Ср­ба на ове про­сто­ре 1690. го­ди­не ка­да је по­диг­ну­та пр­ва пра­во­слав­на цр­ква. Из­ме­ђу 1749. и 1767. го­ди­не, у вре­ме вла­ди­ке Ди­о­ни­си­ја Но­ва­ко­ви­ћа са­зи­да­не су још че­ти­ри сен­тан­дреј­ске цр­кве, по­ред Са­бор­не, са­гра­ђе­не су и Бла­го­ве­штен­ска, Ћи­про­вач­ка, По­жа­ре­вач­ка и не­ко­ли­ко цр­ка­ва у дру­гим ме­сти­ма Епар­хи­је бу­дим­ске.

Древ­на Са­бор­на цр­ква у Сен­тан­дре­ји гра­ђе­на је из­ме­ђу 1756. и 1763. го­ди­не у ба­рок­ном сти­лу, а вред­ност ико­но­ста­са је не­мер­љив. У окви­ру овог ком­плек­са на­ла­зи се и и му­зеј и ар­хив у ко­ји­ма се чу­ва­ју ар­те­фак­ти од не­про­це­њи­ве вред­но­сти и зна­чај за срп­ски на­род на овим про­сто­ри­ма. Би­бли­о­те­ка Епар­хи­је бу­дим­ске у Сен­тан­дре­ји има пре­ко 9.400 књи­га, а у Срп­ском пра­во­слав­ном му­зе­ју чу­ва­ју се број­не дра­го­це­но­сти.

– Ико­но­стас ове цр­кве је не­што не­ви­ђе­но у пра­во­сла­вљу. На­ше хри­шћан­ство је ов­де до­шло са Ћи­ри­лом и Ме­то­ди­јем, од та­да да­ти­ра древ­на Епар­хи­ја бу­дим­ска, још из вре­ме­на Со­ко­ло­ви­ћа ко­ји је та­да био па­ша бу­дим­ски. По­се­та из Ср­би­је нам мно­го зна­чи, пре све­га на­ма ко­ји смо ов­де. Та­да осе­ћа­мо да смо гран­чи­ца јед­ног здра­вог ста­бла – ре­као је Лу­ки­јан, епи­скоп бу­дим­ски и ад­ми­ни­стра­тор Епар­хи­је те­ми­швар­ске.

Не зна се по­у­зда­но ка­да је осно­ва­на Епар­хи­ја бу­дим­ска, прет­по­ста­вља се да је то би­ло че­тр­де­се­тих го­ди­на 17. ве­ка ка­да се на то под­руч­је до­се­ља­ва­ло срп­ско пра­во­слав­но ста­нов­ни­штво. По­сле ве­ли­ке се­о­бе Ср­ба, 1690. го­ди­не око 37.000 срп­ских по­ро­ди­ца на­шло је сво­је ме­сто за жи­вот на те­ри­то­ри­ји Угар­ске, од то­га око осам хи­ља­да по­ро­ди­ца у Сен­тан­дре­ји. То­ком 18. ве­ка из­гра­ђен је ве­ли­ки број хра­мо­ва у овој епар­хи­ји. У Сен­тан­дре­ји, го­во­ре по­да­ци, кра­јем 19. ве­ка би­ло је све­га 617 пра­во­слав­них жи­те­ља, а 1924. са­мо 231 по­је­ди­нац се из­ја­снио као Ср­бин. Због сма­ње­ног бро­ја пра­во­слав­них вер­ни­ка епар­хи­ја је би­ла при­ну­ђе­на да не­ке хра­мо­ве усту­пи Ка­то­лич­кој цр­кви, та­ко да је за не­ко­ли­ко де­це­ни­ја из­гу­би­ла 16 хра­мо­ва из 18. ве­ка. 

– Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре ура­ди­ло је на­црт стра­те­ги­је у чи­јем смо уво­ду по­ку­ша­ли да де­фи­ни­ше­мо је­згро срп­ске кул­ту­ре. За на­ше су­на­род­ни­ке ко­ји жи­ве из­ван ма­ти­це да­ли смо де­фи­ни­ци­ју срп­ског кул­тур­ног про­сто­ра. Срп­ски кул­тур­ни про­стор је онај про­стор у ко­јем су то­ком ду­гог исто­риј­ског тра­ја­ња оста­ви­ли тра­го­ве свог ма­те­ри­јал­ног и не­ма­те­ри­јал­ног кул­тур­ног на­сле­ђа – Те­ми­швар, Арад, Сен­тан­дре­ја, Пе­чуј... За­што је то бит­но? За­то што ће им та­ко де­фи­ни­сан кул­тур­ни про­стор у не­ком др­жав­ном до­ку­мен­ту омо­гу­ћи­ти у на­ред­ним го­ди­на­ма да ма­ни­фе­ста­ци­је, ре­кон­струк­ци­је, ма­те­ри­јал­но и не­ма­те­ри­јал­но бу­де по­ма­га­но из Ср­би­је на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. Да се не по­ста­вља пи­та­ње за­што ово, а за­што не оно... Сен­тан­дре­ја је на том кул­тур­ном про­сто­ру дра­ги ка­мен – ре­као је ми­ни­стар Ву­ко­са­вље­вић то­ком раз­го­во­ра се епи­ско­пом Лу­ки­ја­ном и ње­го­вим са­рад­ни­ци­ма и до­дао:

– Раз­ло­зи ко­ји су до­ве­ли до ве­ли­ке се­о­бе у вре­ме Чар­но­је­ви­ћа је­су ожи­љак на на­шем исто­риј­ском се­ћа­њу. По­сле­ди­це те се­о­бе ко­је се очи­та­ва­ју ов­де у Сен­тан­дре­ји је­су раз­лог за по­нос. Та­ко је то у исто­ри­ји: ка­да јед­на ствар из ра­зних окол­но­сти поч­не тра­гич­но, за­вр­ши се охра­бру­ју­ће на не­кој дру­гој стра­ни. Упр­кос те­шким усло­ви­ма, про­ме­на­ма дру­штве­них си­сте­ма, очу­ва­ли сте ово је­згро ко­је срп­ском на­ро­ду и те ка­ко мно­го зна­чи. Што се ти­че Ми­ни­стар­ства кул­ту­ре, по­мо­ћи ће­мо у мно­гим сег­мен­ти­ма. Тра­жи­ће­мо по­ве­ћа­ње из­два­ја­ња за кул­ту­ру у сле­де­ћим го­ди­на­ма, ако бу­де при­хва­ће­но то ће омо­гу­ћи­ти да не­ке ин­ве­сти­ци­је бу­ду ве­ће. 


Коментари3
40904
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bob
Bio sam pre godinu dana. Nema nista dvojezicno za razliku od Srbije. I u samoj crkvi niko nije znao srpski jezik. Nije bilo ni turista.... Bilo bi lepo da bude nesto osim reklamnog trika za nekog politicara.
Sotir Gardačić
Mađari su od Sentandreje napravili turističku meku a mi nikako da naucimo nesto od njih i od Sremskih Karlovaca i Petrovaradina napravimo nesto slicno!
ana savin
Na žalost, umesto da odavno budu pd zaštitom UNESKA Karlovci detaljno slikani od strane velestručnih republičkih pregalaca, i dalje tayore u vlazi, nebrizi, neregulisanog saobraćaja a niko o tome ne misli.
Препоручујем 9

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља